Astralna projekcija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imala sam kao klinka drugaricu koja je tvrdila da možde da izazove/ne znam kako drugačije da to definišem/ ap, i da se "astralno teleportuje" kad poželi i gde poželi, i normalno, svi smo se sprdali sa njom, međutim kad mi je jednog jutra ispričala tačno gde mi je šta stajalo u toku noći na radnom stolu /a tamo je falio pop s bradom i dva mrtva nemca/ i opisala položaj u kome spavam /a u životu me nije videla kako spavam, i niko nije mogao da joj ispriča kako to izgleda/ baš mi više nije bilo do sprdanja...Medjutim, opis kako izgleda osećaj kad se astralno ja odvaja od materijalnog mi je bio isuviše "spooky & freeky" da bih to ikada pokušala.... mislim da je to ekstremno individualan osećaj, i da stvarno treba imati petlju za nešto takvo, a po njenoj tvrdnji može da se uvežba... samo što ja baš nisam imala želje za nečim takvim...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

upravo sam procitala temu 'astralna putovanja' ,nisam je primetila ranije.
prosto je neverovatno koliko ljudi misli da je ovih putovanja imalo...kada se ljudi bave time jer ih to interesuje i puno citaju o tome, desava se i da pokusaju da to prakticno izvedu, nesvesno su okupirani time-pa se desava da misle da su nesto tako i doziveli,prosto zele da veruju...prakticno svaki covek je u nekom trenutku bio u nekom polusnu,dubokom razmisljanju ,ali da li je to to?vecina i priznaje da se 'setala' samo po sobi i da su to krajnje granice. kao i kod klinicke smrti, penicilinskog soka, overa itd.- ljudi vide belu svetlost kojoj se priblizavaju-to je jedna stvar,AP nesto sasvim drugo.AP je svesno kontrolisano odlazenje na neko drugo mesto!
@ljubicasta, da li bi mogla sa sigurnoscu da tvrdis da je to sto si dozivela prava stvar?ono sto @wanderer kaze, da li mozes da odes do nekog mesta na kome do sad nisi bila i da ga do detalja opises ( ili tvoj muz)?
ja verujem u fenomen,licno ga nisam dozivela,ali zamislite sta bi bilo kada bi svako od nas mogao po zelji da nestaje, cita misli i secka se gde mu padne na pamet ?!

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono sto mene fascinira na ovom forumu je to sto ljudi koji definitivno imaju razlicita gledista, nemaju i sukobljene stavove, pa cu ja probati da budem isti takav.

Citav svoj zivot sam vezan za nauku i tehniku, malo sam saznao na ovaj ili onaj nacin ali svejedno, tako da svi moji stavovi neka budu shvaceni samo kao pogledi jednog coveka kojem je nauka jedini apsolut u zivotu.

Astralna projekcija je koliko ja znam, odvajanje duha od tela i njegovo tansponovanje na neku drugu lokaciju, ali da su pri tom zadrzani svi atributi telesnog, vid, sluh, dodir pa cak i oblik samog tela iz koga potice duh. Sta onda moze da bude duh, energija ili nesto drugo. Ako prihvatimo stav da je bice sastavljeno od tela i duha kao simbioze i da je duh pokretac tela odnosno materije i da telo ne moze da funkcionise bez duha, sto je osnova skoro svih istocnjackih religija, kako onda kada se duh " odvoji " od tela ono moze jos da bivstvuje, pa osnovni pokretac vise nije tu vec, mozda, stotinama kilometara daleko.

Kada je duh odvojen kako on prima podatke o svojoj okolini, vidi, a gde se ti podaci smestaju u sta, kada je duh samo energija i nista vise, mozda se ta energija u nekom svom delu modifikuje ali i za to je potreban utrosak energije koje nema ili mozda se oni direktno prenose do tela i tamo obradjuju pa se vracaju duhu, za ovakvu razmenu je potrebna energija, a telo je nema jer sve otislo sa duhom, a duh je nema jer nije sposoban da je proizvede bez tela kao fabrike.

Kako duh zadrzava oblik tela, kada je cista energija? Energija se nemoze oblikovati, osim poljima sa strane, ali i tada je potrebno da se omoguci " dodatni izvor napajanja ". Sta se desava sa telom za to vreme, kako ono funkcionise bez svoje osnove, duha. Sta ga pokrece u tim trenucima kada je samo prazna i suplja materijalna ljuska, kada se racunaru ukine operativni sitem ( duh ) on je tada samo hrpa beskorisnih uredjaja, materija.

To je nesto sto u kratkim crtama sto meni nije jasno .

Moje je misljenje i cvrsto stojim na tom stavu, da je astralna projekcija samo jos jedan prizvod iz istocnjacke kuhinje cudesa za obmanjivanje neupucenih i prikazivanja sebe, fakira, kao nekoga ko je bice vise vrednosti u odnosu na obicne smrtnike, jer on eto moze mnogo vise nego drugi, nije ona sama, tu je jos i levitacija, telekineza i citanje misli ( prva asocijacija mi je scena iz filma Povratak u buducnost i dok sa onim cudom na glavi ).

Jos nesto ne postoji nepoznat oblik energije, ona je samo jedna i jedinstvena, mogu samo njene manifestacije da budu manje ili vise proucene, ali je uvek i jos jednom uvek, merljiva i prema tome mora da stvara efekat na svoju okolinu .


P.S.

Axis ::Ја верујем у астралну пројекцију и ОБЕ. Отвореног сам ума. Пробавао сам пар пута раније да уз помоћ псхоактивних супстанци дођем до тог стања свести (телепортације и нирване) али нисам успео јер очигледно нисам спознао праву технику (мада то пси искуство није било нимало негативно).

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izlazak iz vlastitog tela
Naučnici potvrdili vantelesno iskustvo koristeći opremu za virtuelnu stvarnost, u čemu im je saveznik bio ljudski mozak koji je zbunjen „sukobom više čula“. Možemo li tako da se prebacimo (teleportujemo) na udaljene planete?

Svaki deseti ispitanik izjavljuje da je doživeo vantelesno iskustvo, zbog čega su se vekovima razgorevale rasprave među filozofima, teolozima i psiholozima (Putnike na bližim i daljim astralnim putovanjima namerno zaobilazimo).

Naučnici su dokazali da slični doživljaji nikom nisu uskraćeni ukoliko se upotrebi odgovarajuća oprema za prividnu (virtuelnu) stvarnost. Čak možete sebe da preslikate (projekcija), što je neka vrsta teleportacije (prebacivanje s jednog na drugo mesto), omiljen prevoz u „Zvezdanim stazama“.

Za sada samo da prenesete odraz, a nikako i vlastito telo. Namerna varka, u suštini, omogućava da se nekome učini da oseća i posmatra samog sebe izvan svojeg trupa. Nekoliki dosadašnji ogledi razotkrivaju, kako piše čuveni naučni časopis „Nauka“ (Science), da je mozak zbunjen boreći se da objedini protivrečne poruke iz različitih čulnih izvora, a ujedno sam sebe zavarava nastojeći da u svakoj nađe smisao; ukoliko je ona netačna ili oštećena, može da bude pogrešno protumačena.

Slične zgode prepričavali su mnogi posle proživljene kliničke smrti, najčešće opisujući da su lebdeli iznad svojeg tela na operacionom stolu i s tavanice posmatrali koje zahvate izvode hirurzi. U brojnim usmenim i napisanim kazivanjima svakojaki duhovnjaci su se hvalisali da su se zagledali u vlastitu dušu. I da ne zaboravimo sportove s naprezanjem do samih granica izdržljivosti (ekstremni), upražnjavanje dubinskog samoposmatranja (meditacija) i oduzetost u toku spavanja (paralizujući san).

A šta tek da kažemo za sijaset svedočanstava podvajanja duhovnog i telesnog izazvanog uzimanjem opijata, moždanim poremećajima i napadima padavice (epilepsije), uredno zapisanim u lekarskim izveštajima?

Moždana opsena

Odranije se zna za neobičnu uobrazilju: držeći jednu ruku u krilu i gledajući gumenu dvojnicu na stolu, čovek oseti u isti mah bol u obe ako ih istraživač udari; ispitanik se trgne i ponekad jaukne i kada čekić dotakne samo veštačku. Dotična opsena pokazuje da se pojedini delovi „odvajaju“ od tela zašto što su pogrešno spojeni vid i dodir. Mozak isto opaža i oseća i kada je lažna ruka udarena, jer je lažno pripisan osećaj da je dodirnuta.

Iza svega stoji, dakle, lukavi i prevarni mozak koji istovetne osećaje priušti najobičnijom prirodnom obmanom. Tehnički kazano: prekidom ili brkanjem čulnih opažaja.

Neurolog Henrik Ehrson iz Karolinska instituta u Stokholmu (Švedska), na završnoj godini studija medicine na Univerzitetu Koledž u Londonu (Engleska), zapitao se šta bi se desilo ako biste izvadili oči i premeštali ih u različite delove sobe. Da li biste sebe videli onamo gde su oči ili ovamo gde je ostalo telo?

„Zanima me zašto osećamo da je naša ličnost u našim telima, zašto doživljavamo vantelesno iskustvo, ako hoćete. Vekovima je to razmatrano u filozofiji, ali je bilo teško dokazivo u stvarnosti“, objašnjava Henrik Ehrson.

Stoga je on osmislio ogled: učesnike s kacigama i naočarima za virtuelnu stvarnost posadio je u stolice, a skalameriju na glavi povezao s dve kamere koje je postavio dva metra iza. Ispred svakog oka imali su malene ekrane na kojima su posmatrali šta su kamere prikazivale: snimak iz leve je stizao u levi „digitalni prozorčić“, a iz desne u desni. Imajući na umu da je to bila trodimenzionalna slika, gledali su pozadinu iz daljine i ugla (perspektiva) nekoga koji im je sedeo iza leđa.

Zatim je uzeo dva plastična štapića: dva minuta je jednim dodirivao prsa dobrovoljaca, a drugim je mahao ispred sočiva kamere kao da je doticao prividno telo. Posle toga je u isti mah gladio i jedno i drugo, a ispitanici su prijavili da se osećaju kao da su izvan svojih tela, kao da sebe posmatraju s mesta na kojem su im se nalazile tobožnje oči.

Telesna samosvest

U sledećoj proveri je zgrabio čekić i pretvarao se da će im razmrskati prividno telo vitlajući ispred kamera. Istog trena su se ljudi preznojili i otkucaji srca se ubrzali, što su zabeležili čitači (senzori), osećajući strah da će biti ozleđeni.

Malo drugačiji opit sproveo je neuronaučnik Olaf Blanke iz Savezne politehničke škole u Lozani (Švajcarska), zamolivši učesnike da u praznoj sobi stave na sebe opremu za virtuelnu stvarnost. Po ugledu na prethodno ispitivanje, kamera je sliku snimljenu pozadi prikazivala dva metra ispred, stvarajući svakom dobrovoljcu varku da vidi samog sebe. Dok ih je minut pipkao štapićem otpozadi, to je istovremeno dočarano na prividnom telu. Kada su pokreti bili usklađeni, ljudi su u isti mah prijavili nadražaje i na prividnom telu; čim su bili razdešeni, opsena je nestala.

Potom je uveo malu promenu: kroz virtuelne naočare je prikazao plastične lutke, odevene kao ispitanici. Uz jednovremeno šašoljenje štapićem, oni su izjavili da te pokrete osećaju na lutkama.

Oba istraživanja potvrdila su da se vantelesno iskustvo zasniva na „sukobu više čula“, a za to bi mogla da bude odgovorno moždano neizvršavanje zadataka koje ometa da se rastumače čulni podražaji, mada ostaje nejasno da li je, baš, u svaki oblik ispoljavanja upleteno. Načinjen je, u svakom slučaju, krupan napredak zato što doživljaj da je naše telo središte svesnosti predstavlja temeljni vid ispoljavanja samosvesnosti. Povrh svega telesna samosvest je, možda, uključena i u saznanje.
Virtuelna stvarnost će, verovatno, priuštiti nove odgovore u predstojećim izučavanjima: posredstvom virtuelnih (digitalnih) junaka stručnjaci će upravljati robotima na Mesecu i operisati preko Interneta, imajući osećaj da su, zaista, na mestu događaja. A zamislite tek međuplanetarna putovanja u kojima, boraveći na Zemlji, doživljavate sve zgode i nezgode istraživača tih zagonetnih svetova!
Stanko Stojiljković

Izvor: Politika
ja prekopitao sa www.sabac-community.com

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre bih rekao da je to varanje cula nego vantelesno iskustvo o kome se prica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam teorijski puno o tome, ali sam imala licno iskustvo, naravno spontano. Zapravo prvo sam mislila da se radi o snovima tj. kosmarima, da bih se kasnije kada sam sestri iznela svoje iskustvo zaprepastila, jer je i ona dozivljavala nesto slicno. Da se radi o astralnoj proekciji sam zakljucila nakon emisije Na rubu znanosti u kojoj su govorili o tom fenomenu. Napominjem da smo i jedna i druga jako ozbiljne, realne i iskreno nezainteresovane ni za kakvu mistiku i sl.

Iskreno meni su ta iskustva bila previse traumaticna i ne bih volela da se ponove. Zapravo desavalo mi se da u odredjenom trenutku izmedju jave i sna ne mogu da pomerim ni jedan deo svog tela, sto je uzasno zastrasujuce, onda se nekako duhovno kobeljam i uspem da se mrdnem i osvestim. Koliko sam shvatila to je nuzni deo prilikom izlaska iz tela, kao i neko zujanje koje ja nisam dozivela. Ove paralize su mi se desile 4-5 puta, a 2 puta sam uspela i da izadjem iz tela, ali samo na 2-3 metra udaljenosti. Nakon budjenja bila bih izgubljena i osvrtala se u cudu. Sestra kaze da je ona "svrljala" po gradu.

Eto to su moja iskustva, pa ko hoce nek veruje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tek sam vidjela ovu temu.Vjerujem u bilo koji oblik IOZ-a.Nikada ne bih bila u stanju tvrditi da nesto ne postoji samo zato sto ja to nisam uspjela dozivjeti...
Uspjela sam nekoliko puta da izadjem iz tijela,jednom sam "letjela" po stanu,drugi put uspjela izaci do baste...Zadnji put se desio prije nekoliko mjeseci,dok sam spavala.Svaki put bih jedva uspjevala da se vratim nazad...A osjecaj kad ponovo "upadnes" u svoje tijelo je uzasan...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

When you dream there are no rules
people can fly
anything can happen.

Sometimes there is a moment as you are awakening when you become aware of the real world around you
but you are still dreaming.
You may think you can fly but you do better not try.

People can fly!

AP rulez!

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa naprimer chitao sam skoro sve komentare ovde,i reshio da Vam na kraju razbijem tu tabu temu.Moguce je dospeti u takvo stanje,iskusio sam ga na sopstvenoj kozi...Iskreno rekao bih vam sve,ali to je deo moje intime,tako da cu Vam reci samo da su mi sva chula osim vida bila potpuno iskljuchena,a da pri tome ja to nisam mogao da provalim,tek nakon zavrshene projekcije sam uspeo da sklopim sliku tog celog mini filma.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Srki94
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ae da mi ovo neko dokaze ... Leema ti si prvi... Salim se naravno i ne verujem u ovo ofc...