|
Poslao: 06 Apr 2004 06:00
|
offline
- Mad_Zec
- Black Rabbit
- Pridružio: 03 Apr 2004
- Poruke: 4513
- Gde živiš: Novi Sad
|
Verovali ili ne policajac ali najdalje sto sam stigao bilo je dispecer u policiji ali nisam bio fizicki sposoban a bas sam voleo taj posao 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2004 13:23
|
offline
- Pridružio: 12 Apr 2004
- Poruke: 52
- Gde živiš: Novi Sad
|
Pocela sam trenirat plivanje s 5 godina, i nekoliko sledecih godina sam na pitanje sto zelim biti odgovarala: plivacica.
Posle je doslo na red konkretnije zanimanje, nastavnica (cini mi se san mnogih devojcica, pogotovo ako je njihova nastavnica mlada i lepa, pa zele da se poistovete!)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2004 16:49
|
offline
- jessica
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Mar 2004
- Poruke: 646
|
Zelela sam da kad porastem budem doktorka na nekom ogromnom
intergalaktickom brodu i da se udam za doktora Zarkova :mrgreen:
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jul 2004 10:53
|
offline
- Dexter
- Počasni građanin
- Pridružio: 03 Apr 2004
- Poruke: 987
- Gde živiš: Novi Sad
|
Ja sam kao mali mastao o tome da budem direktor televizije. Zelja mi se polovicno ostvarila - sada sam tehnicki direktor televizije.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2004 22:37
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2004
- Poruke: 135
- Gde živiš: Novi Sad
|
Hm... htela sam da osnujem bend... pa onda da budem policajka... pa nastavnica... pa... hm... ne mogu vise ni da se setim... Decja masta moze svasta! 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2004 22:40
|
offline
- Max
- Super građanin
- Marko Milic
- MWEB - Project manager & Front-end developer /Saobracajni inzenjer
- Pridružio: 02 Nov 2003
- Poruke: 1363
- Gde živiš: Beograd - Jagodina
|
Ja sem prvo hteo da postanem policajac zato sto mi je i cali bio policajac...pa onda neurohirurg...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jul 2004 09:13
|
offline
- Pridružio: 16 Jun 2003
- Poruke: 240
|
Presudan trenutak u mom zivotu je bio 6. rodjendan kad sam dobio Commodore 64 i neku knjigu sa programima.
Od tada sam utripao da cu da postanem najbolji programer na svetu 
Trenutno mi zivot tece bas u tom pravcu ali ko zna sta me jos ceka na tom putu. 
Vremenom sam shvatio da nikad necu da budem najbolji programer na svetu, jer jednostavno on ne postoji. Vreme individualizma je proslo i nikad se ne vratilo.
|
|
|
|
|
|
ali ko zna 
ništa nije dobro samo po sebi 
