Mladi teško stupaju u emotivne veze

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niš -- Generacija dvadesetogodišnjaka u Srbiji teško stupa u emotivne veze, pokazuju istraživanja. :: Generacija koja je učila pod svećama i pod bombama i koja je prve lekcije o svetu odraslih saznavala iz TV dnevnika devedesetih, danas teško stupa u emotivne veze, kaže profesorka Tanja Stefanović za Politiku.

Istraživanja Tanje Stefanović, profesorke psihologije sa Filozofskog fakulteta u Nišu, dvadesetogodišnjaci imaju veliku potrebu za emotivnim vezama i veliki strah od veza, a emocionalni odnosi u koje oni stupaju najbolje se mogu objasniti sintagmom „veze bez veze”.

Iako je novi milenijum doneo iluziju da je u partnerskim odnosima sve dozvoljeno i da imamo legitimno pravo da već na drugom sastanku zatražimo pozitivan rezultat testa na sidu i izveštaj sa bankovnog računa, čini se da mladi nikada nisu bili nesigurniji.

Dve trećine devojaka imalo je između pet i deset emotivnih veza koje nisu trajale duže od šest meseci i koje su bile obeležene izbegavanjem emotivne bliskosti i izraženim strahom od povređivanja. Tanja Stefanović objašnjava da su takve veze normalna posledica nenormalnog načina života i uslova u kojima su one odrastale.

"U uzorak mog istraživanja ušlo je 115 studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, uzrasta od 20. do 24. godine. Ako bismo pogledali u kalendar značajnih događaja u njihovom životu, videli bismo da su te devojke zakoračile u emotivno i hormonalno najburniji period svog života u isto vreme kada je njihova zemlja kročila u pakao građanskog rata. Njihov unutrašnji haos preklopio se sa haosom njihovog odrastanja. To je generacija koja je učila pod svećama i pod bombama i koja je prve lekcije o svetu odraslih saznavala iz TV dnevnika devedesetih. To su devojčice koje su gledale i Vukovar i Bosnu, čiji su se očevi ili skrivali od vojnih pozivara ili bili na prvoj liniji fronta i iz rata se vraćali sa raznim stravičnim pričama. Preplavljeni svojom anksioznošću i strahom od sutrašnjice njihovi roditelji im nisu ponudili nikakvo „uputstvo za upotrebu” života i nikakav priručnik za razumevanje emotivnih veza. Zbog toga su ta deca ponela poruku da je život strašan i da je svet odraslih sinonim za šetnju po emotivnom minskom polju sa potpuno neizvesnim ishodom kada će neka mina eksplodirati i zbog toga prave dva koraka unapred, pa onda – tri koraka unazad. One imaju veliku potrebu da budu voljene i da budu deo para i istovremeno osećaju parališući strah od veza. One nisu samo preplašene emotivnim vezama, one su preplašene životom", objašnjava Tanja Stefanović.

Osnovna ideja njenog istraživanja bila je da se ispita da li je strah koji boji emotivne odnose mladih „nasleđen” iz odnosa sa roditeljima ili su ti strahovi „pokupljeni” na putu njihovog odrastanja.

Sagovornica Politike, koja već nekoliko godina istražuje emotivne odnose u koje stupaju pripadnici mlade generacije, kaže da je do 2002. godine dominantan tip emocionalnih odnosa dvadesetogodišnjaka bio simbiotski obrazac veze.

„To su veze u kojima dominira preokupiranost partnerom i razmišljanje o njegovim mislima i postupcima i u kojima kvalitet našeg samopoštovanja direktno zavisi od količine emocija koje dobijamo od partnera, od količine telefonskih poziva i nežnih SMS poruka koje primimo u toku dana. I u kojima se pozitivna slika o sebi svom silinom urušava ako partner napravi jedan telefonski poziv manje u odnosu na prethodni dan ili ako imamo doživljaj da je emotivna komunikacija za jedan stepen „hladnija” u odnosu na jučerašnji dan.

Dominirajući partnerski obrazac dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka na Zapadu jeste odbacujući stav prema partneru i emotivnim vezama. Mladi koji odrastaju u zapadnoj hemisferi su u svom detinjstvu naučeni da svet nije sigurno mesto, da su ljudi kvarljiva roba i da je jedina sigurna investicija ulaganje u sebe, a ne u partnerski odnos, piše Politika.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&....._id=209378

Mozda dio problema jeste u navedenom, ali nemoguce da emotivno nesigurnih nije bilo i ranije.
Svako ima svoje razloge pribojavanja intimnosti, prevelikog otvaranja i davanja sebe, rizika od nerazumjevanja, odbijanja, poprekih pogleda ali da li je bas doslo do toga da se veze ne osnivaju zbog straha od neuspjeha?
Zar se osudjuju na propast i prije nego sto su zapocete?
Zar je emotivna komunikacija toliki problem?

• 1Ovo se svidja korisniku: Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojim se da jeste. Problem je dubok i masovan. Radim i komuniciram sa mladim ljudima vec godinama i oni mi se zale na iste stvari koje je otkrila psiholoskinja u svom istrazivanju na uzorku studentske populacije. Osim toga, u porastu je upotreba alkohola i droga, porast mentalnih poremecaja, kao i incidentno ponasanje, agresivni ispadi na javnim mestima. U odnosu na stanje iz '90-ih, prema mojoj impresiji, kao i mojih kolega sa Fakulteta, kada su licno nezadovoljstvo i anksioznost mogli nekako da se artikulisu i isprazne (npr. u protestima i protestnim zajednicama), tj. da se okrenu spolja, sada je mnogo prisutniji dozivljaj upucenosti na samog sebe i usamljenosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni ovo zvuci kao potrebna studija da se javnosti prezenutuju skorija internet desavanja sa "intimnim" snimcima sa telefona dece tinejdzerskih godina. Mnogo sam razmisljala na tu temu...zasto kako i kako decu obrazovati u medjuljuckim odnosima koji su kontaminirani iz raznih razloga.
Mislim da bi decu trebalo obrazovati u tom pogledu jos od 7-mog ili 8-mog razreda osnovne skole kao redovan cas. Tu bi aktivno psiholozi trebalo da rade sa decom. I kao sto pocinjemo u prvom razredu osnovne skole da pisemo slova tako i decu od tog nekog uzrasta ucimo da sta je sistem vrednosti u zivotu i kako to individualno da primene. Strah od vezivanja ce biti samo jos veci...a ljucki um je univerzum...nekad je lep a nekad destruktivan. Vulgarnosti koje se lansirtaju na net a nose povrsnu poruku "decija (film-za-odrasle)-ografija" kriju vazniju poruku...da deca nenalaze nacin da se izbore sa tegobama koje ih okruzuju. Ne vide jasno. Ako djaci, uzenici, studenti...provode veci deo dana u skoli...onda tamo treba da nauce i kako da zive zivot a ne samo slova i matematiku....sve ima svoj evolutivni tok...pa i skolstvo. To je jos jedna stepenica ka obrazovanosti dece.
Psiholozi ne treba samo da detektuju globalne probleme danasnje omladine vec i da sprovedu odredjene akcije...inace su studije beskorisne. Po meni uspeh je realizacija...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obrazovati dete u skoli kako da zivi svoj zivot ? Bojim se da je to nemoguce - skola je skola a zivot je VAN skole i to je tako.Obrazovati bi trebalo roditelje a ne decu, jer oni svojim primerom uticu na na svoju decu hteli to oni ili ne.Nikakav, pa ni najbolje osmisljen, cas u skoli ne moze da promeni misljenje deteta iz rasturenog braka ili iz porodice u kojoj neko trpi maltretiranje.Kad dete zivi sa roditeljima cija se medjusobna ljubav ne vidi ili je ocito da je nema - kako da nema strah od vezivanja ?
I moja deca su rasla u najgore vreme i u siromastvu.Na zalost, ni sad nije mnogo bolje.Da ne bih prepustila decu zivotu koji nas okruzuje,odrekla sam se karijere i ostala u kuci da od nje napravim dom i nesto kao ostrvo spasa za celu porodicu.Ne smatram to "zrtvom"(uf, kako mrzim taj izraz!), vec jedinim nacinom da porodici omogucim bar malo normalnosti u nenormalnom svetu.Ipak, nisam dozvolila da kuca postane jedino mesto gde vredi ziveti pa da deca ne zele da je napuste - kuca je dom u koji se rado vrate ali iz koga odlaze napunjeni pozitivnom energijom da zive vlastite zivote.Ulozila sam mnogo, ali i dobila mnogo - deca su izrasla u sposobne, razumne i uravnotezene licnosti koje su potpuno svesne sveta koji ih okruzuje.
Na zalost, a deca mi to potvrdjuju, mi smo retka porodica.
Zato bi bilo bolje da roditelji budu pouceni a ne deca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne...ne ...nisam mislila da obrazujemo dete kako da zivi svoj zivot...vec mu razviti svest na tim casovima...konstruktivno razgovarati...napraviti neke radionice gde bi deca aktivno ucila o medjuljuckim odnosima. Jer i ta deca jednog dana treba da postanu roditelji....tako da za greske njihovih roditelja mozemo kriviti (gledajuci tim ocima) njihove roditelje..,i tako u istoriju..a istorija se ne menja. Ako postoji ozbiljna bolest savremenog drustva i ako je utvrdimo onda treba raditi na ideji kako da sprovedemo i odredjene tretmane kako bi se ti problemi sanirali koliko toliko. Ali da se moze grupno delovati na omladinu to nije istina da ne moze. Jer ako su deca u obavezi da idu u skolu onda je najbolje i grupno aktivno delovati na njihov sistem vrednosti da se poveca. To je posao za gomilu psihologa a ne za jednog po skoli.
Nije zrtva ostati u kuci i odgajati decu. Nije to jedini nacin kako detetu obezbediti zdravu svest.
Odrasle ljude je teze grupisati i preorjentisati da razmisljaju zdravije jer covek sto je stariji sve teze uci i sve vise ima averziju prema cinjenici da gresi. Roditelje necemu uciti....utopija. Bas me zanima kako bi to izgledalo. Ali mislim i na one roditelje kojima mediji nisu lako dostupni i cija svest je gradjena u oskudnoj sredini. Roditelji nisu obavezni da uce....deca jesu...zasto im onda ne bi "podmetnuli" i jos jedan dodatni cas?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci uvesti predmet Emotiologija.

Ne znam sta je pravi nacin. Koliko bi se roditelja slozilo sa planom i programom? Koliko njih joz zivi u zabludi da je muz "glava" kuce i da treba da sutis i njemu, i svekrvi, i svekru, i djeveru, i svima ostalima zbog radi mira u porodici. To i nije neki recept za emotivno zdravu osobu i vezu.
Znaci ako je nasa omladina danas emotivno osakacena, ne postoji velika sansa da ce broj stanovnika da se poveca (da ce djeca da se radjaju iz ljubavi), da ce broj ili procenat razvoda brakova da se smanji.
Da li ce brak kao institucija da postiji za 20 godina?
Izgleda da ne postoji "zlatna" sredina. Ili djete zatrudni u 16toj godini zivota, ili se plasi vezivanja pa ostane tako nesigurno samo u sebe ... za sebe.

Mislim da postoje roditelji koji su voljni nauciti nesto novo. Pogotovo ako se radi za dobrobit njihovog djeteta. Ja medju prvima. Pa taman to bila i produzna nastava iz Emotiologije.

Da bi se odgojilo jedno emotivno zdravo dijete potrebno je mnogo strpljenja, ljubavi i razumjevanja. U zdravom braku to je lakse jer je primjer ocigledan (mama, tata i njihov odnos). Ne mora da znaci da ce dijete da bude emotivno nesigurno ako dolazi iz braka koji nije uspio. Njegova mama ili tata (u zavisnosti s kim dijete provodi vise vremena) ce morati samo malo vise i teze da "radi" po tom pitanju. Ima ljudi koji su dosli iz "cijele" porodice ali su zbog nekoga ili necega i dalje emotivno nestabilni. Ima onih koji dolaze iz jako losih brakova ali su uspjeli da pobijede to lose iskustvo, borili se sa okolinom pa postali jako fini i "cijeli" ljudi sposobni da vole. Nije svako isti, tako da razlicite okolnosti ne uticu na svakoga isto.

Povjerenje ... ja mislim da tu srz problema sa omladinom. Tesko im je da vjeruju.

I ponekad se zaista pitam ciji je posao i duznost da odgaja dijete? Da li je to posao roditelja ili drustva u cjelini?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem je vere u ljubav, da zavire u svoju dusu...

Medjutim posto se godinama bavim analizom sebe i drugih mogu samo reci da mnogi ni ne znaju sta je ljubav, a da je 'prokleta' halavost proradila. Danas se ceni samo vanseriski talenat, IQ, novac itd...
Mozda bi ljudi trbali biti realniji i prizemniji a manje ufurani. Devojke ne moraju samo da jure lepotane, bogatase, sportiste, i genialce vec i prosecne momke...

Ovo je vreme kad samo prava ljubav opstaje a sve lazi izviru na povrsinu. Neka ljudi skupe hrabrosti i postanu ziva stvorenja u punom znacenju te reci... Neka nauce davati a ne samo uzimati. I drage dame bi mogle malo pogledati oko sebe i videti koliko dobrih a usamljenih momaka ima...

A sta reci o ljudima koji su proziveli drugi svetski rati i koji su se nagledali strahota. U kakvom su psihickom stanju oni bili nakon rata i kako se to odrazilo na generacije koje su dosle na ovaj svet posle rata. Dobro se secam prica o jakim muskarcima koji nisu *icke itd... Od cega mi je muka, a gomila tih polulikova koji su pricali te price na sportu su cisti promasaji od ljudi (frustrirani...)...

Ocu samo reci da se bas i ne secam perioda kad smo bili nekako humano nastrojeno drustvo vec da se vec decenijama tucemo oko ostataka (pozicija ispod partiskih drugara )

Sve se moze naci samo treba biti skroman, iskren, uporan i istrajan

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Radim i komuniciram sa mladim ljudima vec godinama i oni mi se zale na iste stvari koje je otkrila psiholoskinja u svom istrazivanju na uzorku studentske populacije.
Misliš žena psiholog ?
Na žalost danas se mladi teško odlučuju na vezivanje,a granica stupanja u seksualne odnose se sve više smanjuje.Droga i alkohol samo stvara dodatni haos u već nezavidnu situaciju.
Mislim da se može dete obrazovati u školi kako da živi van škole.teorijski.E sad što nema pravih predmeta za to,što ima veliki raskorak inače između razumevanja sveta profesora i sveta dece...
Pa pogledajte šta kažu današnji profesori.Nekadašnja bežanja sa časova su dostigla enormne razmere,agresivnost je prisutna skoro podjednako kod dečaka i devojčica...
Što se obrazovanja tiče,recimo časovi veronauke i građanskog vaspitanja (koji nisu nužno apsolutno suprotni jedni drugima,imaju i nekih sličnosti) su obično npr za veronauku 6,7 znači časovi kada su deca umorna.
Opet i samo građansko vaspitanje se negde slabo i održava,jednostavno se shvata kao "slobodan čas" kao ideja koja nije zaživela dovoljno.
Citat:Koliko njih joz zivi u zabludi da je muz "glava" kuce i da treba da sutis i njemu, i svekrvi, i svekru, i djeveru, i svima ostalima zbog radi mira u porodici. To i nije neki recept za emotivno zdravu osobu i vezu.
U svakom slučaju se slažem da u braku treba da postoji dogovor i ljubav i razumevanje,a ne neka "hjerarhija" slušanja,bilo da je muž "gazda" ili žena.Mislim i to mi zvuči kao da je firma,a ne mesto topline i sigurnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nigde nije navedeno da ne stupaju u em. veze jer im vise odgovara "splavarski" nacin zivota. Sta imaju od emocija?! Samo obavezu. A od splavarskog zivota? Sve sto pozele... sad but true.
Period 90-ih, a evo i nista bolja prva dekada novog veka ostavljaju dubog trag i planinu izmedju pravih vrednosti i prolaznih.

Medjutim, izgleda ove nove generacije koje tek dolaze rodjeni posle '90 ulivaju novu nadu celoj prici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje je sta se zaista i ocekivalo da ce da se dogodi... Hm... Ne zelim da elaboriram jer ce ponovo moje izlaganje biti okarakterisano kao presnazno i nepodesno. Znam mnogo cinjenica, na zalost, moje oci i oci mojih ociju su bile sirom otvorene svih ovih godina i malko mi se zgadilo... I to je jedan samo od razloga zbog kojih sam otisao da se ne vratim.