Blog korisnika NefertitiSoul
| nekako spaljeno | |
|---|---|
| 31 Mar 2012 12:22 | Idi na vrh |
| ususkana u svoj svet ona misljase da je voljena i da je jedna od onih koja ume... ume da od svakog muskarca napravi princa (za sebe), da svaku znacku uglanca i ispolira da se sjaji i u mraku i po danu... verovala da je odnos koji ona ima sa svojim dragim ono savrseno, tj. da je on savrsen i da ona postaje bolja uz njega... verovala je u sitnu paznju, malo reci... u planove, u obecanja, u smeh, u zagrljaj, u lepotu... no, on je ipak jos jedan muskarac, jos jedan ponosni decak koji voli sebe i koji nekada, priznajem, para, spaljuje i gusi... mozda isto kao i ja njega, mozda sam ja takva ista postala uz njega... ko ce tome pokupiti pocetak a ko kraj? nego, eto, nema tema, nema nacina... nekako sam ja uvek ta koja se izleti, koja u druztvu nesto potencira, raspravlja... sad je vec poceo i da tripuje da ja njega direktno ponizavam u drustvu... i sve vise i sve cesce se to ponavlja... ustvari, on zeli moj duh totalno da ugusi, da me promeni iz korena, da ovlada sa mnom... on ne prihvata moja izvinjenja (ja vrlo dobro znam kada preteram, a isto tako znam i kada tako nije). on je krut, tezak i ne znam... zasto je tako? zasto sam ja mislila da se moze... da je nalepsi, najdivniji, najnezniji... pazite, on stvarno ume nekada da bude najbolji momak, ali stavrno... ali ta tezina i ti principi... kako cu sa njima????? :/ | |
| na Uskrs... | |
|---|---|
| 04 Apr 2010 13:44 | Idi na vrh |
| Uskrs je danas... spavala sam nesto duze, do nekih 11.30h... nisam ni hitala nesto da ustajem bas iz nekih svojih starih razloga. Nista me nije cekalo, samo neka 3 jajeta ofarbana u crveno, par pticica na prozoru i misao kako mi ona mnogo nedostaje... Cesto bezim od toga, skrecem misli, smejem se i radujem drugim ljudima ali misao o njoj i secanje- taj ''nezaborav'' me uvek isece odjednom... kao iskra koja te na tren ozari ali imas osecaj kao da je taj tren trajao i trajao... beskonacno dugo trajao!
Nedostaje mi na jedan neodredjen nacin, samo njeno prisustvo mi nedostaje... njen glas iz daljine, njena milost, njen smisao za neke stvari... bas danas toliko jako mi nedostaje, bas danas, na Uskrs... Razmisljam tako malo kroz san, malo kroz javu... nisam sigurna da li sam budna ili jos uvek spavam... ili sam i jedno i drugo pomalo... svesna sna a svesna i budjenja... najednom mi stize poruka, od sestre od tetke- Jelene, ona poruka koja kruzi i u kojoj se cestita veliki praznik Uskrs... sadrzaj nije los, cak mi se i ta rima dopala a i valjda je nisam ranije procitala, nova je.... ok, malo me oraspolozila...i sama pomisao da imas nekog ko misli na tebe... pa se onda ohrabrim da istu tu poruku prosledim i njemu. Hm... Nakon par minuta on zove i kao izgovara nesto tipa...''vise bih voleo da si sama smislila... ne volim te prepisane poruke itd. itd....'' ahhh samo mi je on falio... nije ni rekao vaistinu Voskrese, a vec se pobunio. Pomalo besna, pomalo nema... govorim kako zelim da se cujemo kasnije, nisam vise raspolozena za razgovor... prekidam vezu, ne zovem, draze mi je cutati. Nekada mi se prosto ne govori... Znam da me voli i da mi zeli beskonacnu srecu ali sumnjam da me razume... a ja imam potrebu da me neko konstantno razume, da mi nekako cita misli, da me makar oseca kao ona sto me osecala... ha, ma to je nemoguce.... zato mi ona jebeno mnogo nedostaje, zato mi je sve danas prazno... Uzimam neku knjiu M. Vidojkovica... on je gord i cesto duhovit... mozda ce me malo vratiti u neku lepsu i drugaciju stvarnost... mozda cu sutra vec biti nasmejana u njegovom narucju... ali danas, danas treba preziveti!!! |
|
| kasno u noc... | |
|---|---|
| 14 Jul 2009 01:22 | Idi na vrh |
ne spava mi se...valjda mi je preslo u naviku da nesto kuckam-truckam, sve... samo da ne legnem u neko pristojno vreme... a nekad sam mislila da ja nikada necu biti NOCNI TIP.  Eto...zato vise nikad ne govorim NIKAD!!!
Dokazala sam sebi da to tzv. ''nikad'' kod mene ne funkcionise ... Obicno to nikad kod mene postane nesto normalno...oooh, da li se to jos nekome dogadja??? prikljucena sam na VhR, slusam neke ranije i ove sad hitice... razmisljam kako me je smorio jedan chat na fb-u... kako bi bivse ''ljubavi''(ako su uopste bile ljubavi- posto su postale bivse) trebalo da to i ostanu... kako jebeno nikad necete moci da se skontate... pa makar i da pricate o losem vremenu napolju...eeeeh. to je jednostavno tako. bilo-proslo... cak ni sex ne verujem da bi bio nesto... previse je tu blokada...ovih ili onih--- i onda uhvatim sebe kako se preispitujem... ganjam sebe nekim kritikama... zaboravljam da niko nije savrsen, da SAVRSENSTVO NE POSTOJI. Zar ja ne mogu bar nekad da budem makar sebi i za sebe SAVRSENA ) ne mora to niko da zna, vazno je samo da ja tako mislim... pozitivne misli i sve sto vec ide uz to 
nekako osecam da sam puno odmakla od one cice koja je bila sa onim majmunom... nekako sam se ukalupila i funkcionisem... ne znam koliko je ni proslo od tad, ali sa ove distance smatram da je dovoljno... da bolji covek ispadoh. nista nije vredno tog iskustva ... ooooh. kapiram da se nista ne ponavlja... da i ako bi se ponesto ponovilo ono vise ne bi bilo to... dobilo bi neki novi oblik i sadrzinu... jednostavno, gotovo sam sigurna da nazad nikad ne treba- bolje je zadrzati sve tako kao sto je i bilo, makar kao i lose...nego pokusavati da ga promenis i ponovo uoblicis... sve ima svoj red, to je jednostavno tako. sve naredno je bolje za nijansu... )
|
|
