|
KOBASICA OD 2.023 METRA
Turijci oborili Ginisov rekord i za četiri dana napravili kobaju od dva kilometra i 23 metra, u koju su "smestili" 24 svinje
TURIJA - Kobasicom od dva kilometra i dvadeset i tri metra Turijci su ponovo oborili Ginisov, ali i sopstveni rekord. Ova kobaja "progutala" je 24 svinje, a pravljena je puna četiri dana. Do bine ju je dovukao "džon dir", pozamašna zelena traktorčina, za kojim su ponosno išli kreatori ovog "čuda od svinjskog mesa".
Već po ulasku u selo Turija kod Srbobrana, koje je domaćin već Dvadeset i treće svetske kobasicijade, mogla se videti gužva na raskrsnici gde je postavljena bina, oko koje su se tiskali gosti iz cele Srbije, Mađarske i Slovačke. Novinari iz gotovo svih medija, u susednom sokaku, okružili su traktor koji je vukao najdužu kobasicu na svetu.
- Vidi koja lepotica - ushićeno je komentarisao posmatrač kome je kobasica zagolicala nozdrve.
Spravljanje ove turijske aždaje počelo je u sredu, tačno u podne. Kako kažu majstori, cilj je da svake godine naprave za metar duže nedimljeno, sirovo "crevo", da bi svako probao "kako vole - prženo, pečeno, dimljeno..." Srećom, uspelo je i ove godine. Za više od dve decenije Turijci su samo jednom osetili zdravu konkurenciju u delatnosti po kojoj su postali toliko čuveni, i to onda kada su Kinezi napravili kobasicu od šest stotina metara.
- Već sledeće godine napravili smo duplo dužu i Kina više nije mogla ni da nam primiriše, a kamoli da nas pretekne - kaže Tomislav Milinkov.
Tomislav nam je ispričao kako je ideja o Kobasicijadi rođena - a gde drugo nego u kafani, dok su se pripiti meštani nadmetali ko ima bolju kobasicu.
- Kad odete u Francusku, pa tamo naprave festival vina i sira, sve vam je besplatno, a ovde samo voda, i to i za nju moramo da se grabimo - žalila se jedna penzionerka iz Beograda, dodajući da joj se ovde ništa ne dopada osim folklora.
Slobodan Kresoja, umetnik koji je do svoje 53. godine živeo i radio u Americi, Kobasicijada u Turiji smatra poslasticom. Pre pet godina uoči ove manifestacije došao je u Srbiju i odlučio da se više ne vraća u Njujork. Sada stvara u Vojvodini, a njegovo stalno prebivalište je baš ovo bačko selo. Kažu meštani, nema kuće u kojoj se ne nalazi neka njegova slika, a mi smo se uverili da nema ni kafane bez Slobodanovog potpisa.
Kažu meštani, ovde se čitave godine živi za tri dana Kobasicijade. Tada se po čitavoj Turiji čuju pesma, žvakanje, srkanje i podrigivanje, a meštani se već tada spremaju i čekaju sledeću Kobasicijadu...
Izvor:
kurir-info.rs/arhiva/2007/februar/19/V-08-19022007.shtml
|
