Eros me ponovo muci
Iscrpljuje-
Gorko-slatki
Neoborivi zmaj
Sapfo
Starogrcka pesnikinja
Dragi moji,o ljubavi i svemu sto nas na nju asocira,o njenim ''rusevinama''i ''velelepnim gradjevinama'', na ovom forumu je pisano zaista mnogo,sa raznih aspekata...I ne zelim sada stvari da ponavljam...(ja cak imam blog,pod nazivom- ''oni koji su u stanju da vole''.)..da, malo ih je,na zalost...a svi smo ''njegova deca'' i svi zelimo da emotivno i duhovno''rastemo''...
Tvorac je samo iz ljubavi stvorio svemir i u njemu sicusnu zemlju,a na njoj cudesno,raznobojno bilje,malenu pticicu kolibri perja zivih boja,pcelu i mrava,dzinovsku kornjacu i surog orla,delfina i tuznog orangutana,i iznad svih zivih bica koja plivaju i lete,mile i trce-coveka i covecicu..''musko i zensko''...ljubavno osecanje-je takva zivotna energija u kojoj pobedjuje princip zivota i razumevanja...
Iz pera psihijatra...i psihologa...
Zasto bi se odrastao covek koji je od samog rodjenja ,u toku detinjstva i mladalastva,bio podojen i neprestano hranjen ljubavlju oca i majke,plasio ljubavi?Takav covek, u detinjstvu ne plasi se ljubavi,on je njome ispunjen,i uvek iznova ispunjavan,i zna za davanje,poklanjanje ljubavi drugome...
V.Jerotic....''On je Hristofer,onaj koji nosi Hrista na svome prolaznom,cesto nezgrapnom i bolesnom,uvek smrtnom telu''...
No,nesreca je ,sto je takvih ljudi,na zalost malo...vecina ostalih,vecina nas...Nezeljeno rodjeni,bez ljubavi odgajani,cesto na razlicite nacine muceni i tuceni,vec u ranom detinjstvu,doziveli razlicite stresove sa nesagledivim posledicama(rat,glad,progoni,bolesti,operacije..)ne znajuci za ljubav,naravno da je i ne mogu dati...
Takvi ljudi u situacijama kada'' sretnu ljubav'',kada kroz prijatelje,bracnog partnera ili mozda nekog drugog roditelja dobiju jasan emotivan signal, pocinju da reaguju iznenadnim strahovima -plaseci se ovih toplih osecanja...
Ima mnogo uzroka straha od ljubavi...ljubav roditelja ,cesto je uzrok straha deteta od iste...govorimo o majkama i ocevima koji lebde nad svojom decom,od rodjenja do adolescencije i kasnije,i takva deca -''pod staklenim zvonom'',od preterano briznih,u stvari uplasenih roditelja(cesto neuroticnih i psihoticnih..), samo prividno pokazuju ljubav prema detetu...Iznad takve ljubavi,vitla mac straha i takva bica, nekada dozivotno ostaju uplasena...
Sta su oni tokom zivota dobijali od svojih!?Takva osecanja,po pravilu su gusila njihovu samostalnost i individualnost,njihova potreba za rizikom je bila sputavana,kao i prirodno pokazivanje nezadovoljstva,gneva,ljutnje...
To je ona ljubav,koja ce od nas stvoriti ropski pokorne ili vecno nezadovoljne mlade ljude,koji nikada necemo upoznati onu jedinu pravu ljubav,za koju se kaze da je to ''ljubav koja isteruje strah napolje''...
Svaki covek istinski,pravi, sa jasnim znacima iskrene i duboke emocije,pri susretu sa onim koji je samo upoznao onu vrstu ljubavi koja je plasila,sputavala,nailazi na odbijanje zaziranje,neodlucnost...
Nazalost,u zivotu danas,sve je manje susreta sa ljudima koji su pravi ljudi ljubavi,pa je nasa opreznost nekad i neophodna....jer u suprotnom''takva razocaranja uljubavi'' ,po pravilu ostavljaju trajne,teske posledice na lnama, osetljivije dusevne gradje...(necija je dusa satkana od konopaca...necija od paucine...)
Danas smo svedoci sve povrsnijih i neobavezujucih odnosa mladih ljudi,koji ne zele da zive pod zajednickim krovom,koji ne razmisljajuci dovoljno, dosta brzo sklapaju , neku vrstu neformalnog ljubavnog odnosa bez obaveza i odgovornosti,narocito bez ozbiljnijeg dusevnog zauzimanja i skoro bez ikakve zainteresovanosti za duhovni zivot partnera...
Biljka se izvija prema svetlosti i zedna je vode, mladunce se privija uz majku trazeci od nje toplotu,zastitu i sigurnost..Mladic i devojka hrle jedno drugom u zagrljaj,iz koga kao da ih niko nikada ne moze odvojiti...
hvala.
ovoj tematici vazi zabrana mojim mislima, jer ne trpi bio-ritam..
ne znam, kako je uopste moguce..., da kolektivno oslabi psiha i povuce bezbroj generacija u strah i paucinu i bez glave.
Dopuna: 01 Maj 2009 16:27
i ne mogu da verujem, koja kolicina energije se nikako da istrositi, sto strah ih drzi 24/h.
hvala.
ovoj tematici vazi zabrana mojim mislima, jer ne trpi bio-ritam..
ne znam, kako je uopste moguce..., da kolektivno oslabi psiha i povuce bezbroj generacija u strah i paucinu i bez glave.
Dopuna: 01 Maj 2009 16:27
i ne mogu da verujem, koja kolicina energije se nikako da istrositi, sto strah ih drzi 24/h. ...
Kako je uopste moguce da...kolektivno oslabi psiha(ne znaci da je oslabila...obiluje novim,negativnim sadrzajima...)...Strah od ljubavi,kao sto sam pisala,najcesce je posledica nedovoljnog ili nikakvog iskustva prave ljubavi u detinjstvu individue,ili pak je posledica bolesne,preterane ljubavi jednog ili oba roditelja!Takav splet okolnosti,ne omogucava normalan individuacioni proces kod mlade osobe....
Losi odnosi u porodici,pre svega losi brakovi,cesti agresivni nastupi,verbalni i svaki drugi,razliciti sukobi oko pridobijanja detetove ljubavi,razvodi brakova...i mnogi drugi razlozi... su i te kako dovoljni za postojanje nesvesnih strahova mladih ljudi od svakog jaceg,dubljeg dusevnog i duhovnog vezivanja...
Cesto...takav splet okolnosti zadire dublje i istoriju mnogih porodica(...i njena majka je bila takva,i njena baka...)...
Onim osetljivijim dusama paucinaste i veoma suptilne strukture, nisu potrebni ovakvi razlozi...oni su vec samim ''zivotom i njegovim protivurecnostima''(zivot,opstanak..kao surova kategorija i vecita bespostedna borba za uglavnom materijalnim usponima)veoma strasljivi-narocito po pitanjima ljubavi... (ljubav nije osecanje -jedno...obuhvata mnostvo stvari u svom odredjenju...pre bi se reklo da je to neki proces koji nas ponese,i koji se razvija,ili pak suzbija citavog zivota...to je jedan dinamicna kategorija koju cas doticemo,cas se udaljavamo od nje...)
Dopuna: 01 Maj 2009 17:14
@ljutica...da naglasim...
Citat:i ne mogu da verujem, koja kolicina energije se nikako da istrositi, sto strah ih drzi 24/h.
Strah...je sastavni deo zivota svakog coveka...postoJi normalan strah i on je cak i pozeljan...naravno,postoji i patoloski strah...
Vecina ljudi se plasi smrti...tako reci celoga zivota...LJudi su uplaseno od nje...ali takav proces ,takva dinamika,takav razvoj dogadjaja, je karakteristika i osobenost covekova i njegove licnosti...energija nam je potrebna za mnoge stvari...
Strah od smrti je veoma snazno osecanje i covek je razvio niz mehanizama odbrane ,da sebi olaksa...
Strah od ljubavi,mi takodje utapamo u razlicite zivotne posude napunjene otrovnim i nezdravim odpadnim materijama ...
Svi mi od momenta rodjenja,jos u majcinoj utrobi(ako je majka neuroticna..osecamo sa njom... i plasimo se onako od'' Boga dati-jos nerodjeni''), usvajamo strah,koji postaje nas verni pratilac kroz celi zivot...
Citat:Onim osetljivijim dusama paucinaste i veoma suptilne strukture, nisu potrebni ovakvi razlozi...oni su vec samim ''zivotom i njegovim protivurecnostima''(zivot,opstanak..kao surova kategorija i vecita bespostedna borba za uglavnom materijalnim usponima)veoma strasljivi-narocito po pitanjima ljubavi...
htedoh ja reci u prethodnom postu, ali ne smem- samoj sebi da budem lekar moram: ne smem da se nerviram sto je to kolektivno uhvatilo mah svugde, na planeti.. da nije zbilja mogli bi se posaliti da cekamo svemirski brod..
ova tvoja zadnja recenica je jeziva, koliko je tacna..
Radjamo se kao emotivna,fizicka,intelektualna,duhovna bica...ali nasi zivoti se u odnosu na ranija vremena drasticno razlikuju... I mi ,i nasa uza i sira okolina, ne zivimo na nacin ,kako se zivelo u proslosti!Nas dusevan i telesni zivot,postao je duboko protivprirodan-udariili smo na prirodu i njene blagodeti svom zestinom opste naucnog i tehnickog uspona da podhranjeni strahom od mnogo cega,pa tako i strahom od ljubavi, zatvorimo nas izlaz iz tog zlog lavirinta koji nam namece zivot...
Danas smo sopstvenim fizickim i intelektuelnim razvojem znatno nadvisili svoj emotivni i duhovni...Danas ,na svakom koraku ,srecemo mlade ljude divno fizicki odredjene,sa velkim znanjima o koje cemu,ali vapijuci emotivno nezrele i duhovno siromasne...
Takva mladost je divna podloga za strahove svakojake vrste...danas.kao sto sam vec pisala, ljudi zive nevencani,u razlicitim stanovima,bez dece ili sa jednim,ili dvoje vanbracno-rodjene dece,o kojima brine jedan ili oba nevencana roditelja...
Danas,plasimo se najpre sopstvenih emocija,najvise emocija ljubavi,traumatizovanih bolesnim emocijama svojih roditelja...
Kuda se i kako rasterecuju potisnute emocije ljubavi!?
U savremenom svetu,sve cesce zloupotebom alkohola,droga,prikljucivanjem istocnjackim sektama, i drugim-satanistickim sektama,pokusavamo da olaksamo nase emotivne patnje...Vecina ovakvih zajednica najvise privlace one medju nama, koji su uplaseni pre svega od sopstvenih,pa zatim i losih emocija ljudi nase najblize okoline..jer smo na razne nacine traumatizovani pre svega sopstvenim,uglavnom raspadnutim porodicama...pa i svim drugim destruktivnim pojavama, koja prate danasnja vremena...
Sve brzi tempo zivota,pregrst iskrivljenih vrednosti,udaljavanje od prirode svoje,gubitak ideje vodilje koja obecava uspon i stvaralacko otkrovenje sustine i smisla naseg zivota,sve veca neljudskost ,sebicnost i trgovina najtananijim covekovim osobenostima zarad hedonistickih izazova-cini, da smo se, vec se moze reci,''odavno pogubili'' u smislenom prepoznavanju boja i mirisa najjaceg i najsladjeg zivotnog nektara,bez koga cemo neizbezno, jos dugo lutati...osiromaseni,unesreceni i uplaseni...
Da li je strah usko povezan sa neznanjem?
Strah od ljubavi moglo bi da znači ne znati osloboditi se.
Neko emocije drži ograđenima bodljikavom žicom, jer ako koja izviri....razotkrit će se ljubav, to čudo od kojeg nam se tlo trese....i ima strah i u neznanju je...šta će da se desi i da li smije i treba da se desi .....
Ovdje mislim na one koji posjeduju emocije na tone.....i s te strane....strašno su jaki.....ljubav kriju pod nebom, među oblacima, pod zvijezdama, u šumama i vade je gram po gram....ali sa tolikom opreznošću....kao da je svaka pojedinačna satkana od porculana, blještava i lomljiva i daje ti je....sa strahom....da je ne ostaviš na vjetru (mislim na brz tempo života) i polomiš (zaboraviš)...a svaka je unikatna....i zbog tog straha....dobijaš je na gram....da preživiš i da čekaš....onaj drugi gram za kojeg ne znaš kad će doći. Kako neko zna da voli, to nema u filmu, ni u romanu....samo u očima koje kriju oluju strasti...beskonačne predjele bez stanica i broja, bez drugih putnika...
Danči, ograničavam se samo na rijetke pojedince od kojeg ti zastaje dah....ne bih o ovima koji misle da znaju šta je ljubav i koji isključivo, bezgranično i trajno vole i vide samo sebe.
Ima nas svakakvih i teško je situaciju uokviriti u definiciju, jer ne znam da li ista odgovara svima nama....ipak...neke situacije su na vrhu....za sve nas.
Strah je usko povezan sa bolom. Strah od bola, tog našeg iskonskog prijatelja koji nas održava u životu.
Ako ne volim, neću biti ostavljen, jadan, usamljen, neću rizikovati da volim uzalud, neću rizikovati mogućnost da mi se ljubav ne uzvrati.
Ključna riječ strah. Ljudi se boje sebe, boje se drugih ljudi, ljudi se ne razumiju, ljudi su sputani. Ljudi se igraju sa drugim ljudima, okrutno, kao mačka sa mišem...ta igra je ples smrti...za slabe i one koji su lak plijen.
Treba imati sidro za ljubav, ono koje lađu čuva, da ne bude buri plijen. Ali ako od opreme za ljubav imaš samo sidro, a nemaš srce...potonućeš u sopstvenom strahu.
A ima li šta ljepše od ljubavi, ima li veće radosti nego davati i primati ljubav. Zar nije ljubav upravo najljepša iz daleka, dok se čeka, dok je neizvjesna...što rekla pjesnikinja...pa posle što god da bude.
I ništa ne traje vječno, zar ne
Malo ljudi voli da voli...većina očekuje puno, a za uzvrat ne daje ništa.
Davanje je mnogo važnije, treba biti širok i u ljubavi, kao i u prijateljstvi, kao i u duši...ima tu mjesta za sve...samo treba izbaciti strah.
Volim. Nije me strah. O posledicama ću razmišljati sjutra i voljeću ponovo...i ponovo...
Citat:Neko emocije drži ograđenima bodljikavom žicom, jer ako koja izviri......i td...si pisala...ako koja izviri...znas Trio...tesko da ce ljubav ista da pita..ona to sebi nikada ne bi dozvolila...nje ili ima ili nema,ona izlazi i ne trazi dozvolu,''ona curi''...mada,zaista postoje emocije koje pojedinci ,da ne kazem vecina, prikrivaju,potiskuju...bojeci se''da ce svojim jezikom srca, propasti''
U pozadini toga se nalaze strahovi,pregrst njih,a jos dublje, negde ''cuvena nesigurnost''-kraljica frustracija i poremecaja preko koje, svi zamrseni zivotni lavirinti, bujaju ...nesigurnost,izgubljena davno u najranijim godinama zivota...nastala nagomilavanjem nezadovoljenih potreba i frustracija tokom zivota coveka...
I tako..strasljiviji smo nego sto zelimo da priznamo...Kada se tome dodaju navike,danasnje predstave o tome sta je normalno,dopustivo,amoralno,stetno ...da li smo bliski,kako komuniciramo gde su emocije,da li su vazne,sta se dogodilo sa nasim spontanim susretima i druzenjima, i na kraju svega toga (mada je kod vecina na samom startu...upoznavanja,druzenja...)sta donosi otvorenija i zamrsenija sex. komunikacija...
Trio,ja sada da malo''zabiberim''-da ne kazem da zasladim(taj izraz mi je degutantan,prevazidjen,a pre svega neistinit...)...''mislim na slatke,tajne poljupce sa nepoznatima''...
Sta se desava na polju sex.komunikacija..Lapkina i ja se slazemo..Danas, kada govorimo o toj vrsti bliskog kontakta,sve smo skloniji da poverujemo da s ,obzirom na brzinu ostvarivanja tih susreta i jos brzeg zaborava-imamo ''neku vrstu trenutnog opijata'' koji nam pomaze da ,ispred svega,najpre pobegnemo od svoje usamljenosti...pa onda sve sto uz to ide...
Neke pojedince karakterise nekontrolisana teznja za polnim kontaktima(strasno'' odvratan'' izraz...),ukljucujuci i one sa nepoznatim ljudima i bez obzira na moguce posledice.Takva ponasanja ,mozemo nazvati seksulanom adikcijom ...(zavisnost...)Slicna je zavisnosti od alkohola,narkotika, i u osnovi lezi zelja coveka da se oslobodi osecanja utucenosti ili sopstvene suvisnosti.Tezeci ka samopotvrdjivanju ili se spasavajuci od usamljenosti,takav covek ponovo i ponovo sex.komunicira bezglavo juri iz veze u vezu,pokusavajuci da makar na kratko, oseti laznu sigurnost u sebe i oslobodi se neprijatnosti,utucenosti,besmislenog zivota,promasenih ciljeva i motiva i emotivne opustosenosti...
E,tako..Trio...pa ti sada vidi..pocev od strahova,preko ljubavi ''ovakve ili onakve''javne ili tajne,emocija i njenih pratilja..do ''pustog nagona''u ''cuveku zivotinji''kako ga mnogi veliki mislioci od nauke prozivaju i to sve cesce i cesce...
Koja cudna situacija...covek sve lepsi ,fizicki mocniji, znanja ogromna,a na drugoj strani,duhovna pustos i dusevna beda i potraga sa zadovoljenjem nagona prvobitnog coveka-pracoveka...
Imam utisak ,da je ovde rec o ''nekoj vrsti mutacije'' coveka-dobijamo neki drugi oblik,drugaciji...ljudska vrsta poput biljaka i zivotinja se menja...
Bas sam se raspisala...
Trio...
Dva lica..pisem sutra...
Devojke ,glave gore...kao sto rece natrix,ovo je doba savremenih amazonki...ali onih koje su prevazisle najbrutalnije i najnize komunikacijske sposobnosti,da ne kazem najprimitivnije...
Zvala se ona nesigurnost ili kako god, moja danči, u ovu bodljikavu žicu, postavljena je i struja! A ti, stisni, pa priđi....lele...ima da ti poginem
Zezam se Ko zna, možda je za sve krivo ovo globalno otopljenje ...zemlja sve toplija, a mi sve hladniji....učahureni ispod ispucale krošnje, jedemo odgrizak od jabuke i rijetko kad bacimo pogled ka nebu...nemamo kad od silnog posla i 5 vagona otuđenosti i skučenosti, zemlja nam mala, a pri tom se gubimo u prostoru, daleko smo jedni od drugih....
trio rio ::Zvala se ona nesigurnost ili kako god, moja danči, u ovu bodljikavu žicu, postavljena je i struja! A ti, stisni, pa priđi....lele...ima da ti poginem
Zezam se Ko zna, možda je za sve krivo ovo globalno otopljenje ...zemlja sve toplija, a mi sve hladniji....učahureni ispod ispucale krošnje, jedemo odgrizak od jabuke i rijetko kad bacimo pogled ka nebu...nemamo kad od silnog posla i 5 vagona otuđenosti i skučenosti, zemlja nam mala, a pri tom se gubimo u prostoru, daleko smo jedni od drugih....
Trioooooooo... ...Nasm,eja me slatko...sta kazes zemlja sve toplija ...a mi sve hladnijii... hahahahhaahhah...Genijalna Trioooooo...!..Gde nadje 5 vagona...volis brojj pettttt... hahahahah...
Sta mislis ..da l je ''nenormalno'' , da sada stavim na blog...tombe la neige..od Adama...u skladu je sa mojim novim avatorom..
lalla uu nalllll anllll mmmmm mmmm mmm mmm... tobbe la neigeeee...
Osim toga vratila si se ...iz.... prema tome..da bome....laaaaaaaaaa...alal....lal.a....lalaaaa...ummmummmmmmmmaaa....lala alalalala alalalalal alll...
...hahhahah...zamisli sad pred leto....ja o pahuljama i sneguuuuuu...
Ma..Trio..snezni pokrivac nam moze i te kako posluziti kao ''mesto pod suncem'',ako boljeg nemamo...a sve sto nam izgleda tako hladno ,moze nas i te kako iznenaditi svojom vrelinom ..Sta mislis koliko je tajnovitih prica skrio zimski pokrivac od kada je sveta i vekaaaaa?E,zato ja njega obozavam..nikad kraja njegovom otkrivanju..i otopljavanju...Njega inace ''podgreva''mnostvo romanticnih kazivanja i komedijaskih zivotnih epizoda...mada ima i onih tugaljivih,tuznih i sasvim tragicnih!Namerno ne upotrebljavam rec ljubav..jer sva ova dogadjanja su obilato potkrepljena gomilom emocija !Svako zna , i lako moze da identifikuje svoja osecanja u datoj situaciji ..(jer misao je oset..uglavnom...)...
I tako od bodljikave zice,struje ,globalnog otopljavanja, sneznog pokrivaca,5 vagona ,do muzikeeee...i ljubavi..
''Kad volis,cini ti se i majmun lep,a kad ne volis ne maris ni za Lotosov cvet''(procitah ovu misao negde,ali ne znam gde...)...
A,strah..gde je tu...tajna...''Tajni se tajna dodaje i to su dveri cudesa''(ovo je verov.Lao Ce...)...Sta imamo...:ljubav,strah,tajnu -puna kosara iznenadjenja..Vrlina davanja ogleda se u ljubavi,a vrlina govora u istini...valjda je to najvaznijeee,ljubav i istina...pomalo je i tajnovito...i zato
vrlina velike vrednosti, spokojna je i ne oseca potrebe da se istakne pred svima...
I pored ovih saznanja, mi se plasimo i plasimo...i uvek u nasim zivotima postoji nesto, jace, od ljubavi i istine...ne mozemo se tome odupreti,mada bi trebalooo...
