|
Ponašanja ženke i mužjaka se dobrano razlikuje, ali jedno im je zajedničko. Prvo i osnovno, pružiti im mnogo ljubavi, pažnje, druženja i steći njihovo puno poverenje. Da ne pametujem o tome kako je sa dresurom trebalo početi mnogo ranije i da nisam pobornik iste. Da je eventualna dresura, bez direktnog učešća vlasnika totalni promašaj. U Vašem slučaju, naj verovatnije, da ona još nije našla 'svoje mesto' i da se ne oseća kao član porodice, da ne kažem, čopora. Plus, strašno su uvredljive prirode. Poradite prvo na tome, sve ostalo će doći na svoje.
Ne pišem kao odgajivač pasa, ili slično. Imao sam nemačkog ovčara punih 16 godina, mužjaka, od njegovog drugog meseca, a od moje 19-e godina života, poklon devojke, kuče ljubavi... 
Za mene, on jedino nije dubio na trepavicama. Izvaditi mu kost, parče mesa, ili dopola sažvakan zalogaj iz usta/i vratiti mu ga naravno/, držati ga ovlaš rukom oko vrata, sa njuškom prislonjenom na moje lice, kod veterinara, dok besni, cvili i reži, itd., bez bojazni da će ikog povrediti, a da ne pričam o 'dođi-sedi-lezi-miran', itd bez pogovora, se postiže jedino ljubavlju. Osećaj je predivan i nemerljiv sa bilo kakvom dresurom.
Verovatno Vam nisam puno pomogao, ali sam podelio svoje iskustvo.
|
