|
Poslao: 12 Okt 2005 01:33
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Koji bi razlog bio za taj korak? Da li bi ostali u braku bez ljubavi za srecu djece?Da li mislite da je to ponekad jedino rjesenje? Da li opravdavata ili osudjute ljude koji nisu dovoljno pokusali da opstane veza? Da li imate iskustva sa tim neveselim korakom u zivotu?Da li ste mozda zrtva razvoda ali sa neke drige tacke gledista?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 02:58
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Ja sam razvedena, i iskreno, jako je tesko prvo uopste uciniti taj korak, upravo zbog dece, pomislis da ipak stvari mogu da se promene, nalazis opravdanja dok na kraju ne shvatis da povredjujes i decu , bar u mom slucaju, psiholoske traume su grozne ako zivis u braku u kom ima nasilja. Drugo, deca osecaju hladnocu koja je medju roditeljima, pokusavaju da shvate ali ne polazi im za rukom, tako da mogu da razviju taj obrazac ponasanja, tj. da ga usvoje kao nesto normalno, sto opet nije dobro. A s druge strane, nisam ta koja sudi ikome za ista, jer svi imaju svoje razloge, ljudi su ljudi. Jedino sto osudjujem je nasilje, bilo koje vrste, mislim da je to neoprostivo. Dosta sam subjektivna, tako da ne bih vise da komentarisem.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 03:39
|
offline
- Pridružio: 06 Maj 2005
- Poruke: 52
|
Možda je pomao otrcana fraza, ali bolje biti srećno razveden(a) nego nesrećno oženjen(udata). Mislim da baš zbog dece nesrećan brak mora da se završi. Imam par prijatelja koji su razvedeni. jedan par koji je na vreme osetio da ne ide i danas posle razvoda je u veoma dobrim odnosima (retkost ali se dešava. isto društvo...) Naravno ima i druge priče ali mi je ova za nauk. Imaju dvoje dece i koliko znam veoma su srećna. Nema onog vikendom ste kod tate (a tamo volite da idete ker nema mnogo obavez , dok u kući je mama veštica koja ih sve tera da rade) i ostalih gluposti.I dalje decu podižu zajednički. Uz to oboje su u drugim vezama. I što je najvažnoje , nikada nisam čuo ni od njega ni od nje neku ružnu reč o drugome. Šta će...civilizovani ljudi, a na balkanu...
Znam da je primer redak ali me učvršćuje u stavu iznetom na početku.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 09:19
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
razvela sam se kad mi je sin imao 3 godine
jeste mi bilo neopisivo tesko, ali dete nije gledalo svadje i histeriju, i mislim da je ovako neuporedivo bolje. ne razumem one koji ostaju u braku zbog dece, mislim da je to u sustini samo izgovor, nedostatak hrabrosti i strah od neizvesnog, pogotovo kod zena koje muzevi izdrzavaju, to je momenat koji mnogo utice na odluke.
u svakom slucaju, ne treba se igrati, ali sto se tice spasavanja braka, za to j potrebno dvoje, i to je nesto sto samo odredjeno vreme moze da se pokusava.....i onda jednostavno u jednom trenutku dusa i srce kazu....dosta....ne mogu vise.....i to je to...kraj.....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 11:44
|
offline
- Pridružio: 23 Jun 2005
- Poruke: 111
|
Nisam zivjela u "klasicnom",vec u "divljem" braku,pa nije bilo razvoda...natezanja po sudovima i iznosenja "prljavog vesa",navlacenja oko imovine...ali je bilo isto tako(emocionalno)tesko,mozda i teze...Upravo zbog tog statusa...naime,prozivjela sam brak svojih roditelja,prepun nasilja i alkohola(naravno da je To Ostavilo Traga-majka je "trpila zbog nas")da bi se sve zavrsilo napustanjem od strane oca,odnosno razvodom.E,sad taj razvod,on je,po meni,vrsta terapije za uskoro bivse supruznike...ispucaju se do kraja sve otrovne rijeci,iscrpi se sva negativna energija i covjek moze da krene dalje...bar bi trebao...nisam je imala,ali sam prezivjela...ma,moja baba je znala reci.."Lako ti se sa normalnim razvesti,probaj sa budalom,da vidis belaja!"...sve je teze naci normalne,civilizirane ljude...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 12:43
|
offline
- Solar
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Okt 2005
- Poruke: 21
- Gde živiš: Silent Galaxy
|
Definitivno je razvod pravo resenje, naravno ukombinovano sa adekvatnim pedagoskim metodama. Ako se deca ne koriste kao POSREDNICI U SVADJAMA, i ako imaju kontakt sa oba roditelja, posledice ce biti zanemarivo male u odnosu na ono sto moze da napravi odrastanje u nesrecnoj,hladnoj porodici punoj svadje...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 17:04
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Posto sam i ja iz te price, mogu samo da kazem da je najteze ono mucenje dok se ne donese konacna odluka. Tesko je prelomiti, narocito kada imate decu.
Vremenom sam ruzne stvari potisnula i trudim se da se secam samo onih lepih.
U celoj to prici svi su povredjeni, ali je ipak najteze deci i zato oba roditelja treba da ucine sve da ih maksimalno zastite od daljih stresova i da ne dozvole da i jedan jedini tren pomisle da nisu voljena.
Jasmina u potpunosti te razumem kada kazes da jedino nasilje, bilo ono fizicko ili mentalno, ne mozes da oprostis. Zelim ti samo da ga vremenom zaboravis.
A sto se osudjivanja tice ne osecam se pozvanom da sudim bilo kome, jer za razvod ne moze biti "krivo" samo jedno, vec oboje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2005 23:39
|
offline
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 1701
- Gde živiš: Nis
|
Bas sam o tome pricala pre neki dan u parku sa nekim prijateljima... razvod je odlicna stvar( u losem braku) narocito ako je brak bez ljubavi ili jos gore, nasila. Medjutim, ukoliko je brak trajao nekih 20 ili 30 godina onda razvod nema apsolutno nikakvog smisla....
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Okt 2005 16:00
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Jasmina ::... jako je tesko prvo uopste uciniti taj korak, upravo zbog dece, pomislis da ipak stvari mogu da se promene, nalazis opravdanja dok na kraju ne shvatis da povredjujes i decu... Drugo, deca osecaju hladnocu koja je medju roditeljima, pokusavaju da shvate ali ne polazi im za rukom, tako da mogu da razviju taj obrazac ponasanja, tj. da ga usvoje kao nesto normalno, sto opet nije dobro.
mikap ::...ali bolje biti srećno razveden(a) nego nesrećno oženjen(udata). Mislim da baš zbog dece nesrećan brak mora da se završi...
ljubicasta ::...u svakom slucaju, ne treba se igrati, ali sto se tice spasavanja braka, za to j potrebno dvoje, i to je nesto sto samo odredjeno vreme moze da se pokusava.....i onda jednostavno u jednom trenutku dusa i srce kazu....dosta....ne mogu vise.....i to je to...kraj.....
koya ::.."Lako ti se sa normalnim razvesti,probaj sa budalom,da vidis belaja!"...sve je teze naci normalne,civilizirane ljude...
Solar ::...Ako se deca ne koriste kao POSREDNICI U SVADJAMA, i ako imaju kontakt sa oba roditelja, posledice ce biti zanemarivo male u odnosu na ono sto moze da napravi odrastanje u nesrecnoj,hladnoj porodici punoj svadje...
kakojeteskobitiglup ::...samo da kazem da je najteze ono mucenje dok se ne donese konacna odluka. Tesko je prelomiti, narocito kada imate decu. U celoj to prici svi su povredjeni, ali je ipak najteze deci i zato oba roditelja treba da ucine sve da ih maksimalno zastite od daljih stresova i da ne dozvole da i jedan jedini tren pomisle da nisu voljena...
][v][ A T R I X™ ::...A regarding this topic, pa jbg necu sad da pricam neke stvari, too shy, ali glasam za opciju RAZVODA ako nije sve cakum pakum (odnosno ako je vise od pola njesra a manje od pola cakum pakum...)
E ovako - sve sama istina. Naravno da niko ne cini taj korak zato sto mu je dosadno u zivotu ili iz nekog bjesa, valjan razlog bi trebao biti prisutan. Nekome ce se taj razlog ciniti smjesnim nekome pak opravdanim, ali jedno je tacno - da se niko nije udao (ozenio) da bi se nakon izvjesnog vremena razveo. Ipak se u tu zajednicu ulaze (ili bi trebalo) mnogo toga i na kraju ostanes bez icega... Tesko jeste, i treba ogromna doza hrabrosti za taj korak ali sta da se radi, ako je to jedino rjesenje onda nema mnogo izbora...
Hvala vam svima na postovima!
|
|
|
|
|
|
Onda 90% ima da propadne... znajuci pod kojim uslovima su sklopljeni... 
Sta vam je ljudi, pa valjda znate kako to ide: "Resio si da se zenis?" - "Ma nisam, nego eto.. znas devojka mi trudna i tako... a znamo se mesec dana..." 
O kakvoj mi tu ljubavi pricamo, o kakvom braku? 
