offline
- Pridružio: 15 Mar 2004
- Poruke: 58
|
***
Kada čovek prestane da čuje samoga sebe vreme je i da prestane da govori. Tada izgovorene reči budu beskorisne i besmislene kao kakav skup nepovezanih elemenata od kojih svaki ima svoju samobitnost, a svi zajedno nikakvo značenje. Odajući se ćutnji, dozove tišinu koja, vremenom, pronađe sve one zagubljene niti i poveže misli pa sve, opet, dobije onaj pravi smisao. Zato je tišina veličanstvena.
***
Oni, koji u životu nisu osetili bar delić prave ljubavi, kao da nisu ni živeli. Ljudsko biće, tumarajući, traži onu drugu polovinu duha koji je tu negde, u blizini, i, našavši ga i sjedinjujući se, ispunjava svrhu svoga bivstvovanja. I samo tada, kada osetimo tračak svetlosti te prave ljubavi, mi počinjemo da postojimo. Ljubav i jeste postojanje.
***
Čovek u budućnosti može napredovati samo onoliko koliko je u stanju da prevaziđe svoju prošlost.
***
Vi slobodno udarajte glavom u zid. Ja ne želim.
***
Ljudi se uporno zalažu i trude da sve oko sebe promene upravo iz razloga (ili straha) da sami sebe ne promene. Valjda je izlišno reći da to nije moguće i da se svi mi neminovno menjamo. Zašto se onda, pobogu, bojimo promena?
***
Reči su, ipak, dugo stvarane tvorevine ljudskoga uma. Zato, zabranjujem sebi da se, bez ikakve potrebe, njima samovoljno razmećem.
***
Danas, razmišljajući o onom što sam radio, a nisam završio, činim da to ispravim i radim ono što je već trebalo uraditi, a što jošte nisam ni počeo. Sutradan, nanovo, razmišljam o jučerašnjem danu i činim to isto. I tako do u nedogled. I, zapitam se, da li ću, jednom već, stići da završim ono što je trebalo uraditi juče i što treba uraditi danas i dočekati spokojno sutrašnji dan. I, hodajući tom čudesnom stazom, shvatim da sam, usput, izgubio samo jednu sitnicu - SMISAO.
***
Čovek se, u životu, ipak, najviše iznenadi samim sobom.
***
Voleo bih da jednom zaspim kraj tebe i nikada se ne probudim......jer, sa tobom je predivno sanjati......
***
Mali ljudi teže velikim dostignućima, a veliki ljudi malim.
***
Moja je misao nemilosrdna.
***
Čovek bude zadovoljan sobom onda kada sam sebe u potpunosti upozna.
***
Veću grešku činim ne radeći ništa nego, kada radeći, načinim kakvu grešku.
***
Mi, ljudi, mnogo više pažnje poklanjamo delu i misli bilo kog pokojnika nego bilo koga živoga čoveka. I to zbog našega sažaljenja prema onome što je tog pokojnika zadesilo. Uzrok tome je u našem strahu od neizvesnosti koju smrt sobom nosi. I, ma koliko to sebično izgledalo prema svima živima, dobro je. To nama pregaocima daje, često mnogostruko više snage i volje za činjenjem, koje inače nikada ne bi ni imali, niti smo ikada bili svesni, niti ćemo ikada biti da takva snaga i volja iz nas mogu izaći.
***
Najveća je poteškoća sa nama ljudima što dolazimo u celosti. Tako, sa svim našim dobrim osobinama stigne i mnoštvo mana, čak, neretko i više no što vrlina posedujemo.
***
Nema većega greha od onoga koji se iz ljubomore čini.
***
Svaki "naš čovek" daje sebi za pravo da misli da je pametan. I najlakše poveruje kada mu to kažete, bila istina ili ne. Ipak, svi smo mi nesavršeni, a taština je ta koja žestoko ište, pa je valja zadovoljiti odmah i to činiti često. Zato sam, kako godine idu, stvorio naviku da se, od takvih misli sopstvenih i kvalifikacija drugih ljudi, grčevito branim i da im se, često, ljutnjom i odbijanjem, suprotstavljam znajući da mi više štete čine no koristi. Tonući u samozadovoljstvo, čovek postaje neradan, a sopstvena veličina se čini većom no što zaista jeste i htela bi neprestano rasti. Takvo je umno (ne)delanje potrebno, na vreme, u samom početku zaustaviti.
***
Nema većega zadovoljstva za mene od onoga koje nastane kada nekoj misli pronađem pravi izraz pa je zapišem. Ali, nema ni većeg razočarenja od onoga stvorenog onim mislima koje već godinama žive u meni, ponekad se pojave kao progonitelji, a još nemam dovoljno hrabrosti ni mudrosti da im odgovarajući izraz pronađem. One me, verovatno, i čine nestrpljivim i brzopletim.
***
Sačuvaj me Bože od normalnih ljudi.
***
Živeti nije lako. Živeti treba znati.
***
Trudeći se da postanem neko i nešto, pokušavao sam da budem sve i svašta, a na kraju ću postati niko i ništa. I, time sam u potpunosti zadovoljan. Bio sam niko i niko ću ostati.
***
Kada zaustite da nekome nešto zabranite, suzdržite se. Probajte, zatim, da tu zabranu primenite na sebi. Ako vi uspete da je izdržite, znači da je delotvorna i korisna, pa je, onda, primenite i na nekom drugom.
***
Ne mogu da dočekam dan kada ću, napokon, početi da se stidim ovoga što upravo pišem. To će značiti da sam, bar malo, napredovao u razvoju svoje misli. Tome, inače, celoga života težim.
***
Istina najjače pogađa. Zato se, valjda, svi i trude da je, bez obzira na cenu, izbegnu.
***
Svaka ćutnja više kaže od bilo koje reči.
***
|
