|
Ti beše nisi čitao Anu Karenjinu? 
Dosta je komplikovano sve to, ali ukratko...
Razlika u tome što program mora da bude preveden (kompajliran) na mašinski jezik, koji će kompjuter moći da razume. Skripte se izvršavaju direktno (interpretiraju se), i nije im potreban kompajler. To se preslikava i na programske i skriptne jezike. Programskim jezicima je potreban kompajler, skriptnim jezicima nije. Ono što je bitno je da je moguće napisati kompajler za skriptni jezik, i interpreter za programski jezik, tako da suštinske razilike nema... Programi koji su prevedeni bi trebalo da se brže izvršavaju, zato što se prevode na mašinski jezik, koji mašina najlakše razume, ali to nije baš pravilo. Zbog svega ovoga mnogi pametnjakovići Python ne priznaju za programski jezik, zato što ima interpreter...
Što se tiče low-level i high-level, razlika je samo u nivou apstrakcije naredbi. High-level jezici u lakši za razumevanje, debagovanje, održavanje, boli te uvo na kojoj mašini pišeš kod itd. Tu spadaju skoro svi programski jezici. Mana im je što uglavnom troše više memorije, potreban im je kompajler ili interpreter, i mogu da budu sporiji (zavisi ko piše).
Low level je npr assembler, razumljiviji za mašinu (nije mu potreban prevod), ali je dosta komplikovan za praćenje programeru, i pisanje programa se razlikuje od platforme do platforme, zato što moraš da vodiš računa o formatu adresa, širini registara itd. Takođe, kad napišeš high-level program, možeš da ga kompajliraš na više platformi (ukoliko imaš kompajler), dok u ASM moraš da menjaš kod...
Verovatno na netu ima neka tabela, ovo je ukratko.
|
