Blog korisnika Faun
| Prava | |
|---|---|
| 09 Jul 2011 17:14 | Idi na vrh |
| Ух човече, знао сам да ће једног дана до овога доћи. Знао и надао се да грешим. Само не знам да ли ја могу да предвидим будућност или сам ја тај који је креира. Свеједно, не знам куда даље. Молио сам Бога да ми не да тај избор, али он изгледа не слуша. Стално неки избори, неке нове раскрснице и сваки нови пут изгледа лепо. Како од два-три лепа пута изабрати један. Много је труда потребно уложити да се креира неки нови лош пут, па да могу њега да изаберем. Али и то је боље него да кренем неким лепим, па да се кајем зашто нисам оним другим. Успео сам себе да издресирам да се не кајем због ствари које су могле бити.
А онда си дошла ти, моја љубави. Појавиш се у лику сваке девојке коју упознам, сваке девојке са којом покушам нешто, а онда нестанеш као да ниси ни постојала. Сви људи који ме окружују носе твоје фрагменте, али се бојим да их дотакнем како се не би разбили. Храним се твојим деловима, а да ли је могуће да неко понесе тебе, целу, да издржи нашу синергију. Како одлучити која девојка је права за тако нешто. То је Божанска одлука, није за мене обичног смртника. Годинама сам ишао неким путевима, видео тебе на почетку, губио те током путовања, и опет те сретао кад све буде готово. Сад идем путем где те нема, али видим те иза сваког жбуња са стране, осетим твој мирис у сваком ветру који ми срце расхлади, видим твој поглед у сваком погледу који прође мимо мене. Нисам ја од јаких људи, али кад нешто одлучим онда се тога држим. Можда се будемо крили још дуго, али нема одустајања. Желим те целу и не желим да више икога повредимо, пошто која би онда била сврха нашег постојања. Дакле, само стрпљење, а до тада право напред, без скретања. То је, човече, право поимање простора и времена. |
|
| Život, negde i tamo | |
|---|---|
| 12 Maj 2011 21:41 | Idi na vrh |
| Живим живот скривеним улицама среће, скрећем окукама страха, носим срце љубави, иако искривљен призор самоће, само је то оно што ме чини срећним. Где сам и да ли сам, више се не питам. Осећам, светлост брзином око мене. Да ли си ти у центру или си ти свуда, силе су те које на нас не делују, а ипак нас држе. Бесконачност свега и ничега, наш живот је то. Негде и тамо, а увек и свугде.
|
|
| Skrivena lepota | |
|---|---|
| 11 Nov 2010 12:12 | Idi na vrh |
| У овом споту постоји нешто предивно, а да то није музика.
|
|
| Savršena lepota | |
|---|---|
| 20 Sep 2010 15:36 | Idi na vrh |
Да ли сте икада срели савршену лепоту? Ја јесам. Ево је ту поред мене. Већ годинама покушавам да јој нађем ману али не успевам. Наставићу да се трудим, ја сам упоран дечко 
Додуше, реч је о физичкој лепоти. Што се духовне тиче, има ту мана, али то се трудимо да превазиђемо. И тако до беконачности, тражимо и превазилазимо наше мане. И да, срећни смо; у нашој несавршености и упорности. |
|
| Ja sam srećan | |
|---|---|
| 29 Jun 2009 13:05 | Idi na vrh |
| Ја сам срећан,
постоји ту негде у твоме оку плам, ја сам срећан, и не знам како бих даље ишао сам. Дозволио сам ти, оно што дозволио никоме не бих, дозволио сам ти, јер више нисам знао где бих. И ови глупи стихови, што осећања моја значе у срцу, на папиру, ха, постају смејурија и толико безначајна... нада. |
|
| Zabluda | |
|---|---|
| 24 Dec 2007 18:07 | Idi na vrh |
| Срео сам те једног дана када сам мислио да никад никог нећу срести. Стајала си као да неког чекаш. Да, чекала си мене. Ја сам био тај који ти је био у мислима. Мисло сам да ти напишем песму, али не знам ја са речима. Све је било савршено и знао сам да ту нешто не ваља. Могуће је да се сретну двоје људи који одлично одговарају једно другом, али колика је вероватноћа да се тако нешто деси. Углавном је то заблуда. Знао сам да је то заблуда. Уживао сам у њој док је трајало. Драго ми је било да сам то урадио. Како је лепо кад знаш да имаш неког коме можеш да се вратиш, коме можеш све да кажеш. Постала си део мог живота, један велики део. Можда и превелики део, пошто ја свој део нисам имао. Још увек га немам, али се надам да ћу га пронаћи. Како је лепо смејати се себи кад све прође, кад схватиш да је то опет била једна велика заблуда. Можда је читав мој живот заблуда. Биће да је тако. Ми смо ти који кроје своје животе, а ја увек у рукама држао искривљену иглу истине. Тако сам научио, ваљда тако више волим.
Плашио сам се да ће доћи дан када ћемо почети да се не разумемо. Припремао се за њега и чекао га. И то је била заблуда. Још увек се одлично разумемо. Једино не разумем зашто ми ниси рекла да имаш дечка. То никад нећу разумети. Зар је толико страшно имати дечка. Кад ја имам девојку свима причам о њој. А ти ћутиш. И даље ћутиш. Нема везе, наставићемо да се разумемо у свему, само не у ономе што је између нас. Можда је тако и боље. |
|
| Priča o jednom dečaku | |
|---|---|
| 24 Dec 2007 12:29 | Idi na vrh |
| Ово је прича о једном дечаку,
Који је лутајући дошао у шуму. Ту је нагазио на једну жваку, И више није био на друму. Звали га другови, мајке и баке, Али он није био у лугу. Застао је крај једне свраке, И њу питао шта има на уму. Сврака му рече да гледа даље, Она има својих проблема. Нека се више не бакће јатом, Већ лута друмом као сена. Дечак је погледа право у очи, Он је то знао све ово време. Хоће ли свраке поново доћи, Или да лута сам друмом без треме. |
|
