Moja ispovest

Moja ispovest

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2006
  • Poruke: 2

Ne znam zašto ovo radim. Možda se nadam da ću osetiti neko olakšanje ako podelim ovu priču sa nekim u komforu anonimnosti koji Internet može da pruži. Možda dobijem neki savet koji će mi pomoći. A možda je i prekasno za pomoći, ali osećam potrebu da ovo izbacim iz sebe...

Moja je priča možda malo duža za post na forumu, ali nisam želeo da ispustim neke detalje koji mi se čine bitnim. Ko želi da pročita, pročitaće.

Danas je 3865. dan od kako sam napravio najveću grešku svog života. A samo godinu dana pre toga bio sam najsretniji čovek na svetu.

Godinama sam bio sam. I usamljen. Imao sam prijatelje, imao sam porodicu, ali nikada isam imao nekog pored sebe. Da zagrlim, da poljubim, da držim za ruku kad šetamo, da se probudim pored nekoga, da osetim da sam nečiji ceo svet. Ne zato što nisam hteo, nisam umeo. Od malih nogu sam bio povučen, stidljiv, iskompleksiran i nikako nisam uspevao da uspostavim normalan kontakt sa devojkama. Godine su prolazile, ja sam sve više dizao zidove oko sebe i imao sve manje samopouzdanja i nade da će se to ikada promeniti. Na svim ostalim poljima sam bio uspešan, škola, dobar posao, mnoštvo interesovanja, prijatelji kojima je stalo do mene, ali to nikako nije moglo da nadoknadi prazninu u mojoj duši.

Prolazio mi je život tako, dan po dan, Imao sam, možda, desetak viđanja sa 2-3 devojke iz kojih se nikada nije izrodilo ništa, najviše zbog mog straha, užasnog, parališućeg straha od sledećeg koraka. Šta kad bude htela da se poljubimo, a ja ne znam da se ljubim jer to nikada nisam radio, da li da je držim za ruku ako krenemo u šetnju. Ne daj Bože da dođe do vođenja ljubavi, kako ću joj objasniti da sam još uvek nevin?

I tako, dan po dan, došlo i leto 31. Naravno, sajtovi za upoznavanje, kako bi drugačije neko poput mene i uspeo da upozna devojku? Čim sam ugledao njenu fotografiju sam znao da je to ONA. Kada mi je odgovorila na poruku, bilo mi je potpuno jasno da sam gotov. Zbog nje ću srušiti zidove, zbog nje ću izaći iz svoje čaure, zbog nje ću osetiti kako je to kad si sretan, možda i prvi put u životu! Posle par poruka je došao i prvi dejt. ONA živi u jednom gradu, ja u drugom, sticajem okolnosti zove me da se vidimo u trećem gradu. Hej, ONA hoće da se vidimo! Toliku mi je radost probudila da je nadjačala sav onaj razdirući strah od tog prvog sastanka. U glavi premotavam teme za razgovor, razmišljam šta ću obući, kako ću se ponašati.

Za sat vremena od njenog poziva sam već bio na putu ka autobuskoj stanici, još kojih sat i po kasnije sam bio sa najdivnijim bićem koje sam ikada ugledao. U meni se skupila sva nervoza ovog sveta od silnog truda da ostavim što bolji prvi utisak. Naravno, kao kralj loših prvih utisaka, bio sam katastrofalan. Ali, ONA mi je dala još jednu priliku. Samo prvu od još mnogo prilika koje mi je dala.

Uspeli smo da, kroz te prilike koja mi je ONA nesebično davala uplovimo u vezu. I tu dolazim na uvod ove moje priče. Tih godinu dana mi je, iz današnje perspektive, bio najsretniji period moga života. Samo što toga tada nisam bio svestan. Preuzeli su me moji strahovi i moji kompleksi i nisu mi dozvolili da joj se predam. I da joj se prepustim. Kada smo se prvi put poljubili, naravno da to nije bio baš neki poljubac. Na njeno pitanje o tom poljupcu, ja hoću da raskinem... Jer, lakše je pobeći nego priznati strašnu istinu da mi je ONA prvi poljubac.

Naravno, dala mi je još jednu šansu. Kada smo trebali da vodimo ljubav, opet problemi. Kako da ih i ne bude kada nikada ni sa kim nisam vodio ljubav. Sem sa svojom desnom šakom. Moja reakcija na te probleme? Ja bih da raskinem...

Davala mi je ONA priliku za prilikom, čekala me, trpela me, vraćala me posle nekoliko raskida, dušu svoju ostavila pokušavajući da mi pomogne da rešim svoje probleme, da pomognem nama da budemo oboje sretni. A ja čak ni tada nisam smeo da budem iskren sa njom, da joj barem kažem da mi je prva, da sam zato toliko trapav, da zato još uvek držim zidove oko sebe. Mada je ONA, svojom ljubavlju, uspela da načne te zidove.

Želela je ONA život sa mnom, decu, porodicu, budućnost. A ja sam, u sebi, razmišljao da li da se skrasim baš sa prvom sa kojom sam bio, možda ima neka bolja tamo negde. Možda će mi biti lakše sada da započnem drugu vezu sada kada imam nekog iskustva. Eh... Jadno je to moje iskustvo bilo.

Utom je došlo i naše prvo, nažalost, i jedino, i poslednje, zajedničko putovanje. Bilo nam je lepo, pravili smo i neke planove za buduća putovanja. Ali, "Od one ljubavi, zbog glupe svađice… U buri ćutanja potonule su lađice", što bi rekao Balašević. Ja sam čvrsto rešio da ONA nije za mene.

I, raskinuli smo. Definitivno ovaj put. 12. septembar 2009., najtužniji dan mog života, samo godinu dana nakon najsretnijeg. Polazio sam nekoliko puta u njen grad da se pomirimo nakon toga. Svaki put sam se okretao i vraćao nazad pre nego sam došao do nje. Jer sam uradio pravu stvar. Jer je tako najbolje. Davala je ONA meni, i tada, još mnogo prilika da shvatim šta gubim.

Prolazili su tako dani i meseci, ONA je opet bila ta koja se trudila da nas pomiri. Naravno, nije me čekala večno. Našla je drugog, koji je hteo sa njom sve ono što je ONA htela sa mnom. Ne znam, možda samo fantaziram, ali imam utisak da je čak i tada ostavljala odškrinuta vrata za mene, održavala je kontakt, javljala mi se nekim neobičnim povodima... Moguće je sasvim i da se meni tako činilo jer sam želeo da bude tako.

Došlo je i proleće 2011., njeno venčanje. Sa drugim čovekom. U tom momentu ja sam i dalje živeo u uverenju da sam učinio pravu stvar. Tada se dešava nešto što nisam očekivao. Zove me ONA par dan pred venčanje sa jednom molbom... Naručila je bidermajer baš u mom gradu, nema načina da joj pošalju, pa ako bih ja mogao da ga preuzmem i pošaljem joj. Bidermajer za njeno venčanje sa drugim čovekom! Uradio sam to, na kraju krajeva, razišli smo se kao prijatelji, nije bilo zle krvi.

Prolazilo je vreme od tada, ja bih je se povremeno setio, preseklo bi me u stomaku, ali sam sebe ubeđivao da je sve ok i da sam ispravno postupio. Onda sam sticajem okolnosti sređivao svoj kompjuter i naišao na naše stare chat logove. Naravno da mi đavo nije dao mira i morao sam da bacim pogled na njih. Narednih nekoliko dana nisam dizao pogled sa njih. Pa sam prešao na stare mailove. Pa na SMS-ove. Informacioni sam hrčak i sve čuvam, zauvek. I tada sam shvatio šta sam imao i šta sam izgubio. Ne izgubio, zapravo, već šta sam ja, svesno, izbacio iz mog života.

Shvatio sam koliko je ONA mene zaista volela. Shvatio sam koliko sam je povredio. Toliko mnogo puta. Shvatio sam koliko je ONA malo tražila od mene, a ja ni to nisam bio spreman da joj pružim. Sve sam tada shvatio, samo prekasno.

Prošlo je od tada mnogo vremena, imao sam drugih veza posle nje, baš kako sam nekada i želeo. Voleo sam, iskreno, te devojke sa kojima sam bio posle nje. Jednu volim i dan danas. Ali nijedna od njih nije bila ONA i nikada neće to ni biti. Ne prođe dan da ne pomislim na nju. Da ne pomislim koliko smo mogli biti sretni nas dvoje. Da ne proklinjem taj prokleti dan. Da ne mrzim sebe zbog toga što sam uradio. Pre svega, da mi ne bude beskrajno žao što sam povredio nešto najbolje što mi se u životu desilo. "Bila je moja zlatna šansa" da opet citiram Balaševića, "Moj mali Sančo Pansa, moja ljubavnica, saborac, i moj najbolji drug". Ni tu njegovu pesmu ne mogu više da čujem, a da se ne rasplačem kao malo dete. Svaki put.

ONA je sada sretna, bar se nadam da je tako. Ima porodicu koju ju oduvek želela, ima klince, zaslužila je da bude sretna. I, bilo bi mi iskreno drago da zaista jeste sretna. Nismo odavno u kontaktu, ali bih tako voleo da se nekada vidimo, da se ispričamo, da je samo zagrlim i da se, barem na trenutak, vratim u te sretne dane.

Sve bih dao sa mogu da vratim vreme. Ali ne mogu. Nekada sam imao nadu da ću i ja moći nekoga da volim kao što je ONA volela mene. Ali i ta je nada davno nestala. Ostao je samo moj krst koji ću morati da nosim do kraja svog života.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16179

Zajeb'o si, druže. Ukratko.

Dobio si priliku i proćerdao, špekulisao, hteo više. Nadam se da je ta žena srećna (koliko to može biti), a tebi želim "pamet u glavu".

Ostavi te stare poruke/ćaskanja, ne vraćaj se na njih. Ne pravi dodatne fantazije od nečega čega neće biti.

Kreni dalje. Ta etapa života je prošla, moraš biti mnogo mudriji u sledećoj etapi.



offline
  • helen1  Male
  • Anti Malware Fighter
    Rank 2
  • Master učitelj
  • Pridružio: 27 Avg 2005
  • Poruke: 8331
  • Gde živiš: Novi Beograd

Slazem se sa Filom, ne vredi se vracati u proslost, citati poruke, prisecati se, opterecivati sebe vise nego sto je potrebno. Jasno je da si pogresio, ali gledaj to sa druge strane, da mozda zapravo i nije bila za tebe vec si je tada idealizovao, a sada jos vise.
Bio sam u donekle slicnoj situaciji, prva kasna ljubav, sve prvi put, i zavrsilo se. Da li je trebalo i da li sam mogao vise da se borim za nju, jesam, da li sad ima smisla opterecivati se, nema. Ucimo na nasim greskama.
Ti si tada napravio izbor, da ONA nije za tebe. I ovakvo idealizovanje nema svrhe. Meni se vise puta desavalo posle sa drugim devojkama da posle raskida sam opet razmisljao da mozda je ipak ta prava za mene, i tako vise puta. Al kad dodje sledeca, zagrejem se za nju i zaboravim na proslost.
ONA se sad udala, voli drugog. Tu nista ne mozes promeniti. Al ipak, prva ljubav zaborava nema, i to je to, prva ljubav.

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2006
  • Poruke: 2

Hvala svima koji su imali strpljenja da pročitaju ono što sam napisao. Jeste mi lakše sada kada sam moju priču podelio sa nekim.

Hvala vam i na dobronamernim savetima. Naravno da znam da je ta priča zauvek gotova i zaista joj od srca želim svu sreću ovog sveta, samo sam želeo da to izbacim iz sebe.

offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10437

Nije loše ni da drugi pročitaju tvoju priču. Pa ko šta iz nje izvuče.
A tebi ne preostaje ništa drugo do da nastaviš dalje i veruješ da su tvoje odluke ispravne. Bez preispitivanja. Što je bilo, bilo je. Nema vraćanja. Teraj dalje.

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2181
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Al' si ga napisao... Laughing
Svojevremeno sam prošla neku tešku traumu, a onda mi je psihijatar rekao (morala sam da idem kod psihijatra jer sam imala poremećaj sna, zapravo nisam spavala) da svaki dan pišem svoj strah koji je posledica traume koju sam prošla a kojeg nisam svesna jer je u podsvesti. I tako, svaki dan sam na papir prenosila događaj koji je ostavio trag u mojoj podsvesti dok ga se nisam oslobodila.
Nekako me ova tvoja isposvest na to podseća.

Koliko sam shvatila, imaš nekog koga voliš, a i dalje misliš na tu prvu devojku? Meni se više čini da si ti zaljubljen u ono što misliš da je moglo biti. Zapravo to te lomi. Napravio si fikciju.
Ne znaš ti šta bi kasnije bilo. Ne znaš da li bi sada u tim godinama voleo tu prvu devojku sa kojom si bio. Vremena se menjaju, ljudi se menjaju. Ne bih se ja tu nešto bavila, više bih se bavila osobom sa kojom si trenutno, sve mi se čini da ti se tu napravio prostor za razna razmišljanja....Prošlost je nešto što je iza nas, ali ako počne da se meša sa sadašnjosti, nešto nije u redu....

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 677

Brate rodjeni, ako ce ti biti lakse, shvati da nisi ti za nju. Ti si je voleo zato sto je ona tebe prihvatila takvog, a ne ti nju. Zato si i bezao od nje. Ona ti je pokazala jake ruke u kojima moze da nosi tvoje srce i tebe je ta snaga i sposobnost odbijala, jer bi se u ljubavi osecao inferiorno. Usled svih tvojih predjasnjih hendikepa u odnosu prema zenama, ona bi ZAISTA bila tvoj pogresan izbor i reci cu ti zasto: do nje u ljubavi, tj. vezama nisi prohodao. Ona ti je dala prvi par cipela, a ti si hteo jos parova cipela. Ona ti je dala bebece korake onda kada si ti vec trebao da trcis sprint. Ona je vetar u ledja nekome ko u tim godinama ima ledja kao jedrenjak, a ne kao splav sa jastucnicom na jarbolu. Ti sa njom ne bi doziveo, tj. docekao da u danasnjem danu imas tolika ledja kao sto ih imas danas. Secanjem na nju i prizeljkivanjem tog vremena, ti dobijas rupe u tvojim jedrima, ali sada tamo nema vise istog vetra.

Sta bi se dalje desilo da ste nastavili zajedno? Dalje bi te ona uljuljkala u tu tvoju predjasnju nesposobnost da ostvaris komunikaciju sa suprotnim polom da ostvaris kontakt i na kraju da umes da uvazavas zene. Ne bi to ona namerno radila. Ona je takav tip osobe. Podrska, snaga, muza svom muskarcu. San svakog jakog muskarca. Ali ti bi njoj u takvoj konstelaciji tvojih misli, navika i sposobnosti, ostao kao vecito uplaseno pile, koje bi ona drzala u rukama. Niti bi ti izrastao u muskarca, niti bi ona mogla celog zivota drzati pile od 10kg u rukama. I to samo zato sto bi joj ti ostao u rukama, navikavsi se na to, a ona bi te drzala u rukama, takodje navikavsi se na to.

Otkud onda secanje i otkud onda zelja? Prvo, moras sam sa sobom da vidis da li si ti srecan u sadasnjoj ljubavi. To moras prvo da uradis i to sam. Sledece, lepo je da se sa setom secas onih, koji su te podrzavali, ali nije lepo da se secas kako se ti u okviru njihove podrske nisi osecao komforno i kako si se ponasao inertno a cesto i depresivno, ocekujuci da te taj neko svaki put prihvati pod misku i podigne, da te malo ohrabri, malo nasmeje i da ti opet bude lepo.

Jednostavno, kreni prvo sa samokritikom, preispitaj se gde si ti gresio i gde si bio tada, a gde si sada. Dalje, ovo je vreme kada se svi nesto preispitujemo, pa tako probaj jos neke stvari da preispitas. Ja se u ovim vremenima cesto prisecam mladjih dana, ali sa ogromnom dozom samokritike. Secam se i ja isto ranijih ljubavi i starih prijateljstava, ali ne na nacin da sada idem okolo i jurim udate zene, ili stare dvojke koje ne zele ozenjene muskarce. Uostalom, meni nije u redu da idem okolo i sejem decu drugim zenama. Ili da im remetim bracni mir, ili da im remetim sopstveni izbor da ostanu same koliko god one to zele.

Krenuo si da pronices u svoju proslost. Pronikni i u sebe i istrazi taj deo svog bica. Bice ti lakse da prihvatis realnost.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 807 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 6 sakrivenih i 764 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, A.R.Chafee.Jr., ALBION101, Alex 970, Atomski čoban, Boris902, celeron, Detective, doom83, dozorni, Drug pukovnik, GUARIN, hermann.kottmann, indja, ivica976, kovac9mm, Levi2, Megapurpletv, mercedesamg, MiGac, Mihajlo2, MilanJovovic, Miskohd, Nebo_M, Novi, nuke92, Sale.S, Sibin2, stringer bell, vathra, Vexon, Vlada1389, voja64, Vojkan Petrovic, wizzardone, yufighter, zivojin32