|
Poslao: 05 Mar 2009 20:26
|
offline
- Anarchist
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Feb 2009
- Poruke: 14
- Gde živiš: Kula
|
Ljubav je tako laka
Igra za igrati,
Ali bila je takva,
Želela je nestati
Zašto baš juče
Kad je dan bio lep,
Napustiti me kao kuče,
Čujem,
Noćne leptirice krilima lepet.
Pesma je tako glupa
Kao da nje u njoj nema,
Uzalud glavom lupam,
A to baš i ne treba.
Sneg napolju pada,
Spremam se da krenem
Samo ne znam kada,
I šta da obučem.
Glupost, ne piše mi se više,
Tako je jadno, kao neki kliše,
A u daljini nebo je sve tiše...
Sada stvarno idem,
Snaeg napolju pada,
Sidro svoje dižem,
Samo ne znam kada...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Mar 2009 20:31
|
offline
- Anarchist
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Feb 2009
- Poruke: 14
- Gde živiš: Kula
|
Da, videh. Beo je konj,
A onaj što sedi na njemu
Imade streljački luk,
Dade mu se venac
Da iziđe pobeđujući,
Da pobedi.
Da, videh. Riđi je konj,
A onaj što sedi na njemu
Dade mu se da uzme mir
Sa zemlje,
I dade mu se veliki mač.
Da, videh. Vranac je konj,
A onaj što sedi na njemu
Imade vagu u svojoj ruci.
Sa spisom koji kaže:
>>Merica pšenice za dinar,
i tri merice ječma za dinar.<<
Da, videh. Zelenkast je konj,
A onaj što sedi na njemu
Imade ime Smrt
I Ad iđaše za njim.
Vlast nad četvrtinom zemlje dobiše,
Da ubijaju mačem, i glađu,
I zverinjem zemaljskim.
Svedočim proročanstvo
I govorim da dolazi ubrzo.
Da, rekoh. Apokalipsa je to.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Mar 2009 20:33
|
offline
- Anarchist
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Feb 2009
- Poruke: 14
- Gde živiš: Kula
|
>>Dobar dan! Zašto spavaš sam?<<
Viče ženski glas,
Mio i drag, veličanstven kao kraljevski
Stas.
>>Ćuti sad! Kvariš mi dan.<<
Viče muški glas,
Grub i odvratan, jadan kao otrcani
Kas,
Od konja u posedu seljaka,
Koji radi za kralja...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Mar 2009 20:38
|
offline
- Anarchist
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Feb 2009
- Poruke: 14
- Gde živiš: Kula
|
Nemoj travu da mi gaziš,
Nemoj cveće da mi bereš,
Nemoj dinar da mi tražiš,
Nemoj mojom ulicom da se dereš!
Dobro znaš šta je tvoje, a šta moje,
Pravi razliku, znaš šta smeš a šta ne,
Dobro razmisli čije je šta i kako koje,
Pravi distancu i kloni se mene.
Imaš svoje, drži ga se,
Dobio si svoje, zadovolji se,
Tuđim putem krećeš se,
Dobro ti savetujem pazi se.
Poklonjenom konju u zube se ne gleda,
Ne razumem šta ti više treba,
Uzmi, ne treba da se okleva,
već, s osmehom da se prihvata.
Poštovanje, osećana pružio jesam,
A možda ja nisam to trebao,
Ali na sve nas mislio sam,
Kasno je kako bi sve povukao.
Krivo mi je što prekidam sve,
Nisam to ja želeo,
Već ti što si isticao sebe.
|
|
|
|
|
|
