|
Tragač ::Нико никог ни на шта тера, што се мене тиче свако село свој адет има. Гледамо исувише на материјално и ја живим у поморављу и прошао сам кроз све те обичаје и верујте да ми није жао, Ионако смо се отуђили једни од других у свеопштој трци за новце. Дошло је дотле да једино нечија смрт окупи фамилију.
У ово не убрајам велике градове ,жали боже човека тамо ,умре први комшија и нико главу да окрене.
Лепо би било кад нико никога ни на шта не би терао...Ни ја не бих гледао исувише на материјално, кад не бих морао. Колико пута сам срео људе како се јадају, без имало устручавања јер су се зајмили, продавали неку ствар, дизали кредит, ко зна шта радили, да ''испоштују ред''. А знаш шта је најгрђе? Што увек мора да се нађе нека баба која ће да раструби на сав глас ''ваља се овако ...''. И то као да се позива на Устав!
При том су страшно комотни у изјавама - ''немој да се стискаш, тако сви раде''. Нисам материјалиста, али се ужасавам паганства. Не бих да звучим туробно, али ништа напамет нисам написао, а ево и примера: сахранио сам (има томе већ више од 20 година) за мање од годину дана таста и његову мајку. Онда се у дворишту окупиле баба-сере (непозване) да ми држе лекцију како треба да закољем неко пиле - ''да се на његову главу заврши'' (пошто би оно, сирото, било треће). Онда су се посвађале пошто је једна тврдила да треба да откинем пилету главу, а не да одсечем. Е, онда сам им се обратио на изворном српском и отерао тамо одакле није ни требало да излазе...  А да не причам да су на даћи се многи и понапијали. Добро кад нису почели и да певају.
ПС
Е, ако је дошло дотле да се фамилија окупи само на сахрани, је.еш и такву фамилију...
|
