|
Poslao: 10 Maj 2011 18:45
|
offline
- Pridružio: 07 Feb 2011
- Poruke: 44
|
E ovako.. Sada smo osmi razred i dogovaramo se sta da kupimo razrednom za kraj.. Ostalo je jos nedelju dana, ustvari, dve.. Nemamo bas mnogo vremena.. Hocemo da budemo originalni.. Necemo da mu kupujemo sat ili tako nesto.. Imate li predlog? Svaki predlog bi nam znacio.. Unapred, HVALA! 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2011 22:13
|
offline
- NeZnamPojma
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Apr 2011
- Poruke: 335
- Gde živiš: Beograd
|
Dan danas kada odem kod svog razrednog on se obraduje i kaze ''Kad god pogledam na sat, setim se vas, i kako vreme leti.''
Mislim da je sat lepa uspomena.
Mada, poklon i nije toliko vazan, vi cete mu biti najveca uspomena.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 00:25
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Moja majka je dugo godina bila razredni starešina, i neki od poklona koje je dobijala su: ribica (uginula nakon par dana, jer nemamo akvarijum), oooogromni plišani panda (prosleđen dalje mlađem naraštaju), ulje na platnu (boje na slici se tope preko leta, treba joj restauracija), 101 ruža (uvelo), upaljač sa ugraviranom posvetom (istrošio se), i tako, bilo je "maštovitih" generacija. Dva puta je dobila sat od đaka, i te satove voli i nosi. Ima i jednu ogrlicu, ali to razrednom ne bi odgovaralo. 
Bolje poznajete vašeg razrednog od nas, ja ne umem da vas posavetujem, osim da vam preporučim da birate neki praktičan poklon. Ima li razredni neki hobi, šta predaje, koja su mu interesovanja? Ali ne preterujte sa praktičnom stranom poklona, jedna mamina koleginica je od đaka dobila aparat za kafu, pa su je posle ogovarali. 
I sasvim sigurno vas se razredni neće sećati po tom poklonu, ne pridajte tome preveliku pažnju.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 01:39
|
offline
- MilenaNS
- Super građanin
- Pridružio: 16 Jun 2009
- Poruke: 1243
|
Uh secam se...Bila sam osmi razred i trebalo je da se bira poklon razredniku..Mi smo hteli bas da budemo i orginalni i prakticni...Nas razredni je stanovao nekoliko kilometara dalje od grada i mi smo znali da on skromno zivi i nema auto vec putuje prevozom...Smatrali smo da je greota da prosvetni radnik nema auto, a godine ga stizu..U to vreme nekako (mladost ludost) shvatili smo da bi mi kao razred mogli da skupimo novac i kupimo Ficu... Malo smo se raspitivali i Fica je tad kostao negde oko 500 maraka, (polovan, ali dobro ocuvan ).Mogli smo da skupimo novac i krenuli smo u akciju skupljanja...Skupili smo, cini mi se malo manje od polovine iznosa i onda smo poceli da razmisljamo...Kupiti polovnog Ficu je glupovo, mozda jadnog Obrada (tako se zvao razredni) ce skuplje kostati menjanje akumulatora pa i samo odrzavanje, greota da se posle po selu i gradu prica kako su ga ucenici zeznuli...Polako se nasa odluka menjala i onda smo dosli na ideju da mu kupimo lancic sa plocicom (zlato, podrazumeva se) i da ugraviramo VIII-3 i to je bila konacna odluka...Secam se obradovao se mnogo, rasplakao se...Mi smo bili presrecni, ugodili smo razredniku i bio je to vece ponosan i stalno je ponavljao da je dobio najlepsi poklon...Nekoliko godina kasnije, otisli smo nas par da ga vidimo i malo po malo, kako to obicno biva dodjemo i na temu skolskih dana i nas Obrad je pokazao da i tada nosi nas poklon i svih nas 28 oko njegovog vrata...Secam se, nasalio se i rekao: "Visi te mi oko vrata, svi vi koliko vas je bilo." Smesno je, sad razmisljam da je i taj poklon mozda bio promasaj, jer 28 ljudi coveku na vratu visi, ali uvek se osmehnem kad se setim zadovoljstva i radosti kojom je Obrad te junske noci zracio...
Oduzila sam, izvinite...Htela sam da kazem da poklon je tesko odabrati i cak i kad mislis da si ga odabrao shvatis da sitnica moze biti smesna, ali svaki poklon je poseban i uvek ce covek pamtiti onog/one koji su ga poklonili i uvek ce se prepricavati emocija koja se osetila u trenutku poklanjanja poklona...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 04:10
|
offline
- KlinkaPalacinka
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 29 Nov 2009
- Poruke: 2494
|
Vi pišete ovde... Meni sinoć stigla poruka da donesem pare za razrednu... Strašno!
I kontam koliko mi je drago što tako samo dam pare i ne razmišljam šta će da kupe... Neka kupe šta god hoće! Ja sam dala novac, mirna mi je glava... Ne moraju čak i za mišljenje da me pitaju! Skinula sam bedu sa vrata...
Sećam se da joj jedne godine nismo kupili ništa za osmi mart, rođendan joj bio posle ... Mi odlučimo da joj kupimo poklon za rođendan - kupili minđuše.
I 'ladno žena kao... Joooj divne su, još samo da probušim uši!
Ja se zacenula
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 09:52
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
U školi gde ja radim, kada se kupuje poklon, bilo da je reč o poklonu za razrednog starešinu, bilo da je u pitanju za radnika škole koji odlazi u penziju, uvek imamo "provokatora". To je onaj čovek ili više njih koji onako izokola povede razgovor sa dotičnom osobom, pa nekako ispita šta bi mu bilo drago da dobije. Naravno, nismo svi isti, ni istih razmišljanja. Neki su praktični, neki romantični...
Ja sam od svoje dve izvedene generacije dobijala na poklon nakit. Meni taj nakit stoji negde, nikad ga ne nosim. S obzirom da mi rodbina drži zlataru, uvek sam imala vredniji i nakit kakav se meni dopada. Ono što čuvam je jedna šolja grand kafe, i plava vaza i postolje za nju (jer su oni upamtili da volim plavu boju).
Oduševljavala bih se kada bi za moj rođendan (koji su isto saznali), sami ispekli i doneli tortu.
To je ono što se pamti.
Ono što bi meni bilo originalno - ako je žena u pitanju: mini kamenjar sa nekim lepim biljčicama, kamenjem i malenom fontanom, tako da može da stoji i na terasi zgrade. (Samo moje razmišljanje)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 17:42
|
offline
- Pridružio: 07 Feb 2011
- Poruke: 44
|
Hvala svima, pomogli ste mi.. Najvise mi se dopao predlog sa lancicem i ucenicima koji vise non-stop razrednom oko vrata.. Predlozicu to mom odeljenju sutra.. Hvala vam jos jednom..
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
