|
Poslao: 27 Jun 2009 15:07
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Lepa je... Možda ne bi bilo loše da probaš da napišeš malo dužu pesmu.... Isuviše su kratke, imam utisak da želiš nešto više da kažeš i da to sve ne može da stane u jedan stih... Nema limita, opusti se, pusti neka te srce, mašta i ruka vodi pri pisanju... 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jun 2009 01:20
|
offline
- Nejce
- Građanin
- Pridružio: 07 Jun 2009
- Poruke: 34
|
Moje srce
meta gadjanja,
moje lice
adresa laznih osmeha,
moji prsti
mesto brojanja poraza.
Ti,jedina svetlost
u ovoj tamnoj rupi
bez dna,
zrak sunca
sto me greje,
moj nedosanjani san,
karta za svet ljubavi.
Jedan tvoj pogled
dize me u visine
i zakopava
duboko u zemlju.
Ako kao sluga
pred tobom padnem
na kolena,
ako te
kao prosjak molim,
hoces li
onda cuti pesmu
koju peva
ranjeno srce moje?
Ja nepomicno,
poput stene,
stajacu
cekajuci zvuk
tvojih koraka.
P.S Veliki zagrljaj za Milenu i jos veci za Saten jer samo njih 2 kritikuju ove moje pokusaje!H V A L A
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Jul 2009 00:32
|
offline
- Nejce
- Građanin
- Pridružio: 07 Jun 2009
- Poruke: 34
|
Ja nemam srce,
Al zato ih ti
Imas 2,
Ja nemam vise srece,
sa tobom je
ona otisla.
U grudima je pozar,
Vatra je u ocima
Dusa gori
U plamenu razocarenja,
pa je gasim suzama.
Da ustanem
Ne mogu
Da govorim
Ne mogu
Tvoj otrov
Isuvise jak je.
A bio
Mi je potreban
Samo jedan
Plod drveta
Ljubavi,
Kisobran
Za vreme oluje,
Nezan dodir
Ruke
Kada ruse se
Gradovi.
Zasto satovi
Ne cuju zvuk
suza
Kad o pod udare
Zasto ne pomere
Svoje ruke
I vrate me
Onde gde
Sam pored tebe
Gde jednim
Zagrljajem
Zatvaras
I najdublje rane?
Ali...to mesto u stvari
ni ne postoji...
To je samo
Moj san,
Istina grubom pesnicom
Vraca me
I vidim
Kako poput slikara,
Svojim uzarenim bojama
Tamnije bojis
Najcrnju bol
Posle koje ostaje
Samo prazna rupa
Koja se siri...
Ja vise srca nemam,
Ali ti ih zato
Imas 2.
Satencice...ja sam jedna jako emotivna z e n s k a osoba   pozdrav!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Jul 2009 10:15
|
offline
- MilenaNS
- Super građanin
- Pridružio: 16 Jun 2009
- Poruke: 1243
|
Nejce ::Moje srce
meta gadjanja,
moje lice
adresa laznih osmeha,
moji prsti
mesto brojanja poraza.
Ti,jedina svetlost
u ovoj tamnoj rupi
bez dna,
zrak sunca
sto me greje,
moj nedosanjani san,
karta za svet ljubavi.
Jedan tvoj pogled
dize me u visine
i zakopava
duboko u zemlju.
Ako kao sluga
pred tobom padnem
na kolena,
ako te
kao prosjak molim,
hoces li
onda cuti pesmu
koju peva
ranjeno srce moje?
Ja nepomicno,
poput stene,
stajacu
cekajuci zvuk
tvojih koraka.
Sjajna pesma...vrlo, vrlo emotivna...mnogo mi se dopada...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jul 2009 19:32
|
offline
- Nejce
- Građanin
- Pridružio: 07 Jun 2009
- Poruke: 34
|
Ogledalo…
Poznat prizor
Koplje
Sto probada grudi
Odraz,
Ne,vec vitez
Koji oruzje spretno drzi.
Pa makar
Sve propadne
ja I dalje
stanujem u
dvorcu nade
odakle su mnogi otisli.
Teret
stotinu magaraca,
Za mene
pera pticija
100 godina
samoce,
moja prica zivota.
Oklop oko srca
Ne vredi.
Nemam srce.
Ja imam ono
Sto je od njega ostalo.
Moj svet
Sazidan od
Teskih cigala
Mada, cesto ruse se
i samo stojim
Sklopljenih ociju,
gledam crninu
Jer izvor snova
Odavno je presusio.
Pa makar
Sve propadne
Ja ostajem
U dvorcu nade.
|
|
|
|
|
|
|
|
Najlepša od svih koje si do sada napisao... 
