offline
- Anarchist
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Feb 2009
- Poruke: 14
- Gde živiš: Kula
|
Pesma posvecena Gilles De Rais-u [**pesma nije tacna zbog mesta desavanja i njegove smrti jer Gilles De Rais je rodjen u Machecoul-u i De Rais je obesen od strane crkve i pre svoje smrti morao je da prizna svoja dela tj. nedela + jos nisam siguran da su ubistva izvrsena nozem  haha... ali uglavnom posvecena je velikom serijskom ubici u Francuskoj rodjenom pocetkom 1400 godine ... pa uzivajte.. **]
"Ja sam rodjen s mladezom pepla, delovi stena odbaceni od Majke zvezde, krug savrsenih krvoprolica ja pravim u vodama zivota koje glatko teku iz njenih ubodnih rana."
1.
Krece se popunjenim ulicama
Pariza, bira svoje sledece jagnje,
Vidi samo nevinost u njihovim licima,
Dok ga intuicija neodvede kod nje.
U guzvi prilazi iza njenih ledja,
Gde od uzbudjenja gurnu je napred,
"Madmazel mila, bices mi tek treca."
Mislio je dok se probijao ispred.
Odvojivsi se dalje od guzve,
Pratio je nju sve do uskih ulica,
Ispruzenih ruku docepao se guse,
Bacivsi je dole sevala je ostrica,
Rez po licu, vratu, ubod na stomaku,
Vristi njena dusa duboko u mraku,
Glasa nema, lagano izgubila je snagu,
Tako glupo zavrsila je zivotnu sagu.
"Spavaj madmazel mila, ljubim te ja sada,"
Otidji daleko, daleko bez traga,
I molim te ne okreci se nikada,
Ljubim te madmazel mila, ljubim te ja sada."
"Prokleti vetar nosi jecaje iz Orleana, idioti oplakuju nepomicne caure, lokve krvi govore mi vasu sudbinum veceras idem u novu potragu."
2.
U bircuzu sedeo je sasvim sam,
Srkao je mutno i vruce pivo
Dok u glavi nije cuo glas: "Slusam
te, odvratan ti krik, cicis mi na uvo,
Smiri se, molim te, nece jos dugo."
Izasao je napolje, izbirljivim okom
Odabrao je staricu sto preko puta
Sedela je sama na stolici pred radnjom,
Tihim i neznim tonom uveo je unutra,
Blistavim celicnim nozem izbo je vise puta.
"Madmazel mila sada ostavljam vas samu,
Vasa zelja je bila da trunete u mraku,
Jako mi je tesko sto vas gledam takvu,
Srdacni pozdravi, vidimo se u paklu."
Jadna i setna pesma gradom se sirila,
Vrela krv kanalizacijom je plivala,
Sa stravicne siluete krv je kapljala,
Jer noz je brisao o krajeve mantila.
"Hocu da me znaju, moja dela su umetnost, ona odrzavaju moj ponos, ostrim krajevima noza prekidam vase zelje, snove i zivote, dovodim vas u svet grozote, zasluzujete takve strahote, ovaj svet nema divote. Pati u kandzama zla, otidji u dubine ponora, izadhni kao stoka na mojim rukama."
3.
Serija zla uzela se stravicnog maha,
Svaka kuca Pariza sada zna kakva,
Sila oduva zivot poput praha,
U stisku, sansa za zivot je nikakva.
Vodjen uz pomoc isparavanja alkohola,
Nespretno se odbijao od zidove zgrada,
Nosio se, kako bi se zla okoncala,
Ispred policijske stanice u centru grada.
Dosavsi do nadleznog komesara,
Molio je za smrt u suzama:
"Ja sam taj, ja sam on,
Ja sam njima zivot odneo,
Ja sam propast navlacio,
Njima sam ja sudio,
Njih sam u smrt odveo,
Sada me njihove duse
U dugim nocima guse,
Pomoc trazim od milostive giljotine."
Skrenuvsi pogled sa sedamnaest imena,
Sedamnaest slika mrtvih zena,
Rece: "Bices mrtav pre podna,
Sve ce resiti dan pogubljenja."
Jutro ga je docekalo tmurno i hladno,
Zandari su ga pratili do pogubilista,
Na giljotini je izgledao bedno,
Klececi na spravi nije osetio nista.
Profil vesto skriven u crnom dzaku,
Uzalud ocima tapkao je u mraku.
"Skinite dzak hocemo da vidimo lice
Tog prokletnickog i odvratnog ubice!"
Vikala je besna rulja sa ulice.
Zavesa je napokon spustena
Kada je ostrica zivot prekinula,
Smirena rulja kuci se uputila,
A glava je u dzaku ostavljena.
|
