Poslao: 29 Okt 2008 17:56
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2007
- Poruke: 3404
|
Juče sam poslije nešto više od godinu dana provedenih na sadašnjem (bivšem )poslu dao otkaz. Jednostavno zadnjih pola godine mi se bilo sve smučilo. Državni organ, male plate, mladi bračni par sa djetetom, veliki troškovi....
Sve sam mogao da svarim, ali kada sam vidio da mi na pretpostavljena mjesta dolaze ljudi koji imaju manje škole od mene i da ne pričam o kvalifikacijama i stručnosti, to nisam mogao da istrpim. Iako sam stekao zvanje magistra, nikada to nisam isticao, ili se ne daj bože potpisivao sa mr. Moji pretpostavljeni si 'ladno sebi stavljali te titule. iako nisu to završavali. Onda sakrivanje iza titule ŠEFA, pa neki stavovi u smislu "mi smo šefovi" i sl. Jednom prilikom sam bio zamjenik direktora za vrijeme njegove odsutnosti, i zaposlene uopšte nisam maltretirao, već sam svima izlazio u susret. Ali izgleda da moraš da budeš kompleksaš da bi i zaitsa bio direktor.
Zbog toga i milion drugih stvari, podvukao sam liniju i poslao ih...
Kakva su vaša iskustva po pitanju otkaza...
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 29 Okt 2008 19:00
|
offline
- teacher
- Legendarni građanin
- Pridružio: 12 Sep 2003
- Poruke: 2839
- Gde živiš: Kotor
|
Sam si dao odgovor na svoj problem opisujući one koji dolaze na rukovodeća mesta u državnim institucijama. Tu najčešće zdrav razum i logika ne funkcionišu.
Tipičan rukovodilac u državnim organima pre svega mora da ima debeo obraz, da zna da igra igre "ispod žita", a u poslednje vreme i da bez pardona izvrću istinu i prisvajaju tuđe uspehe i sa tim se još i hvale (posledica približavanja EU). Najkraće rečeno, u CG slučaju, a verujem i šire, radi se o ljudima kojima je emocionalna inteligencija jača strana, nemaju mnogo skrupula, i spremni su da žrtvuju mnogo za svoj položaj. Stručnost za obavaljnje svog posla im ionako niko ne traži, a po tom pitanju su najčešće izrazito slabi.
U svakom slučaju, budi srećan i ponosan što si smogao snage da se na vreme izvučeš iz svega toga.
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2008 20:07
|
offline
- orion11
- Super građanin
- Pridružio: 12 Avg 2004
- Poruke: 1461
- Gde živiš: Čačak
|
Prijatelju, ako pre toga nisi nasao drugi posao, veruj mi, neces biti psihicki nista opusteniji! Ako je neko davao otkaze onda sam to ja! Firma u kojoj sada radim je trinaesta po redu i u samo jednoj sam dobio otkaz. Svaki put nisam mogao da trpim ovo ili ono ali u sustinji gde god da dodjes prica ista. Nisam radio u drustvenom sektoru nikada a kako je krenulo necu nikada. I da dodam jos i ovo, kako je krenulo uredjenje ove drzave ( a pri tom nezelim da idem u off o politici i tako to ) nece biti nista bolje! Moja supruga je diplomirani magistar Urbanizacije i prostorog planiranja i samo da vidis kako joj se obracaju polupismeni ljudi na rukovodecim funkcijama ti bi se zacudio( ili ne bi ). I to kada dodje da konkurise za neki posao a mogu da zamislim kako bi tek bilo da radi negde! Sve u svemu dati otkaz je mnogo teze nego ga dobiti. Trenutno moras DOBRO da poturis ledja da bi zadrzao posao od kog ne moze da se zivi! Eto ja tako pa ti vidi!
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2008 21:40
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2007
- Poruke: 3404
|
orion11
Sve ja to znam. Srećom, našao sam drugi posao, ali mi je otkazni rok 15 dana, pa me sada ovi zezaju i maltretiraju.
Poturao sam leđa kako za direktora, tako i za organ iz koga dolazim. Rezultat: Kolege koje ništa radile nisu primale su i po 3x veću platu nego ja (na ime dnevnica). Radio sam od 8 do 16, a oni od ni 2 sata nisu sastavljali. Kada sam izvršavajući radne obaveze "takao u osinjak", znaš li kako su oprali ruke od mene. Zvek. I poslije toga mi serviraju neku priču koja veze sa mozgom nema.
Kako potičem iz porodice koja me tome nije učila i svoj uspjeh gradila na iživljavanju, to ne mogu da pojmim u svojoj glavi. Zato mi nije bitno ko je kakvu školu učio, ko je šef, ministar ili direktor, već ko je normalan za razgovor i ko nije.
Još mi ova situacija teže pada kada se sjetim da sam pripravnički staž odrađivao kod advokata koji se iživljavao nadamnom i kolegom. Par x smo kretali da se fizčki obračunamo sa njim, ali kako nismo imali drugog izvora prihoda (čitaj: nismo imali hleba da jedemo liše tih para), on je to koristio. Od tada na samu pomisao da mi se to može ponovo desiti (iživljavanje), padne mi mrak na oči. Jer to je ostavilo dubog trag u meni. Ali vidim da na šefovskim mjestima uglavnom dolaze ljudi koji osim svojih komplexa ništa dalje i ne vide.
Hit-Man
Ne može svako da folira. Nemam ja stomak za to.
|
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2008 22:14
|
offline
- Bojan
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Nov 2003
- Poruke: 11059
- Gde živiš: Novi Sad
|
Ja otkaz dam kad mi se bas skupi i kad vidim da se situacija koja me nervira nece promeniti. Nema te plate zbog koje bih trpeo psiholoski nemir da to tako nazovem. Mogu da razumem neke ljude koji trpe razna cimanja zbog visine plate ali nikako ne mogu da razumem neke koji to trpe za sitna pare.
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2008 02:46
|
offline
- rapha
- Mod u pemziji
- Pridružio: 14 Feb 2005
- Poruke: 9113
- Gde živiš: Beograd
|
Najbolje je ako možeš jednostavno da staviš prst u uvo i da ćutiš. Na jedno uđe na drugo izađe, klimaš glavom i radiš po svom. Kao u vojsci, manje ćeš da se nerviraš..
Što se tiče rukovodioca u državnim institucijama ne bih generalizovao, ima i tamo jako pametnih, obrazovanih i dobrih ljudi. Ipak, državne firme su "Meka" za lezileboviće i zgubidane. Otkazi se jako teško dobijaju, ne radi se ništa, dovoljno je da imaš bilo kakvu diplomu da bi imao dobru platu i položaj. Koliko znaš da radiš uopšte nije bitno. Direktori su uglavnom posebna priča. Kada sedne u fotelju možeš samo sa "nogama napred" da ga izbaciš.
Moj moto je da treba raditi privatno. Bilo šta, ali si svoj gazda, niko te ne maltretira, koliko radiš toliko ćeš i zaraditi.
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2008 08:32
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2007
- Poruke: 3404
|
Mislim da nije problem u NJIMA (rukovodiocima) već nama, običnoj raji, koja konstantno spušta glavu. I to radi čega!? Radi neke lažne i prividne sigurnosti koja se zove "državni - stalni posao". Zbog toga, mogu da deru po nama kako hoće.
Moji šefovi su izdimili zbog mog otkaza. Ne zato što ću im lično ili emotivno nedostajati, već zato što su izgubili osobu kojoj mogu da uvaljuju najkompleksnije poslove dok oni arče državne (čitaj:narodne) pare po bijelom svijetu.
Zato mislim da bi svi u jednom trenu morali lupiti šakom o sto i podvući crtu. Jer mislim da ništa i niko nije vrijedan da svoj život i živce trošite ne neke iskompleksirane morone (svaka čast ovoj medicinskoj bolesti, odnosno stepenu razvoja čovjkeka), i kada tu nervozu na kraju dana donesete kući. Jer kako sam novopečeni roditelj, nisam smio dozvoliti da nervoza mi uništi to poslijepodne da provedem na pravi način sa svojim sinom, pa makar nikada neimao stalan posao, makar i državni.
|
|
|
|