|
STELA_NOIR ::
Spavanje se sastoji od četiri faze od kojih je REM faza (faza brzih očnih pokreta) onaj deo kada čovek sanja, ali veoma važne su i tzv. duboke faze sna u kojima se praktično ništa ne dešava, ali su one odgovorne za pravi odmor i opuštanje.
Postoje 4 vrste talasa. To su:
Alfa - sa frekvencijom 8 - 13 u sekundi, a nalaze se na EEG-u (elektroencefalogramu) kod svih ljudi u budnom stanju, koji su mirni i ni na šta ne misle (zatvorene oči). Voltaža je oko 50 mikrovolti. Za vreme spavanja potpuno nestaju. Kad otvorimo oči nastaju asinhroni talasi.
Beta - sa frekvencijom 14 - 50 u sekundi. Mogu se podeliti na Beta I i Beta II. Beta I imaju 2 puta veću frekvenciju od Alfa talasa i deluju potpuno isto kao i Alfa talasi (nastaju asinroni prilikom duševne aktivnosti). Beta II se javljaju upravo pri snažnoj aktivaciji centralnog nervnog sistema (CNS-a), tako da moždana aktivnost aktivira jednu vrstu talasa dok drugu inhibiše.
Teta - sa frekvencijom 4 - 7 u sekundi. Javljaju se kod dece i kod odraslih prilikom emotivnih stresova, naročito pri razočarenju i frustraciji.
Delta - sa frekvencijom manjom od 3,5 ciklusa u sekundi, pa čak i talasi sa jednim talasom u 1 ili više sekundi... Pojavljuju se pri dubokom snu, ranom detinjstvu i slučaju teških organskih bolesti mozga. Javljaju se samo u kori mozga.
Fiziološki učinci spavanja
Spavanje ima dve vrste fizioloških učinaka:
- na nervni sistem (mnogo važniji!)
- na ostale strukture organizma.
Produženo nespavanje često prati slabija funkcija nervnog sistema u pogledu umnih sposobnosti i ponašanja. Ako se i dalje forsira nespavanje tokom dužeg vremena, kao i nakon gubitka REM dela spavanja, čovek postaje razdražljiv pa čak i psihotičan. Tako da, spavanje uspostavlja "ravnotežu" među različitim delovima CNS-a, nešto što bi mogli uporediti sa brisanjem na kompu nakon duuuge upotrebe (format C:  ). Za vreme spavanja se smanjuje aktivnost simpatikusa (ponekad i raste parasimpatikusa) pa dolazi do smanjene toničnosti (napetosti) skeletnih mišića, pada arterijski krvni pritisak, usporava rad srca, šire se krvni sudovi i celokupni bazalni metabolizam pada za nekih 10 - 20%.
Buđenje
Kad spavamo retikularni nervni sistem gotovo potpuno miruje. Međutim, bilo koja vrsta senzornog signala ga može trenutno aktivirati, na primer: bol, dodir, vidni i slušni signali, pa čak i impulsi iz creva. To je tzv. reakcija buđenja. Neki senzorni nadražaji su sposobniji da izazovu reakciju buđenja, a najsposobniji je bol.
Sem senzornih signala buđenje može izazvati i moždana kora, jer je povezana sa retikularnom formacijom. Takođe i snažna aktivnost bilo kog dela mozga ima za posledicu visok stepen budnosti.
Eto nešto malo sam nabrzaka izvadio iz knjige iz Fiziologije... nadam se da vas nisam još više zbunio ovim, odnosno da sam još neke stvari razjasnio. A jes' zanimljivo ovo spavanje, jel da? 
|
(javljam da li sam uspeo nesto 
