volim.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo za rodić je zapravo privatna poruka... da bih prepoznala koja mi osoba piše... inače kaže da će, kad završi prava, biti prva žena premijer...

Drago mi je da moje pesme nose tako jaku emociju, jer odista tako osećam, ali ljubav je malo prejaka reč... još uvek mi ta osoba nije dovoljno bliska... i ja ne znam šta je ljubav, još uvek mi se nije dogodilo da volim nekog...
postoje samo dopadljivi trenuci.... njegov "malo drugačiji glas"... njegove "igre rečima"... još samo nedostaje njegov poljubac.. tada bih mogla da upotpunim svoje stihove...

Dopuna: 01 Apr 2007 19:02

Hvala Zorane... Inače baxuz nema vremena za nas, jer je ispitni rok, pa se malo više uči...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

- ja ne znam šta je ljubav, još uvek mi se nije dogodilo da volim nekog...
Nemoj tako, to dodje, pojavi se samo od sebe, za to nema pravog trenutka ili godina, jednostavno je u nama mirno, pritajeno,ceka ali tu je. Nadam se da si razumela.
E, i ja bi trebao da spremam ispit, dobro se potseti, ali me mrziiiiiiii.


Cao

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Reka uz koju sanjam....


Sedimo na kuli od sna,
Hladan vetar miluje nam lica,
Veliki talas dolazi sa dna,
Iz mraka se čuje cvrkutanje ptica.

Na nebu se stapaju boje Meseca i Sunca,
U duši vlada spokoj i mir,
Topli osećaj steže oko srca,
Nemirna reka stvara vir...

Pusti da čujem kako talas udara o stene,
Kako zidovi o prošlosti govore,
Oslobodi moju dušu iz mene,
Pusti je nek sa vremenom putuje.

Želim naći zaborav koji reka krije,
Tajnu koju vekovima čuva,
Mesto na koje niko još kročio nije,
Na kome vetar šapuće dok duva.

Nek srce oseti da voli svaki kamen,
Svaku kap ove duboke vode,
Nek diči se tvrđavom- to je njegov znamen,
Nek talasi Dunava vode do slobode...

Dopuna: 15 Apr 2007 22:45

Još samo jedan korak ka površini,
Do odraza nedozrelih godina u lokvanju stakla
Još samo par izlizanih susreta sa težinom uspona
Još samo... samo...

Oči, duboke i vedre,
Uprte u buduće svice dugih večeri,
Sa mnogo nade...
Usne, ispucale od čekanja,
A još uvek vrele
I oblikovane po zvezdanom tragu
Da žar se ne ugasi...
Ruke, drhtave i nežne,
često dosežu dalje od napuklog plafona mašte...
Srce, hrapavo od neupućenih koraka,
U prašini lažnih osmeha još oprašta...

Ja...
Zbunjena, s lepotom tuđih pogleda zastajkujem...
Još uvek sa čežnjom ispisanom ne licu,
Neostvarenom željom i belom pticom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lija ::Volim kada tvoje izlizane cipele hodaju zrakom
I pogled kada bacaš ispred sebe
Dok nečujni hod izmiče tišini.
Volim kada čujem kako dišeš
I tvoje pokrete kada ruše idilu stvarnosti.
Volim sjaj u tvojim očima
I Sunce kada se ogleda u njima.
Volim dok mi pričaš
Svojim malo drugačijim glasom
I tvoje misli kada seku moje postojanje.
Volim tvoju glavu na mom ramenu
I tvoju ruku kada mi prilepi nos uz lice.
I volim kada mi slučajno dodirneš usne i zanemiš,
Tako je čudno kada ćutiš,
Obično se braniš rečima.
Volim kada putuješ kroz vreme
Jer uvek tako neobično osetim da dolaziš.
I onda volim tvoje ime na ekranu
I tvoje igre rečima.
Volim tvoje sitnice,
Ali ne čuvam tvoju sliku u novčaniku,
Više volim da budeš mi u srcu.
Volim tvoj miris pred san.
To je znak da si bio tu i da si bio blizu.
I onda volim što postojiš
I razmišljam o tebi
i volim da ti pišem.....kao sada.
Divno je. Tako iskreno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaki novi poraz košta me imena
Ja ne znam da se branim
Samo prošle želje u teškim rečima
Dok idu novi dani
Sanjam za neverne
što ljubav mi odnose

Suze na putu sreće kupujem
Kakav je ovo život
Lažem da dobro je...
čekam da slome se
Budim snove al ne ide...

Gledam u tvoje oči da opet osetim
I ćutim tvoje reči
Sve da zaboravim
opet te prevarim
Budim snove al ne ide
čekam nove al kasno je

Da si tu kad treba sve bih probala
Ovako samo senke odmiču
Budim snove al ne ide
čekam nove al kasno je
Svaki novi poraz košta me imena
Ja ne znam da se branim...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Spuštam se niz stihove
I prkosim svakoj tvojoj misli

Ne volim izgubljen pogled
Udišem tvoj strah
I to mi ubija stvarnost

Branim se osmehom, zar ne vidiš,
Suvišnih reči je dovoljno.

Želim da uklonim prazninu
I uklopim se u profil
tvoje nesavršenosti.

Tako si daleko…

Kada ćemo opet birati reči
I loviti zvezde
Hoću da dotakneš nebo

Pretvori note u beskraj
I pošalji more da ukroti dodire.

Ne čujem te.
Bleda kap na usnama
I usnuli pokušaj

Zavaraj vreme
I nemoj prestati da sanjaš.

Volim te u ulici sećanja
Kad tvoji idoli te čuvaju.
Pokušaj da postojiš ponovo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lija ::
Ne čujem te.
Bleda kap na usnama
I usnuli pokušaj

Zavaraj vreme
I nemoj prestati da sanjaš.

Volim te u ulici sećanja
Kad tvoji idoli te čuvaju.


Ovi stihovi mi se posebno isticu......nikad nemoj prestati sanjati i sanjariti lija, jer iz toga izlaze tvoje prelijepe pjesme.....voli i bices voljena, ljubi i ljubice te, pisi i bices ispunjena!!!!!!!!
Pokušaj da postojiš ponovo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pred nama je vreme i malo crvenog vina..
Nekoliko neostvarenih snova
I parče neba, uglavnom sa zvezdama kad je vedro
Malo je i koraka posutih po mom srcu,
Malo je reči... malo....
Kad je mnogo nedovoljno je
Osmeha je mnogo... mnogo je naglih pokreta
Lica umivena željama ispunjena su radošću
Malo je sete u grudima
Malo je teško kad si daleko, malo...
Uglavnom te pamtim pa si na jastuku
Redovno si u mislima
Pa si malo izgubljen, pa malo ničiji
Opet dođeš meni, malo...
Samo malo...
Malo je skrivenih pogleda i naših sitnica..
Ali je mnogo muzike u ušima...
Mnogo je tebe u svim stvarima
I onda izgubim sebe u tebi,
Pogotovo kad si blizu
Nikom neću priznati...
Nemoj ni ti.... ćuti pomalo našu tajnu...
Ali samo malo...
Razotkrij pticama naše letove...
Nauči ih da ne padaju nisko, da pobede oluju...
Malo šapući anđelima...
Ali samo malo...
Onoliko koliko ti je stalo do mene...
Ostatak ostavi samo za naše vreme..
Tad pričaj mi o meni..
Malo istine u svemu tome nemoj zaobići...
Samo malo...
Ja ću čekati... malo...
Mnogo je čežnje pa ne mogu više
Ali hoću, prekoračiću ritam i ubrzaću ti puls....
Ali samo malo... dok budeš tu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pogledu je ceo svet....


Kada umor zagrize... kada odahne leptir, proleti još jedan dan bez svesti.. Nije daleko zemlja, teško je samo uspraviti se do njene ose. Nisu daleko zvezde, samo je blizina nedovoljna za ostvarenje jedne želje.. Nije daleko more, samo je teško plivati na suvom dok sunce ne zađe. Od neostvarenosti nestane sve što drži razum, java odmara...
Nije suština u priči, u pogledu je ceo svet.. u jednom treptaju tuđem sve je ostalo. Plašim se da zakoračim u tu svetlost, plašim se da nestanem za sebe. A tako je lepo kad znaš da možeš biti nečiji, da pokušaj je tu na putu do tebe, na nečijem putu.. u nečijim rečima tvoj je glas, u nečijoj ruci tvoja senka, neko čuva sve tvoje misli, a za sve što je tvoje više i ne znaš...
Nedokučivo znam, ali zaista istinito...
Nije suština u priči, u pogledu je ceo svet.. u jednom beskraju zaboravljenom na plavetnilu tuđe mašte. Ulice su puste kad nebo je tmurno.. i često pada kiša. Kao da zna, kao da skriva lice, kao da pokušava, kao i svaki put.. ali, šta vredi.. samo se slova počnu ređati sama od sebe, samo igra na račun dečijih snova, samo izgubljenost rasuta po pločniku...
Nije suština u priči, u pogledu je ceo svet.. u samo jednom zaustavljenom trenutku u nečijoj glavi.. kada samo jedan osmeh postoji, kada se samo prilike broje a svaka mogućnost ispušta i sva nepomična idila gubi oblik kad kazaljke krenu. Zato što vreme leti i ništa ne prepušta slučaju, zato što me prene iz najlepšeg sna i onda vratim se priči...
Ali, nije suština u priči, u pogledu je ceo svet.. U nečijim očima poput stakla, u zamišljenoj posveti poput magle. U nečijem koraku svi putevi sveta, sve ruševine nečijim tragovima obnovljene da postoje zbog pogleda. Na nečijem dlanu čežnjom urezani putevi u nedogled. Na nečijem srcu osmišljen lik doveden do ivice čekanja. U nečijoj želji pukotina zarasta do savršenstva...
Ponovo priča priču. U pogledu je nestao svet...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

prwa pjesma je sawrshena! prelijepa pogotowo mi se swidja prwih par stihowa...