|
Imam i ja jednu simpa, slobodnu, koleginicu, plavušicu zgodnu. Neiskvareno stvorenje, za razliku od svih nas tamo dvosmislenih. I tako ona trčala po apoteci gore-dole i kao da izmeri pritisak. Reko, neće ti valjati kad si hiperaktivna. A ne, ne, njoj je uvek idealan, nizak. Reko, videćemo. Ona krenula da meri a ja kao izvodim striptiz, mazim se po guzi i grudima, krećem da skidam mantil (naravno iza, da još neko sa ulice ne vidi), ona se cereka... Kad odjednom: "auuu Panonsky, al si mi ga nabio! Ovako velik još nisam imala"!
"A neeee, baš si pokvaren, nisam tako mislilaaa"! Džaba, gotovo, ja umirem od smeha... 
|
