Danas sam bio na protestu u Podgorici, protiv rezima i opsteno losoj situaciji u drzavi. Priveli su me radi obicne gluposti, jer sam im sumnjivo izgledao.. nebitno. Covjek koji je sjedio pored mene u sudu, bio je pun suza u ocima. Mora da plati kaznu od 400 e. Covjek je posao na protest upravo jer on te pare nema. Nezaposlen je, brine o bolesnoj majci. Optuzili su ga da je drmao zastitnicku ogradu, a on se samo uhvatio za nju da bi zastitio staricu koju su "milicajci" pendrekali . Sada je ostavio broj ziro racuna i moli za pomoc.
Drugog mog prijatelja Marka M. koji je ugledan gradjanin, novinar, ima djete od nekoliko mjeseci, priveli su ga i prijeti mu kazna zatvora od 2 godine. Prosto da se covjek zapita, da li je moguce da je ovo drzava u kojoj zivim !?
Loša prognoza vremena...jutro sunčano, pomislih omašili. Što dalje sve mi se čini da i nisu, već je mračno , oblačno ... a moja šetnja, pa kaaaafaaaa...
Prvo sam imao odvratan dan na poslu,pa sam posle morao da odvedem babu da sredi neki urasli nokat.To ne bi bilo strašno da nismo morali da čekamo tri ipo sata i baba je počela da se nervira i gunđa.Pa sam posle morao da se svađam tamo oko lokalne anestezije koju nisu hteli da joj daju(da ne poveruje čovek da su spremni da nekome tako zaseču prst na stopalu bez lokalne).Pa sam posle pokiso ko siroče dok sam jurio taksi da se je vratim kući...I na kraju kad sam ostavio babu(stala je kiša u međuvremenu i ja pošao pešaka da ne plaćam opet) na putu do kuće mene isprska neki moron što se s džipom zaleteo po sred bare.
Nista posebno se danas nije desilo da bi mi pokvarilo dan. Jednostavno ovaj datum 24.3. je dovoljan.
Na danasnji dan krenula je agresija na moj narod, u kojem je moj rodjak jedan od onih 41 poginulih u Ratnom vazduhoplovstvu.
Eto, njega se sjecam kroz maglu, ali se sjecam tog dana, i nikad necu moci zaboraviti njegovu hladnokrvnost prije polaska. Ali ja i dalje ne shvatam, radi koga, zbog cega...
Jbt život, stvarno neću više nikada da kažem "Ovo je dno dna!"
Prosto mi je neverovatno koliko je moj fax Srbija u malom.
Imamo 3 studentske organizacije tj. "partije" koje sem nekog seminara i organizacije, žurkice tu i tamo, u suštini, ništa i ne rade. NIgde ih ne vidiš cele godine, a onda danas, stoje na prolazima i svim "vrućim čvorovima" dele dobro štampane u boji i "masnim" papirom flajere u fazonu "glasajte za našu stranku" i obleću te i mole i vuku da glasaš za njih. Naravno, natrpaju dobre ribe, i onda ti prilazi riba sa "Ćao, hoćeš da glasaš za nas?Aaaaaaaaaaajdeee! " sa sve flertovanjem, smeška ti se i trepće okicama.
Neki te vuku ra rukav u fazonu brate glasaj za mene. Onda naprave sličice kao za album sa tekstom "Glasao/la sam i ti to nalepiš na grudi majice ili duksa kako te idioti ne bi smarali i vukli za rukav."
Na vežbama iz SIS-a (na kojima je velika gužva pošto skori svi odseci imaju taj predmet u tom terminu, a inače kuburimo sa prostorom i to žestoko ) devojka zauzme ceo red (5-7 studenata može da stane) i prodaje mesto za glas!
Gomila idiota koji ne mogu "Ćao" da ti kažu u prolazu koji su ti poznanici sa faxa ti se smeše i trpaju u facu, i gde si, šta radiš, kako si fazonu! Ono, baš extra agresivna izborna kampanja.
Doneli su štandove sa natpisom "SUETF" itd. Štand je*ote, ko na ulici za vreme republičkih izbora! Na sred ulaza u hol faxa. Znači majice, flajeri, posteri, propagandni i reklamni materijal u fulu.
Vrhunac je kada je jedna organizacija donela Projektor i platno dimenzija 3m x 3m i preko laptopa igrali PES (za one koji ne znaju, igrica fudbal) i igrali uz muziku u pauzama između nastave, i na kraju doneli pečeno prase, na sto ga postavilii i pojeli. Uz najlicemerniji tekst:
Kao fol bunt protiv vašara koji su oni sami napravili. Atmosfera je bila zaista VAŠARSKA.
I sve to trpanje i ponižavanje zbog:
-soma dva dinara mesečno za 5h nekog tamo "rada"
-slavu na fejsbuku
-trpanje profesorima u pozadinu samo da pertle vire
Onda nakače na plakat stranke dobre ribe i kao podsvesna poruka: "Dođite u ______ ima ribe." Jesmo mi malo zagoreli u proseku, ali KUUMEEEE!!!
Dogodine će biti:
Gde u profesori bili, boga pitaj.
A ti jadnici ne znaju koliko su nevažni. Trpaju se za mesto studneta prodekana a čuo sam priču da je na dočeku brucoša dekan rekao za studentaprodekana:
"Dakle ovo je student prodekan Dragan...ovaj, Nikola _____ić, 3. godina, ooovaj... master odseka Telekomm...oooovaj Energetike.,,," Elem, toliko je važan, da dekan bez došaptavanja ne zna ni kako se zove ni koja je godina kod odseka.
"ETF BG je najbolje što Srbija ima da ponudi od visokog školstva"
Plaši me pomisao šta se radi na drugim fakultetima BU-a...
Današnji dan mi još ništa nije pokvarilo, neću dozvoliti da mi bilo šta pokvari ovaj dan, ali jučerašnje popodne mi je pokvarilo dan i još osećam 'gorak ukus'.
Uživala sam u prelepom podnevu, opuštena, sa ljudima koje volim, u prelepom ambijentu, kada se pojavio On.
Navrati ponekada, isto kao juče, nenajvljen, u prolazu je, tek svrati da nas pozdravi, ali i popije, bolje reći dolije još koju.
Ne pamtim kada sam ga poslednji put videla bistrog pogleda i uma.
Drag mi je, odrasli smo u istom kraju, ali alkohol je učinio svoje.
Od lepog, inteligentnog čoveka, ostao je samo trag.
Naši razgovori više nisu duhoviti, meni su jako neprijatni jer moram da pazim kako se izražavam da ga takvog ne povredim, što mi jako teško pada. Ne podnosim alkohol, ne podnosim ni ljude koji nemaju meru.
Dan mi je pokvaren, još mi je i noć bila opterećena razmišljanjem o jednom propalom čoveku koji je uništio svoju porodicu, unesrećio divnu decu i prelepu ženu.
