Tehnika propusne štampe - Sito štampa (osnove)

Tehnika propusne štampe - Sito štampa (osnove)

offline
  • Biljana
  • Informacione tehnologije
  • Pridružio: 29 Nov 2009
  • Poruke: 2379

Za razliku od profesionalaca koji su već dugo u tajnama zanata, evo nekoliko napomena o osnovama, namenjenih onima koji se tek odlučuju, ili su na samom početku ove oblasti, a mislim da će im koristiti za bolje razumevanje, bilo učenja, bilo materije kojom nameravaju da se bave, iz hobija ili profesionalno, ali još uvek nisu odlučili...



Propusna štampa je dobila naziv po tome što kroz štamparske elemente koji su u obliku mrežice ili šablona prolazi boja. Otisci dobijeni tehnikom propusne štampe (sitoštampe) poznaju se po tome što slova, linije crteža i otisnute površine imaju veći nanos (debljinu) boje, tj. plastičnog su izgleda.


Jako povećan izgled slova otisnut u sitoštampi



Kod sitoštampe jednaka je debljina boja na štamparsku formu, a otisak se vrši pomoću gumenog noža – rakela, pod uglom od oko 60°.


Izgled gumenog noža (rakela)



Boja se na podlogu za štampanje prenosi direktno kroz otvore (okca) na situ. Znači, forme za sitoštampu su od drveta ili metala pravougaonog, kvadratnog ili cilindričnog oblika na koji se zateže svilena tkanina, odnosno mrežica od sintetičkih ili metalnih vlakana. Tkanine ili mrežice se izrađuju od 20 niti/cm do 200 niti/cm. Sito se oslojava svetloosetljivim kopirnim slojem, kopira se pozitiv ili negativ stranično ispravan na sito forme, razvija se slika, obavlja eventualna korekcija, i sito pripremljeno za postupam štampanja.


Dobijanje otisaka u sitoštampi



Sitošampta nije konkurencija ostalim postupcima štampanja, već ih upotpunjava svojim specijalnim mogućnostima. Izrada sita je relativno jednostavna i jeftina, a boja se određuje prema podlogama za štampu (papir, PVC, pleksiglas, koža, tkanina, guma, keramika i dr.). Udeo sitoštampe u poređenju sa drugim tehnikama je oko 5%.

Postupak umnožavanja sitoštampom je specifičan, a štampa se praktično na svim materijalima, kako na ravnim, tako i na zakrivljenim površinama.

Mašine i uređaji za sitoštampu dele se na ručne uređaje, poluautomatske mašine, sutomatske mašine i linije za sitoštampu. Pored ovih postoje i specijalne mašine koje se koriste za odgovarajuća područja primene (štampa na majicama, bocama, tubama, štampa pri izradi elektronskih kola, čipova itd.).


Ručni uređaji za sitoštampu



Kod poluautomatskih mašina za sitoštampu ulaganje i izlaganje materijala za štampanje obavlja se ručno, dok se otiskivanje radi automatski.


Poluautomatske mašine za sitoštampu



Kod automatskih mašina i linija radi se automatsko ulaganje, otiskivanje i izlaganje.


Automatska mašina za sitoštampu



Mašine za sitoštampu slično, kao i mašine za tipoštampu koriste sva tri principa štampe: ploča o ploču, ploča-valjak i valjak-valjak.

Rakel ručnih i poluautomatskih mašina pokreće se rukom ili mašinski, a princip štampanja je ploča o ploču (ravno-ravno). Kod automatskih mašina princip štampe je ploča-valjak (ravno-okruglo). Ovaj princip koristi se za štampanje šupljih tela, dok se ne za rotacione sitoštamparske mašine upotrebljava princip valjak-valjak (okruglo-okruglo). Za okruglo sito koristi se izbušeni lim, a rakel je za vreme štampanja fiksiran.


Osnovni principi dobijanja otiska u sitoštampi



I u sitoštampi se upotrebljavaju linije, tj. Višebojne mašine, na primer za štampu etiketa kod kojih posle nanošenja svake boje sledi sušenje UV zracima, zatim štancovanje i namotavanje u rolnu.


Sitoštamparske mašine za štampanje cilindričnih oblika




Automatska linija za sitoštampu - štampa i dorada



Posle dobijanja otisaka u sitoštampi, manji tiraži ručno štampani ili na poluautomatskim mašinama suše se isparavanjem razređivača u uređajima za sušenje (police). Transportna traka automatskih mašina prenosi odštampani materijal u kanal za sušenje koji poseduje UV zračenje.


Ova, meni nadasve interesantna oblast, brzo se zavoli, priraste srcu, pa ko pomisli isto ili slično, spremna sam da odgovorim na svako smisleno pitanje, naravno koliko je u mojoj moći i u okviru skromnog znanja kojim raspolažem.



Izvor/literatura:
Osnovi grafičke tehnike
Autori:
Vladimir Konstantinović
Aleksandar Petrović
Moj mentor u pisanju ove teme:
Dušan
Ziveli



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 637 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 10 sakrivenih i 587 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 11neco11, A.R.Chafee.Jr., aleksandar_tatic, aligrudici, amaterSRB, amir3045, Cufo, darkangel, docadoca, Dorcolac2, Dragan1998, Faki-Valjevo, ikan, jovan.simovic97, krunomiletic5, KUZMAR, ltcolonel, majorgaspar, MarKhan, Marko Marković2, Mercury2, Metanoja, mračni čovek, Nikica Marinkovic, ofbeyond, Outis, pein, Predrag Macura, renoje2, rovac, sakota79, Snorks, Srki94, VJ, vlahale, Voja1978, VVS2, Warhawk, Zandar, zola92