|
Trčim hodnikom svojih misli...Sustiže me talas nostalgije...Dodiruje nežno moje srce i daje mi zaboravljene uspomene u trenu...Vidim nečiji lik...Kao da mi je odnekud poznat.Čini mi se da sam ga ranije videla ili možda čak i poznavala tu osobu.Kao da ludim...!Nepoznati lik me okružuje,ne izlazi mi iz misli...Ko je to?!Pitam se...Ko je taj mladić?!Steže me ledena hladnoća i vraća mi zaboravljene uspomene.U ogledalu ledene reke,posmatram te zaboravljene događaje...Deluju mi poznato...Kao da sam ih već doživela...Pokušavam da ih se setim,ali mi ledena hladnoća ništavila to ne dopušta.U pokušaju da pobegnem od ledenih talasa nostalgije,padam na dno ledene reke,i sećam se tih zaboravljenih uspomena...Posmatram sebe u situaciji kada sam se prvi put zaljubila iskreno,pravo...Da,bila je to ljubav prema tome dečku,prema tome dečku,koga se više i ne sećam.Tužno je,ali zaboravila sam tu veliku ljubav.Čini se kao da je vreme progutalo ta iskrena osećanja.Moram priznati,bila je to velika,iskrena ljubav.Ljubav koju nikada više ponovo nisam osetila...Bolelo je,jako je bolelo posmatranje zaboravljenih događaja,zaboravljenih emocija,i otkriće da sam samo tog dečka volela tako snažno,i da nikada više nisam nijednog drugog volela toliko.Sa dna me povukao talas nostalgije,vrativši me u sadašnjost izgorelih misli.Sada se samo sećam njegovog lika u magli vremenskog jaza i ljubavi zarobljene u okovima večnosti.
|
one su daleke. 
