|
Poslao: 22 Dec 2003 22:46
|
offline
- Puky
- Scottish rebel
- Pridružio: 18 Apr 2003
- Poruke: 5815
- Gde živiš: u Zmajevom gnjezdu
|
Sto se tice licemerja ... HMMM ... nekada prevlada u meni "Cilj ne bira sredstvo." dok nekada sledim svoje gorstacke principe da ipak treba mAlo slagati i bice OK.
Sto se tice borbe : "Live for fight."
Zavisi kako kad, ali sam uvek spreman i glavom kroz zid samo da nastavim dalje.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2004 01:11
|
offline
- MladjaVR
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 10 Jan 2004
- Poruke: 797
|
Slazem se da je licemerje opravdano kada su tvoje namere pozitivne, kada hoces nekome da pruzis podrsku i pomognes mu/joj. Puky ima strava zivotnu parolu i odlicno rasudjuje sto se toga tice. Da se nadovezem malo i na Pecu: i ja sam se ove i prosle godine promenio, doduse za samo 90 stepeni. Bio sam neverovatno povucen, druzeljubiv ali kada ja ne biram druge, vec kada mene biraju. Kada bih ranije bio u masi ljudi osecao bih se neverovatno glupo i imao sam osecaj da sam autsajder. Imao sam i blazu formu Agorafobije (strah od otvorenog prostora), tj. nisam voleo mesto na kojem bi svi gledali u mene - naravno to je bio moj bolesni um - jer ko bi, od bezbroj ljudi na trgu, gedao bas u mene.
Inace u zivotu nikada nisam bio licemeran, cak ni u najtezim trenucima, kada ti reci izmicu kontroli, a imao sam i nagon ka neprestanom laganju: naime, kad god su me drugi iskljucivali iz diskusije koja mi je bila vazna, ja bih se ubacivao i sopstvenim mentalnim sposobnostima uspevao sam da dam odgovor koji ce ih oboriti i zadiviti. U sustini - to su bile apsolutne lazi (tipa "ja sam licno to video, ja to sigurno znam, garantujem za to), koje su u stvari bile istina, a ja sam ih sopstvenim mozgom otkrivao i poimao.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2004 11:57
|
offline
- Leggy
- The King
- Pridružio: 18 Dec 2003
- Poruke: 7953
- Gde živiš: Graceland
|
Ne znam kako bih to tvoje laganje svrstao u licemerje. Licemerje bi bilo kada bi npr govorio "ja sam za to" ili "mrzim ljude koje to rade", a ti sam to radis.
To sto si ti uradio je tzv pravljenje mesta za sebe, tj isticanje osobina ili znanja koja nemas. Mislim da to nije licemerje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2004 12:24
|
offline
- Goran
- Prof.Mr.Dr.Sci. Traumatologije
- Pridružio: 05 Maj 2003
- Poruke: 9977
- Gde živiš: Singidunum
|
Teško je naći čoveka koji nije licemeran, ja sam samog sebe navatao x puta kako držim nekom "slovo" za nešto što i sam radim.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2004 12:50
|
offline
- Brksi
- Ex KGB officer
- Pridružio: 18 Jul 2003
- Poruke: 4204
- Gde živiš: U zlatnom kavezu
|
@Goran
Desava se to, covek uvek vidi trn utudjem oku, a balvan u svom nikad
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2004 13:05
|
offline
- Goran
- Prof.Mr.Dr.Sci. Traumatologije
- Pridružio: 05 Maj 2003
- Poruke: 9977
- Gde živiš: Singidunum
|
Kažeš "dešava se" u drugom kontekstu kao retkost, bogami ja tvrdim da je to vrlo česta pojava.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Feb 2004 02:21
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Ma to nije ništa spram tri(li)cemerja. Jedno radiš, drugo govoriš, a treće misliš. Kako ne postoje krajnosti, ili postoje kao fikcije, a ono što se zove život funkcioniše između krajnosti, i odvija se na nivou realnog, logične su i devijacije i "nesinhronizovanost" ljudskog bića.
Pitanje je koji je nivo u pitanju.
Za ovako nešto najtipičniji je odgoj vlastite djece, pogotovo u odraslijem uzrastu, kada im se daje (servira) neko opšte mišljenje o nekoj pojavi, a tu pojavu (ili tretiranje pojave) su roditelji, jednako mrzili kao oni sada.
To je takođe licemjerje.
Neke stvari se ne mogu (ili mogu) saopštiti, a da ne dovedu u pitanje pojavu moguće poslijedice.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2004 09:07
|
offline
- Pridružio: 26 Jan 2004
- Poruke: 40
|
GoranK ::Teško je naći čoveka koji nije licemeran, ja sam samog sebe navatao x puta kako držim nekom "slovo" za nešto što i sam radim.
I ne mora da bude da si licemeran zbog toga - naprotiv. To je normalno (dok si svestan toga) da mozes drugome "drzati slovo" i to ciniti veoma korektno za njega, dok kod tebe to "ne pali" jer si drugacije "povezan" sa sobom nego sa drugim. Naime, drugi nam je uvek potreban kao "izlaz" iz sopstvene koze i zapretenosti u kojoj smo zahvaljujuci cinjenici da smo nepripremljeni baceni u svet kao sami, ali stos je u drugome - drugima zbog cega covek i zivi u drustvu.
Ja bih licemerje vezao za odnos prema sebi samome - spremnost da sebe prihvatim ili ne, da sebe lazem ili ne....
(i nemoj molim te da sada napises velikim slovima: ovaj opet pocinje sa glupostima - leba ti pa da me bacis u blebetala)
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Feb 2004 16:52
|
offline
- Pridružio: 26 Jan 2004
- Poruke: 40
|
GoranK :: Neću neću ovo i ima smisla naspram onoga tamo. 
Izvini GoraneK, samo sam se na kraju malo nasalio. U stvari, ja i dalje tvrdim da "ono" ima itekako smisla, zar nisi "primetio" da je skrenulo paznju i da je bilo podosta suvislih reakcija? No, to je druga tema.
Licemerje. Asocijacija: bubasvaba (ako uzmemo recimo da ima ljudi koji se ponasaju kao bubasvabe eto licemerja, za razliku od prave bubasvabe koja to ne moze biti jer samo covek moze biti licemer). Skrivaju se u vlaznim, prljavim i mracnim budzacima i kada nema nikoga i mrakom je sakrivena izlazi iz svog skrovista i tumara okolo poganeci sve sto dotakne. Slucajno se upali svetlo, a ona je vec nestala kao da je nije ni bilo - eventualno vidis samo kako zamice. Covek bubasvaba - iz "mraka" (gde ga niko ne "vidi") pogani sve sto je vredno ljudsko, a na svetlu se pretvara u coveka koji "postuje" sve sto je ljudski vredno. Koliko sam takvih ljudi sreo da mi je misao jednog naseg slikara, zaboravio sam mu ime tako bliska: "covecanstvo se deli na ljude i bubasvabe". (uzgred: pretpostavlja se da su bubasvabe neunistive ma kakva kataklizma zadesila covecanstvo.)
|
|
|
|
|
|
