|
Poslao: 23 Sep 2006 02:17
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Sačekaš.. Novi trenutak, novo odelo, ideš dalje..
Ili sam ja možda samo kukavica..
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Sep 2006 23:47
|
offline
- Pridružio: 24 Apr 2005
- Poruke: 197
|
Citat:Rukotvorine moje,
razneste mi dušu kopljem na sve strane sveta...
Skinuste mi košulju na očigled cele Vasione..
A ja vas uporno nagonim
da mi i pantalone otkopčate..
Nek ne ostane ništa skriveno,
do kućice na drvetu u mojoj kosi..
U njoj čuvam prašinu za zvezde
da im zamaglim vidik,
dok me snenu obnažite..
Ovo je jace od stene. Svi umetnici hodaju goli, a publika dolazi sa čekićima, da razlupa i kućicu na drvetu.
Ne znaju da se ta kućica može otvoriti samo ključevima ljubavi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2006 02:10
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
A ja mislim da sam prečesto sebe gurala u to, M.. Skrivanje iza sebe same, u sebi samoj..
Grofe,
ja nisam umetnik, ali pišući sebi dozvoljavam da se otvorim.. Da otvorim sporedna vrata, kroz podrum i tajne hodnike..
A ključevi ljubavi? Malo sam zakasnila da ih podignem, već sam ih brzopleto straćila u svoju opštu tezu o nerizikovanju, u strahu od nepoznatog..
Dopuna: 12 Okt 2006 2:10
..............
Kritički odmeravam
posledice noćašnjih pretpostavki.
Bledi krojačev providni til,
jer nikog ne uspevam probuditi ovako kasno,
ili je već rano?
A sve mislim šta ću i koga
sutra odenuti u prvi jesenji list
izgažen na utabanoj stazi
onoga što je već bilo.
Jer sve ovo jeste,
i sve ovo će biti
i onda kada zaustavimo telefone,
i onda kada prestanemo rumeneti.
I onda kada namrtvo bledi
rezervišemo mesto pod zemljom.
Ovo pod suncem je neizvesno,
brzo se troši i kamenjem para
na krišom raznežene dane.
I opet,
da li moramo izgoreti za smisao
dok skidamo paravane sa neukih ljubavi?
Moramo bar pokušati.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2006 21:57
|
offline
- Pridružio: 24 Apr 2005
- Poruke: 197
|
Prateći tragove demona, na tek napadalim pahuljama duše, ugledah svoje obrise u daljini.
Podigoh samostrel.
Pustih pse.
Nemoj....
..donese vetar šapat.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2006 01:08
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Optimizmom hrabrim sebe da ne može uvek biti tako kako jeste, čak iako je slično.. A nežna nisam..
Limit, gde je tvoj optimizam?
Grofe,
ne odapinji strelu koja se može samo vrteti u krug..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2006 23:54
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
Nezna u mojim ocima jesi, i ne mozes me ubediti u suprotno 
Eto, to je optimisticna izjava
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2006 02:20
|
offline
- Noodles
- Građanin
- Pridružio: 13 Okt 2006
- Poruke: 36
|
Suza rođena okom
klizi niz lice satkanom od svile.
Umire na usnama
pomodrelih od jezive hladnoće neizgovorenih reči i
krvavih od ugriza zuba sećanja što ubrizgaše otrov
u prostor oivičen telom i ispunjen dušom.
Ali vreme i dalje teče istim ritmom,
ritmom osmeha,
ritmom poljupca,
ritmom zagrljaja,
ritmom golih tela,
ritmom uzdaha,
ritmom Ljubavi...
I nikad nije izgubljeno
Jer se uvek vraća u nekom novom ruhu
uz neko novo ili staro lice...
|
|
|
|
|
|
|
|
