|
Tek sam sada videla ovu temu i priču, na kojoj je zasnovana.
Ako neko ima grižu savest, znači da ima karakter. Mnogi se u situacijama koja se desila ovoj osobi, ne bi ni osvrnuli, ma ne bi ih ni dotaklo. On se bori sa nekim svojim ustaljenim vrednostima, i sa tim šta je dobro a šta loše i ono na šta je on mogao da utiče a nije, opterećuje ga.
Tačno, treba da oprosti sebi, mada nije bio jedini učesnik u celoj situaciji, već i njeni roditelji koji su potvrđivali abortus kao neki dobar izlaz. Treba da oprosti i njima.
Samo je problem, kako to uraditi? On svakako priča o tome, suočen je sa svojim''teretom''. Svestan je istog. Ali i pored toga, oseća se loše.
Smatram da svaki čovek mora da pronađe neku ''formulu za sebe''. Ljudi uspevaju da se reše nekih psihičkih opterećenja, radom na podsvesti, izgovaranju nekih afirmacija, a opet s druge strane, osobe koje su više okrenute religiji, izgovaraju molitve. Sve se to uči.
U svakom slučaju, uvek postoji način kako sebi da pomognemo. Ako na prethodne načine nije moguće, onda se obratiti licu koje će mu pomoći da se usmeri na način na koji će mu olakšati. Problem je u tome što ljudi i dalje imaju averziju od psihologa, psihijatara, kao da je to nešto ''sramota''.
Kada počnete nečim da se opterećujete, gurate sebe u još veće psihološke zamke...i mnogo toga kreće nizbrdo.
|
