|
Sto se tice pruzanja pomoci u toku epi napada,slazem se sa Mad_Zec-om.Evo nekih podataka o epilepsiji:
Padavica - epilepsija
Padavica je oboljenje poznato još od davnina. Može se javiti u svako doba čovečijeg života. Znak ovog ne tako retkog oboljenja je epileptični napad. Međutim, sam napad može biti pratilac i mnogih drugih oboljenja. Tako epileptični napad se može javiti u toku visoke temperature kod dece, zatim u toku srčanih oboljenja, oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kod alkoholizma, arterio skleroze, tumora i ostalih oštećenja moždanog tkiva i mnogih drigih oboljenja. Ovakva vrsta epilepsije naziva se simptomatskom pošto je u tim slučajevima epileptični napad samo jedan od više znakova odgovarajućeg oboljenja.
Padavica u užem smislu reči, nazvana još i genuina (za razliku od simptomatske), karakterisana je javljanjem i povremenih epileptičnih napada. Danas se raspoloživim sredstvima i na osnovu dostignuća medicinske nauke ne može utvrditi pravi uzrok takvim napadima. Vremenom kod ovih bolesnika razvijaju se i specijalne promene u karakteru, uz postepeni gubitak inteligencije.
Sam epileptični napad je iznenadan, nagli i potpuni prekid svesti. Bolesnik pada na tlo, bez obzira na to gde se nalazi. Pre pada čuje se u nekim slučajevima krik, koji nastaje usled istovremenog grča glasnica i disajnih mišića i istiskivanja zatečenog vazduha u plućima kroz sužen otvor. Pad na tlo je posledica iznenadnog jakog grča mišića tela. Ova zategnutost mišića traje minut-dva, ali zbog dramatičnosti situacije, posmatračima to izgledna znatno duže. Usled prestanka disanja lice dobije prvo bledu, zatim modru boju koja može preći čak i do sivkastocrne. Oči su okrenute naviše a vežnjače su podlivene krvlju. Posle ovog opšteg grča počinje opuštanje pojedinih grupa mišića, što uslovljava trzanje udova, mlataranje. Trzanje zahvata i jezik te on svojim pokretima istiskuje pljuvačku kroz stisnute zube u obliku pene, koja može biti krvava. U većini slučajeva, naime, jezik je u toku napada ugrizen. Haotični pokreti postepeno se stišavaju i liče na pokrete pri odbrani. Bolesnik povremeno odmahuje rukama kao da hoće da se oslobodi nekog tereta i pritiska. Pokreti postaju sve ređi, prvobitni grč muskulature prestaje, javlja se mlitavost, opuštanje. Ovo opuštanje muskulature zahvata i mišiće odvodnih organa, tako da može doći do pražnjenja mokraće, stolice i semena. Bolesniku se postepeno vraća svest, on je zbunjen, delimično orijentisan, umoran, slomljen, tako da pada u takozvani "završni san".
Ishod lečenja bolesnika ne zavisi toliko od bolesnika koliko od njegove najbliže rodbine, jer često bolesnik sam, zaboravlja ili izbegava da uzme lek(zato me keva i cale svaki put pitaju da li sam popio lekove).Malo mi nekad idu na zivce ali to je za moje dobro.
Pomoć rodbine se sastoji u nenametljivom nadziranju redovnog lečenja, uz izbegavanje svih situacija koji bi u slučaju napada mogle da ugroze bolesnikov život.
A sto se tice stavljanja kljuceva i ostalih metalnih predmeta u ruku,mislim da oni sluze kao neka vrsta kondenzatora,jer se prilikom epi napada u mozgu oslobadja veliki broj elektricnih impulsa.
|
