Borba protiv droge

Borba protiv droge

offline
  • RIA  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 20 Feb 2005
  • Poruke: 2839
  • Gde živiš: Around Belgrade

Ja se izvinjavam vest nije najsvežija ali mi se čini da je nekako promakla svima...

23. avgust 2007

Citat:Koliko vredi glas 870 profesora

Forum beogradskih gimnazija traži prijem kod ministra prosvete jer nije odgovorio na apel da vrati na posao profesora Veljka Čobanskog

Beograd - Forum beogradskih gimnazija najavio je juče da će zatražiti prijem kod ministra prosvete Zorana Lončara jer više meseci nije odgovorio na apel da vrati na posao profesora biologije Četvrte beogradske gimnazije Veljka Čobanskog.
Prema rečima sekretara Foruma Miodraga Sokića, Forum je još 20. maja ministru Lončaru podneo apel sa potpisom "870 profesora svih beogradskih gimnazija" da na posao vrati profesora Veljka Čobanskog "koji je suspendovan jer je otkrio pojavu konzumiranja droge u školi".
- Naviknuti smo da od resornog ministartsva ne dobijamo odgovore na ovakve apele, a pogotovo u vreme godišnjih odmora, tako da ga nismo ni očekivali. Sada želimo lično da se uverimo da li i koliko potpisi 870 profesora beogradskih gimnazija znače za obrazovanje i da li je ukazivanje na učenike koji konzumiraju drogu čin koji je štetan po obrazovanje. Ili je u pitanju nezainteresovanost u Ministarstvu prosvete da rešava ovaj i slične probleme vezane za drogu - rekao je Sokić za Danas.
Sokić kaže da Forum prihvata da je profesor Čobanski povredio Zakon o obrazovanju.
- Profesor je đake za koje je otkrio da konzumiraju drogu, iziritiran, imenovao na roditeljskom sastanku, što je povreda zakona i narušavanje privatnosti učenika. Međutim, postupak protiv njega je mogao biti vođen i bez suspenzije. On je suspendovan i do sada je postupak disciplinske odgovornosti morao biti završen, bilo kaznom, bilo vraćanjem na posao uz obeštećenje - objasnio je Sokić i dodao da se ovakvim odnosom prema profesorima koji otkrivaju nedostatke u obrazovnom sistemu, otkriva i odnos nadležnih prama takvim ljudima.
Veljko Čobanski, profesor biologije iz Četvrte beogradske gimnazije, suspendovan je samo nekoliko dana pošto je na roditeljskom sastanku krajem februara, izneo imena učenika za koje sumnja da koriste narkotike i napravio zapisnik u školskom dnevniku. Gordana Mihajlović, direktorka škole, kaznenu meru je tada obrazložila time da je Čobanski učinio tešku povredu radne obaveze. L. V.


http://www.danas.rs/20070823/hronika1.html

Da li je neko čuo u međuvremenu šta se desilo sa profesorom ? Da li je vraćen na posao ?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • eca  Female
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 24 Feb 2007
  • Poruke: 631

Izvor: Blic
Gimnazije najavile štrajk zbog otkaza profesoru Čobanskom
Autor: Tanjug | 16.02.2008 - 13:51

Forum beogradskih gimnazija učiniće sve da poništi "sramno" rešenje o otkazu profesoru Četvrte beogradske gimnazije Veljku Čobanskom, koji je na roditeljskom sastanku ukazao da u školi postoji droga, saopšteno je danas iz foruma.

Prof. biologije Čobanski dobio je otkaz početkom februara, gotovo godinu dana pošto je roditeljima rekao da nekoliko učenika njegovog odeljenja konzumira drogu, navedeno je u saopštenju.
Forum je najavio da će organizovati štrajk u školama članicama, poslaće dopise Ministarstvu prosvete i Gradskom sekretarijatu za obrazovanje i preduzeti druge vidove protesta.
Čitav slučaj dospeo je i u sud, a u rešenju o otkazu pored ostalog navedeno je da je Čobanski posle 28 godina besprekornog rada, dobio otkaz zato što je dao intervju, odbio da se izvini roditeljima, izneo neproverene navode... Disciplinski postupak koji je sprovela direktorka gimnazije Gordana Mihajlović bio je prepun nezakonitosti, a nisu pomogli ni apeli kolega, učenika i roditelja i više od 800 profesora učlanjenih u forum, istaknuto je u saopštenju.
U saopštenju je navodeno da je zdravstveno stanje prof. Čobanskog ozbiljno pogoršano. U forumu su uvereni da je Čobanski imao dobre namere kada je ukazao na problem sa drogom, da je radio najiskrenije želeći da pomogne deci i roditeljima, ali se umesto očekivane saradnje i pomoći, suočio sa represijom. Za ono što je uradio, kolega zaslužuje samo nagradu a nikako kaznu, navedeno je u saopštenju i zaključeno da je "čitav slučaj sramota za obrazovanje".



offline
  • RIA  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 20 Feb 2005
  • Poruke: 2839
  • Gde živiš: Around Belgrade

Citat:Reporter Glasa u Pravoslavnom rehabilitacionom centru „Crna reka“

Molitvom protiv droga

Narkomani iz svih krajeva dolaze kod oca Branislava Peranovića kako bi pokušali da ostave narkotike. Čudotvorna terapija jeste izolovanost, boravak u prirodi, okretanje Bogu i sticanje radnih navika

Božidar Dragutinović (36) drogirao se od svoje 15. godine. Počeo je sa marihuanom, a završio na heroinu.

- Bilo je pauza, ali sam postajao sve veći zavisnik. Pomoć sam pokušavao da nađem na psihijatriji u Valjevu, ali nije išlo, zatim sam se lečio na Institutu za bolesti zavisnosti u Beogradu. Uspeo sam da budem apstinent samo šest meseci uz pomoć blokatora. Međutim, ja sam ih zloupotrebljavao. Nisam pio blokatore, već bi ih krio ispod jezika i ispljuvavao...

Od poroka nije moglo da ga odvrati ni dete, koje je u međuvremenu dobio, ali po dolasku u izolaciju i predivno prirodno okruženje okrenuo se novom načinu života. Božidar se izlečio kada je došao u Pravoslavno-misionarski duhovni rehabilitacioni centar na planini Mokra gora, blizu manastira Crna reka.

- Bio sam u velikoj krizi kada sam ovde došao 27. decembra 2004. godine. Sestra me je dovela. Tada je otac Branislav mogao da radi samo sa osmoro ljudi. Bio sam jedan od njih. Prvi put sam tada video da može da se živi drugačije. Vrlo brzo sam osetio da mi je bolje. Evo već tri godine ne uzimam narkotike - objašnjava Božidar, koji sada u Centru pomaže ocu Branislavu u radu sa mnogim narkomanima koji ovde pokušavaju da nađu spas iz pakla droge..

Makadamskim putem, koji je zimi često neprohodan, stiže se do prijemnog odeljenja i kampa, u kome trenutno boravi oko 80 mladih ljudi. NJima je pomoć oca Branislava Peranovića poslednja nada. Problemom narkomana i drugih zavisnika otac Branislav s porodicom bavi se već 15 godina.

- Ja sam se ovim sve ove godine bavio uporedo sa svojim parohijskim dužnostima. U svoj porodični dom najpre sam primao po par, uglavnom mladih ljudi kojima je bila potrebna pomoć. Kasnije, kako su se smeštajni kapaciteti širili, bilo je uslova da ovde dođe veći broj njih. Izgradnja rehabilitacionog centra počela je 2003. godine po blagoslovu episkopa Artemija - priča otac Branislav, i objašnjava da je Rehabilitacioni centar „Crna reka“ sada jedan od najvećih u Evropi.

Pored prijemnog odeljenja, u blizini manastira, Centar sada ima još tri kampa, jedan u opštini Krupanj, u kome se leči 45 zavisnika, i dva u opštini Loznica, u kojima je ukupno oko 40 narkomana.

BATINA JE IZ RAJA IZAŠLA

Otac Branislav ističe da je u medijima više puta bilo priča da se u „Crnoj reci“ koriste - batine.
- Tačno je, ima i toga, ali samo u slučaju kada moramo. Radimo i sa bivšim robijašima, kriminalcima, sa narkomanima koji su nekada drski, bezobrazni i to je zaista potrebno da se otrezne i izađu iz krize. Batine su uvek u saglasnosti sa roditeljima i samim štićenikom, koji je pri dolasku upozoren da mu se to može desiti. Procenjujem da smo takvu situaciju imali samo u 10 odsto slučajeva, od kojih sam sa velikom većinom ostao u veoma dobrim odnosima. Tako da ovde nema nikakvog iživljavanja - objašnjava otac Branislav Peranović.
Tridesetogodišnji V. N. iz Beograda već 14 meseci je na lečenju u „Crnoj reci“, gde je, kaže, našao novi, pravi put.
- I ja sam među onima koji su dobili batine, međutim one su mi mnogo pomogle. Imao sam veliki problem, ne samo da sam se drogirao, ja sam i prodavao narkotike. Koristio sam razne droge, heroin najviše. Nije bilo lako proći kroz proces lečenja u kampu, ali vremenom sve dođe na svoje. Sada mi je želje da napredujem, a ne da posežem za porokom. Mogu da kažem da sam ovde stekao radne navike i da sam postao vernik - kaže on.

- Trenutno na lečenju imamo ukupno oko 170 zavisnika od narkotika, međutim, naši kapaciteti su veći i težimo da oni uvek budu popunjeni. Iako se radi o velikom Rehabilitacionom centru, ipak je to samo kap u moru, s obzirom na ozbiljnost problema - priča Peranović.

Do sada je terapijama prisustvovalo preko 400 zavisnika, koji dolaze iz svih krajeva Srbije, ali i iz dijaspore. Međutim, oko 200 njih odustalo je još pri početku tretmana koji traje od šest meseci do godinu dana. Procenat izlečenih je oko 50 procenata.

- Čovekova duša je složena. Mi se ovde ne bavimo narkomanijom, već ljudskim ličnostima, pokušavamo da ih ubedimo da sačuvaju taj jedan život koji imaju, da se probude, da se uplaše puta kojim su krenuli, a zauzvrat im nudimo duhovnost. Ništa ne nameće, pa ni veru. Evo danas se javio jedan čovek, musliman iz Tutina, želi da dovede svog sina ovde - ističe otac Branislav.

Čudotvorna terapija jeste izolovanost, ali i boravak u prirodi i sticanje radnih navika. Kamp je udaljen od grada i nalazi se u gustoj bukovoj šumi. Mladići, najviše ih je od 25 do 30 godina, u takvom okruženju imaju isplaniran dan. Obavezno je jedino ustajanje u određeno vreme, poslove koje obavljaju u toku dana biraju sami. Reč je o najobičnijim kućnim poslovima, koji, odvraćaju misli od poroka. Međutim, kada obave radove u kuhinji, voćnjaku, na livadi, oni imaju priliku i da se zabave, da nauče nešto novo, jer kamp poseduje biblioteku, kompjutere, Internet, televizore, teretanu... S obzirom na to da je manastir veoma blizu i da imaju kapelu - većina njih se odluči za molitvu.

- Veoma je bitno da s nama sarađuju i njihovi roditelji, jer je proces na kom radimo veoma težak. Oni su dva meseca potpuno izolovani, a potom su dozvoljene posete i telefonski kontakti s porodicom, da bi posle šest meseci mogli da odlaze na vikend kućama. Mi imamo saradnju i sa medicinskim osobljem koje ovde povremeno dolazi. Međutim, ima mnogo onih koji ovde dođu „veoma oštećeni“, za koje nema nade. Dosta njih zaraženo je hepatitisom Ce. Zavisnike uglavnom dovode njihovi roditelji. Više nema pravila. Predrasuda je da su to samo deca imućnih ili razvedenih roditelja. Droga je danas dostupna svima - kaže otac Branislav i naglašava da ne postoje ni starosne granice, jer su njegovu pomoć tražili zavisnici od 16 do 52 godine. Neki od njih su intelektualci, a neki nemaju završenu ni osnovnu školu.


http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-2.....otiv-droga

Dopuna: 13 Apr 2008 12:29

Citat: Aktivan život bez droge

U školskom dvorištu Ekonomske škole u Valjevu aktivisti udruženja Dobri ljudi, članovi speleološke grupe Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ i Foruma mladih su izveli zajedničku akciju u okviru kampanje Nikad heroin. Ideja sa kojom su se okupile ove organizacije mladih jeste da je aktivan život najbolja prevencija u zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Zašto?



U vremenu u kom na globalnom nivou ljudi postaju sve otuđeniji, televizija i kompjuterske igrice glavni izvor zabave, pasivnost i dosada često prate odrastanje velikog broja mladih. Poremećen sistem društvenih vrednosti u kome se materijalno blagostanje smatra najvišim dometom, a uzori traže među bogatim i moćnim, idealno je tlo za širenje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Roditelji su preokupirani svojim problemima, nedovoljno obraćaju pažnju na svoju decu, premalo se bave njihovim vaspitanjem. Alkohol i narkotici svuda i lako dostupni, verovatno najjeftiniji u Evropi, postaju mladom čoveku logičan izbor u potrazi za lakom i jeftinom zabavom. Beg od svakodnevice i izazov traže u hodu po ivici žileta, isprobavanju različitih narkotika, svet sa one strane zakona. Razgovor sa učenicima ove škole potvrđuje gore navedeno. Jedan od njih kaže da nisu sve droge loše. On misli da je kokain super jer ga uzimaju oni koji imaju puno para. Drugi da mladi misle da je to način da budeš faca u društvu i da je blam odbiti kad ti na žurci neko ponudi alkohol ili travu ili neku drugu supstancu. Treći da se ljudi drogiraju zbog porodice i problema u kući.



O pasivnosti mladih govori i profesor fizičkog Mihajlo Branković u Ekonomskoj školi . Kaže da je primetno da nove generacije gube interesovanje za sport, fizičke aktivnosti, prirodu. Godinama vodi planinarsku sekciju škole, a u poslednje vreme na izlete koje organizuje dođe jedva 5-6 učenika iz cele škole. Neki od njih prvi put kroz ove vanškolske aktivnosti imaju priliku da odu negde u planinu, upoznaju lepote valjevskog kraja. Roditelji, po njegovom mišljenju, ne usmeravaju decu na prave vrednosti. Izgraditi deci pozitivni odnos prema prirodi je od suštinskog značaja za njihov psiho-fizički razvoj.
Članovi speleološke grupe Društva istraživača su pokazali da postoji mnogo boljih načina od drogiranja da se doživi pravi izazov. Gromkim aplauzima su pozdraviljene njihove pokazne vežbe, uspinjanja i spuštanja niz konopac. Danilo Tomić je izazavao pravo oduševljenje okupljenih kada se niz konopac sa visine od 10 metara naglavačke spustio na zemlju. -Može li se ovakav izazov i uzbuđenje porediti da džointom popušenim u nekom WC- u?- pitali smo učenike. –Složili su se da ne može i na iznenađenje svih bukvalno okupirali istraživače u želji da i oni probaju vratolomije na užetu, tj. okupirale. Devojke iz ekonomske su bile daleko brojnije u ovoj akciji, tako da su zaslužile medalju za hrabrost. Pomagao im je profesor Miloš Isić inače dugogodišnji član speleološke grupe. Aktivisti kampanje Nikad heroin i Foruma mladih su za to vreme delili brošuru istoimenog naziva, letke kampanje, flajere Foruma mladih i animirali učenike da se uključe u neke od omladinskih organizacija. Edukatori udruženja Dobri ljudi pričali su sa mladim ljudima o opasnostima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali i o tome kako se bolesti zavisnosti leče, kako reagovati u situaciji kada otkriješ da ti prijatelj ima problem sa drogama.

Koliko je ova akcija bila dobro prihvaćena od strane učenika škole govori i to što je zbog velikog interesovanja učenika umesto do 13.30 akcija trajala do 15h. A da je uspela, podatak da se nakon nje 9 učenika Ekonomske škole prijavilo na kurs iz speleologije.

foto galerija na linku

http://ugradu.info/index.php?spgmGal=Nikad_heroin-.....emid=157#?



http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_c.....&Itemid=76

Dopuna: 01 Maj 2008 22:29

Citat:Španci zaplenili 16 tona hašiša

Španska policija zaplenila je 16 tona hašiša i uhapsila protekle sedmice širom zemlje 63 osobe osumnjičene za šverc droge, javili su u utorak lokalni mediji.

Na ostrvu Majorka, zaplenjeno je više od šest tona hašiša, dok je 36 švercera uhapšeno.

U oblasti Oliva i Denija, nedaleko od Valensije, na istoku zemlje, policija je zaplenila četiri tone hašisa, a na Kosta Bravi na severoistoku i u oblasti Fuenhirola na jugu Španije, još tri tone te droge.

Kako je navela policija, zaplene su delimično rezultat lepog vremena, koje je zajedno sa mirnim morem privuklo mnoge krijumčare da prošvercuju hašiš preko Mediterana koristeći male motorne čamce, javile su agencije.


http://mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=95525

Dopuna: 27 Maj 2008 21:26

Citat:NARKOMANIJA - TRIBINA- pise Vesna Mrakovic Jokanovic

"Deca pakla"

Monodrama sa ovim naslovom, surova i potresna prica, monolog majke preminule narkomanke koju je interpretirala prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorista Djurdjija Cvetic, bila je odlican uvod u tribinu o narkomaniji organizovane za sve kraljevacke srednjoskolce. U tri dana prosle nedelje, zahvaljujuci Odeljenju ministarstva prosvete, lokalnoj samoupravi i Pozoristu, kroz jednu zivotnu pricu lisenu patetike, tinejdzeri koji su i najugrozeniji deo populacije kada je u pitanju narkomanija - usli su u pricu o drogama. U drugom delu - predavanju o poreklu, vrstama i tehnikama konzumiranja droga, njihovim posledicama i lecenju, govorio je strucnjak koji je doktorirao na problematici narkomanije mladih i autor romana po cijim motivima je i radjena monodrama ,,Deca Pakla" - profesor dr Jovan Bukelic. Da sve ne ostane na suvoparnom terenu teorije, pobrinuo se Andrej, mladi narkoman koji se vec dve godine leci od ove opake bolesti i koji je ispricao svoja iskustva, a potom odgovarao na pitanja djaka. Lepi crnokosi mladic sa beogradskog asfalta osvojio je paznju prepune sale. Od fragmenata njegovog zivota i brojnih pitanja nastala je sledeca prica.

Buntovnik bez razloga
- Imam 26 godina. Sa 16 sam poceo da uzimam marihuanu, ekstazi, LSD. Ne znam kako i zasto sam poceo da se drogiram. Valjda je to bilo iz radoznalosti, bilo je to moderno, kao stil zivota, neki bunt, avantura. O drogama sam znao malo, iz filmova i muzike, i samo o njenim lepim stranama, U pocetku je to bilo ,,vikend drogiranje" sa drustvom, na zurkama, slavama, rodjendanima. Posle par meseci postajem i psihicki zavisan od droge. Dekoncentrisan sam, ne mogu da ucim, izbacuju me iz skole zbog izostanaka i nedolicnog ponasanja, napustam sve hobije i sportove kojima sam se bavio - ostaje samo droga i sve veca potreba za novcem. Kad sam prvi put probao heroin, jos sam verovao da nisam zavisnik, da su narkomani samo oni koji se bodu. Posle tri meseca usmrkavanja morao sam da predjem na iglu jer se tako trosi manje droge i novca, postajem fizicki zavisan i dozivljavam prve apstinecijalne krize.

Zacarani krug
- Kad sam napunio 18 godina svako jutro sam se budio sa mislju da moram da nabavim heroin. Prodajem stvari iz kuce, prvo svoje, a posle kradem novac i zlato od roditelja. Kad ni to nije bilo dovoljno - izlazim na ulicu, pocinjem da kradem, preprodajem stvari i droge. Posle prvog hapsenja i zatvora, moji roditelji saznaju istinu ali ih je sramota i ne znaju kako da mi pomognu. Salju me u inostranstvo da me odvoje od drustva i moj zivot se u sledecih sest godina vrti izmedju zatvora i pokusaja lecenja. Problem je u tome sto se uvek vracam na staru adresu, ostalo mi je samo drustvo narkomana i kriminalaca, moja generacija je zivela neki normalan zivot, postigla neke stvari u zivotu a ja sam upropastio svoje zdravlje, porodicu.

Buducnost
- Zao mi je sto sam od milion puteva odabrao onaj najgori. Intelektualno sam unisten, ne mogu da nastavim skolovanje. Moj organizam je ostecen drogom. Niko nece da zaposli bivseg narkomana. Sada radim u jednom nocnom klubu, moj gazda ne zna da sam leceni narkoman, krijem svoju proslost od svih - drugova, devojaka koje mi se svidjaju. Dok sam se drogirao imao sam devojku koja se pet godina borila samnom. Ona nije bila narkoman, zao mi je sto je morala da prezivi sav taj pakao, na kraju nije vise mogla i otisla je. Narkomani ne mogu da vole nikoga. Ona mi je samo bila visak, teret. Na heroinu i niste muskarac i zelite samo jednu stvar - novu dozu. Sada nemam prijatelje, o braku i deci jos ne razmisljam. Mnogo sam nervozan i cesto ni sebe ne mogu da trpim. Tek dve godine sam ,,cist" i treba jos najmanje toliko da prodje da budem izlecen. Bojim se da su me droge ostetile i da sutra mogu da dobijem dete koje bi bilo nakazno. Ne bi da se kockam, sacekacu jos malo.
Od droge se ne moze pobeci. Ona je svuda. U klubu u kojem radim svako vece gledam klince koji smrcu, gutaju, spricaju se. Sada je droga jeftina, a oni su sve mladji. Mene su opametili zatvor i podrska roditelja. Jedino su oni ostali uz mene, iako jos ne veruju da cu se stvarno izleciti. Stavio sam na vagu zdravlje, porodicu, prijatelje, novac - sa jedne i drogu, zatvor, bolest i ponizenje - sa druge strane i odlucio da se borim. Ovo je jedan od nacina da pomognem sebi i drugima, a vama kazem - dokazite se bez droge. Danas to vise nije ni moderno. Bio sam u Holandiji, tamo je droga legalna ali je kupuju samo Rusi, Turci i Srbi. Ako ste i probali drogu - iskulirajte - pozdravljen burnim aplauzom, zavrsava svoju pricu Andrej.
Da je ova tribina ostavila dubok trag na vecinu kraljevackih srednjoskolaca potvrdilo je i jedno malo lukavstvo na koje se pisac ovih redova odlucio umesto ankete o utiscima. Osluskujuci komentare djaka koji su se polako razilazili, shatam da ce utisci trajati mnogo duze od dvocasovne tribine. Devojcice, ocarane zgodnim antiherojem ipak uspevaju da primete kako je Andrejev pogled cesto odsutno lutao, misli ponekad bile spore i konfuzne, glava skoro uvek oborena, a pokreti nervozni i istrzani. Istine radi, cula se i jedna primedba da je tribina cisto gubljenje vremena. Meni nije zvucala uverljivo, kao da je izrecena samo da bi protivrecila ostalima. Ili je u pitanju jos jedan ,,buntovnik bez razloga"...

Kako prepoznati narkomane
Korisnici marihuane imaju kravave oci ili nose sa sobom kapi koje bi to sprecile, deluju opijeno iako nisu pili alkohol, dezorjentisani su u vremenu i prostoru, usporeni. U dzepovima imaju tragove mrvica marihuane, kartoncice i rizla papir.
Narkomani na heroinu gube tezinu, imaju promene na kozi, zenice su suzene i ne reaguju na svetlost, imaju tragove uboda na ruci ali i izmedju prstiju na nogama, listovima, ispod jezika. Ako drogu usmrkavaju sluznica nosa je cesto upaljena.
Dejstvo ekstazija je kratkotrajno i najcesce prolazi na zurkama, poznaje se po hiperaktivnom ponasanju.


http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/2003/novbroj20031121.htm

Dopuna: 01 Avg 2008 12:02

Citat:
U Nišu počeo da radi Regionalni centar za bolesti zavisnosti
Pomoć za 4.000 narkomana


U Nišu počeo da radi Regionalni centar za bolesti zavisnosti
Pomoć za 4.000 narkomana
Niš - U Nišu je otvoren Regionalni centar za bolesti zavisnosti u kojem će neuropsihijatri, socijalni radnici i policija zajednički raditi na pružanju pomoći zavisnicima i suzbijanju narkomanije, saopštili su medicinski stručnjaci iz ove oblasti.
Načelnica Odseka za bolesti zavisnosti Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja Dr Verica Arsenijević kaže da je Regionalni centar deo Strategije za borbu protiv narkomanije, koju bi nova Vlada Srbije trebalo da usvoji ovog meseca. Ona naglašava da je multidisciplinarna koordinacija u borbi protiv narkomanije krajnje neophodna jer su "narkomanija i druge bolesti zavisnosti od devedesetih godina dobile razmere epidemije". Prema nezvaničnim podacima Klinike za mentalno zdravlje, na području niškog regiona ima najmanje 4.000 narkomana, od kojih je 1.200 i zvanično registrovano, pošto su zatražili pomoć lekara. Posebno upozorava podatak, kazali su stručnjaci, da je medicinsku pomoć od početka ove godine zatražilo čak 200 novih zavisnika...


http://www.danas.rs/20080801/dezurna1.html

Dopuna: 31 Dec 2008 15:46

Citat:Porodica je oslonac i najveća podrška

Klub „Paunov vrt“ već 10 godina pruža pomoć obolelim od bolesti zavisnosti

Osobe koje imaju probleme sa raznim vrstama zavisnosti, pomoći podršku mogu pronaći među članovima Kluba „Paunov vrt“ u Paunovoj ulici broj 2. Prema rečima predsednika Kluba, Dušana Đorđevića, ima mnogo bolesti zavisnost, ali su članovi kluba posebno orijentisani na borbu protiv alkoholizma, droge i kocke. Klub je oformljen pre 10 godina, jer se javila za nastavkom okupljanja zavisnih osoba posle završenog programa lečenja, a klub ipak funkcioniše kao udruženje građana.

- Mi smo deo Dnevne bolnice za bolesti zavisnosti, Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu koji nam i ustupa prostor. To je važno da se napomene, jer su deo naših članova ili sami lečeni ili su bili u pratnji članova svoje porodice koji su lečeni od bolesti zavisnosti. Mi nismo klasični terapeutski Klub, ali indirektno se može reći i da jesmo, zbog toga što imamo izuzetno dobru saradnju i podršku lekara specijalista i rukovodstva Centra. Trenutno imamo oko 60 članova koji plaćaju članarinu, ali je ih je jedna trećina potpuno angažovana i učesvuje programima Kluba - rekao je za Danas Dušan Đorđević.

Klub svojom članovima pruža pomoći podršku, kako kaže Đorđević, kada neko ima problem može da ga podeli sa ostalim članovima. O problemima se razgovara i svako daje svoje mišljenje i to uglavnom na osnovu ličnog iskustva, ali ako to nije dovoljno osoba u svakom trenutku može da razgovara sa stručnjacima. Međutim, porodica je ipak ta koja daje najveću podršku i stub je oslonac za svaku osobu koja se nađe u takvoj situaciji.

- Sastajemo se dva puta nedeljno i u okviru sastanaka organizujumo tribine i okrugle stolove gde su nam predavači i gosti eminentni stručnjaci iz raznih oblasti. To nisu klasična predavanja, većim je cilj da podstaknu ljude na razmišljanje. Takođe, imamo i razne vrste radionica, likovne, književne, radionice starih zanata, a pacijentkinja, inače studentkinja Likovne akademije, obučavala članove Kluba da slikaju na svili.


kompletna vest

http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/porodica_....._id=149582

offline
  • juba  Female
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 04 Jan 2008
  • Poruke: 670
  • Gde živiš: Beograd

Sta se desilo sa profesofom? Jel vraćen na posao?

offline
  • RIA  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 20 Feb 2005
  • Poruke: 2839
  • Gde živiš: Around Belgrade

Napisano: 29 Apr 2009 22:22

Citat:
Акција за Земљу живих

nedelja, 26 april 2009 18:58
Од понедељка 27. априла до 31. маја 2009. новац ће се скупљати за заједницу "Земља живих", која се бави духовним лечењем болести зависности.
Да подсетимо, кутије за добровољни прилог налазе се у књижари «Благодарник» и параклису Св. Јован Златоусти у Студентском граду у Београду.

»Заједница Земља Живих је почела званично са радом 28. јануара 2006. године. Прва кућа је отворена у Ченеју. У међувремену смо отворили још 3 куће: у Вилову, Брајковцу код Лазаревца и женска кућа у манастиру Успења Пресвете Богородице у Бачком Петровом Селу. У плану нам је да отворимо још кућа, потребе су велике, али наше могућности су ограничене. За сад је ово пионирски покушај Епархије бачке и Епархије шумадијске да Српска Православна Црква помогне на свој начин у решавању овог проблема који је од националног значаја...», каже јерођакон Јелисеј.
Кућа живих, центар за духовно лечење оболелих од зависности

Будући да је пројекат Земља живих бесплатан, а средства за живот у заједницама обезбеђују путем донација од стране добронамерних људи, из тог разлога слободни су да Вас замоле за помоћ у виду:
- новчаних донација
- хране
- средства за хигијену


ЕУО Епархија бачка
комуна Ковиљ
жр: 355-1075152-19
Војвођанска банка
за заједницу Земља живих
21243 Ковиљ
ул. Душана Вицкова 51
Више о заједници прочитајте у интервјуу који је јерођакон Јелисеј дао за сајт Никад Хероин


http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_c.....Itemid=125

Интервју са јерођаконом Јелисејем

http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_c.....Itemid=127

Dopuna: 04 Maj 2009 10:39

Besplatna info linija o bolestima zavisnosti

Građani Srbije mogu besplatnim pozivom na broj 0800/ 200 - 301 da se informišu i posavetuju sa stručnim licima o bolestima zavisnosti, saopšteno je iz Centra za prevenciju narkomanije.

Linija je otvorena radnim danima od 16 do 20 časova, a reč je o prvom Nacionalnom info centaru za bolesti zavisnosti.

Centar je osnovan na inicijativu Centra za prevenciju narkomanije, a podržan je od opštine Zvezdara i Telekoma Srbije.

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=37185

http://www.narkomanija.org.rs/

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 643 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 0 sakrivenih i 636 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Buzdovan, dane007, goxin, Marko Marković, nemkea71, Sale.S, zlaya011