Blog korisnika kolakovski
| Evo vam jedna pesmica... | |
|---|---|
| 10 Nov 2008 22:20 | Idi na vrh |
| Teodor Galjčinski
Inge Barč... Inge Barč, glumica, posle prevrata nestala u tajanstvenim okolnostima... Ovo je slovo o Inge Barč, u svojoj prostoti namenjeno potomcima. Ona je bila ridja, ali ne sasvim, neki sjaj joj je na kosi bujao. Živela je sa Finkom. Fink je bio režiser. Iz snobizma se komunizma igrao (ima takvih i kod nas u Mazovjeckoj). A Inge? Inge je imala u sebi neku draž nemačku, onaj akcenat u reči "Mond" (mesec)... der Mond, im Monde... A Fink je bio glupak i blondin. Istorija prosta: upravo sam bio stigao iz Poljske... Berlin... Berliiin... dažd... Gvozdeni Fridrih kao mora srce mi davio ludo... Dosada i odjednom čudo! Malo pozorište! Malo srce u podzemlju! Čuje se pesma: autor, Kurt Tuholski. Vidim: Inge sedi za klavirom, peva i svira: Ah kakva mora biti kad ustane! Ustala je. Grudi je imala male, savršene i oprostite molim trbuh tako joj se divno pod haljinom ocrtavao da počeh vikati bravo i drečati: - Živeo trbuh! a neki Englez na to progunšdja: He's gone mad (ovaj je lud). Prošlo je leto, jesen i zima, i još proleće i još jedno leto, i opet jesen puna magle i dima. (Ja volim jesen eto). Kad jednog dana čujem ja državni udar. Coup d'etat. Državni dar, uzgred, imao je u sebi nečeg od zvezde vitlejemske za kojom se vuklo 3 000 000 madjioničara. I sve je bilo spremno za scenu: sedim ja sa Ingom u Tirgatenu, a jesen u Berlinu, u Tirgatenu, to su, gospodo moja, takve strune... Sa drveća magla se dimi, vetar nizak kao bas i odjednom Inge: Wiffen Sie waf? (ona je uvek govorila nekako preko zuba.) Wissen Sie was? Meni je dosadilo da živim. Hm... Pogledah u nju, cigaretu pušim nisam Vispjanjski, ali ipak u duši ne mogoh ovu njenu izjavu da primim. Prekasno: revolver nije veći od ruže; Pik! I njene oči počeše da kruže au - dela, po metafizici nemačkoj. Neki debeljno je sedeo, pivo pio, nije ni zadrhtao niti se začudio, jer takvo pik! To se moglo ubiti najviše kakvo dete. A zatim je imala još duže trepavice; leš je mirisao na jesen, na crnu kafu, na gljive i besmislice. Barč Inga! Šteta! Tvoj talenat je mogao vredeti mnogo sterlinga. Inge Barč!!! Vratih se u hotel. 40 lula za jednu noć soba sva crna od dima... Ne, to ne može tako; to je previše prosto: dosadno, tu treba, da se tako izrazim, dopisati nekakve komentare da, šta ja znam, da krvavi zločini režima, da je osumnjičena zbog semitizma, da... mrkva u logoru... gnjila... Biće to sjajan članak od 300 redova. (U Poljskoj zvani "kobila".) Recimo da je to bilo jedne jeseni, na primer, pre jedno tri godine. No, i ako urednik ne izmeni, biće ovako: "Nije izdržala u zagušljivim stegama režima Inge Barč, glumica, posle prevrata nestala u sumnjivim okolnostima..." A na kraju možda nešto od Rilkea, o ljubavi, o samoći koja davi, a naslov običan: Inge Barč. Šteta. Lepa. Mlada. Pleća ko somot persijski. I bilo je u njoj nečeg... ženskog, neuhvatljivog, dalekog, nečeg što treba hvatati noktima. |
|
| Koji su razlozi da se ne ubijes u subotu ujutru? | |
|---|---|
| 09 Nov 2008 09:34 | Idi na vrh |
| I tako sam se probudio. U ocajnom stanju. Svemu je kriv rani jutarnji poziv. Ljudi su bezumni. Telefon je zvonio i zvonio i kada sam se konacno ubedio da ustanem prestao je da zvoni. Gledao sam slusalicu sa mrznjom u ocima gotovo celi minut, a onda sam skrenuo pogled prema satu. Sest i petnaest. Lepota. To je otprilike kolicina piva koje sam polokao sinoc(6+15). Ti i onako nisi poznat po spavanju, kazem sebi. Spavam cetiri -pet sati u proseku. Neki moju blagu nervnu rastrojenost dovode u vezu upravo sa time. Ali sest i petnaest... Ko normalan ustaje subotom u sest i petnaest?Onaj ko treba da bude u podne u Amsterdamu... A putuje na rolerima...To je jedna od onih vecitih enigmi:
sta je starije kokoska ili jaje; zasto jako debele zene nose jako tesne kozne pantalone... I sta, uopste, covek da radi subotom u ovo doba? To je to, rekoh sebi... Ubicu se...( Naime, sva istrazivanja kazu da je najveci broj samoubica medju mamurnim kretenima...) Ako nista drugo to, barem, traje, potrosicu cirke dva- tri sata... Kako? Konopac? Ili leksiliumi? Konopac je sa buvljaka, puci ce... Leksilijume nemam... Treba sici do apoteke, a apoteka ne radi pa nema smisla da silazim. Mada, tu bih ubio nekih pet minuta... Ipak...Odem do kupatila da vidim da nemam nesto na raspolaganju... Zileti! Kako se toga ranije nisam setio? Ali, opet, ja sam do zla boga smotan... Ti se, sinko, ceo iskasapis dok se brijes, kazem sebi... Ajde, lepo priznaj, kolika je verovatnoca da ces iseci samo vene, a ne celu saku? Cime onda, pobogu? Da vidimo... Aha! Trake za depilaciju... Ne moje, naravno... Moje devojke... to bi jos i moglo da prodje kod mene, ovakvog dlakavog... Sigurno bih crkao od bola... Ali, onda kazem sebi : zasto bi se ti ubijao? Ima jos lepote, tu je svet pred tobom , izadji na terasu, omirisi svet... treba biti optimista... i potrudim se, iako sam sve mirisne celije sprzio sa sinocnjih tri pakle cigareta, ali duboko udahnem... benzin, pseca govna, kontejner, staracke pege... U redu, kazem sebi, mozda i nije bas nesto(neki ljudi, naime, zive i u engleskim vrtovima), ali to je tvoj blok, zivis tu godinama, tu nemas ni jednog prijatelja, sto samo po sebi znaci da te niko ne davi kad krenes u prodavnicu,sve babuskere u zgradi te mrze i ni jedna ti se ne javlja na stepenistu, pa ne moras da im vukljas cegere... I jos, u tvom bloku prebiva neverovatna kolicina besnih kerova, pa, ako budes imao srece i naletis na njih, mozda te oni prozderu, pa onda ne moras da trosis visak kreativnosti na samoubivanje... a da ne govorim o tome sto ces time da ustekas pare za sahranu, jer ce te posle obrade od strane tih, nadasve simpaticnih, psica( zivela Orka) sahranjivati u kesici koju je tvoja devojka dobila kada je kupovala maskaru u liliju... P.S. poeticni Upitah eletricara Petrova: „sta ce ti taj kabl oko vrata?“ ali mi Petrov ne odgovara, samo tiho cipelom klatara. Eto ti pesme, ludo jedna... |
|
