Blog korisnika NeZnamPojma
| Jesmo li srecni? | |
|---|---|
| 19 Dec 2011 01:55 | Idi na vrh |
U poslednje vreme, kad hocu nesto da vam pisem, odustanem. Ne znam zasto. 
Sta nas to cini srecnima? Ljudi kazu da ih sitnice cine srecnima. Da li je stvarno tako? Ne znam, ali znam da neki ljudi stvarno mogu da nam ulepsaju dan. Jednog hladnog jutra je kontrolor u autobusu uspeo da ulepsa dan svim putnicima. U 7 ujutru je uleteo sav srecan, raspolozen, i krenuo da pregleda karte, zracio je pozitivnom energijom. Odusevio me je. Ipak nije lako zaraditi u ovoj zemlji, i sigurno nije bio zadovoljan svojim poslom. Ili moja najbolja drugarica. Ona je uvek nekako carobna. Njen zivot je pun maste i uzivanja. Neke stvari koje i nisu tako bajne, postanu kada ona dodje u dodir sa njima. Probacu da se zaljubim u nju, vidim da je to sad aktuelno. 
Vise i nisam siguran kuda idem i sta zelim. Da ste me pitali pre sest meseci zuvcao bih veoma sigurno. Kako vreme odmice, sve sam nesigurniji. Manje stvari me interesuje, i ne trudim se. Sve je nekako prazno, dan za danom, svaki isti. Fali mi motivacija, nesto za sta cu da zivim. Kao da padam u neku depresiju. Ma lupam, ko da ja uopste znam sta je to. Sto posto je sve ovo zbog zime. Ne volim je uopste. Zivot mi se svede na prezivljavanje do leta. I ne, nisam uopste srecan. Ne znam zasto. Spremam se za fakultet, a ne znam ni da li zelim da ga upisem. A nisam imao devojcicu od septembra. Ne izlazim iz kuce. Samo igram glupu Dotu. Obrisao sam je malopre, nema igrica vise za mene. Ne znam da se kontrolisem. Skroz sam odlutao od teme. Jeste li vi srecni? Sta vas to cini srecnima? Ili sta vam fali da bi bili srecni? Ivo Andric je mozda ipak bio u pravu. (Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni, i jos cudnije kako cesto bas to malo, nedostaje.) Mislim da sam bio srecan dok nisam poceo da razmisljam o sreci. Ali sredicu se ja brzo. Ne moze mene nista da slomi. 
|
|
| Ovo moras da vidis... | |
|---|---|
| 25 Okt 2011 23:34 | Idi na vrh |
| Udji ovde, a zatim klikni na lizazlicu.
Ne verujem sta se desava... 
Mozda ne provale svi |
|
| Motivation - We are all meant to shine | |
|---|---|
| 11 Sep 2011 21:01 | Idi na vrh |
Pokusacu da napravim blog koji ce moci da motivise i mene i vas u najtezim trenucima. 
|
|
| Dokle smo stigli... | |
|---|---|
| 29 Maj 2011 01:50 | Idi na vrh |
| Imam 17 godina, i ne znam kuda ovo drustvo ide.
Hvala mojim roditeljima, stvarno, mnogo im hvala, sto nisam isti kao svi. Uopste ne mislim da je njihovo vaspitanje bilo idealno, ali ne bih ga nikad menjao. Ideologija mojih vrsnjaka je blago receno, katastrofalna. Imamo dva ''kalupa''. Prvi se javlja kod muskog dela populacije, i ja cu ga nazvati ''huligan''. To je momak koji obavezno nosi AirMax patike, suskavac i trenerku. Navijac je partizana, zvezde, ili nekog lokalnog kluba. Mnogo je lud, brz, opasan itd. Prica da je izbo, ili isprangijao par ljudi do sada. Misli da ga se svi plase. Zakleti je vernik i patriota. Kosovo ce mu uvek biti u srcu, bez obzira na to sto ne zna ni kad je kosovski boj bio. Redovan je na tribini i prezire druge navijace.Maltretira slabije od sebe, one koji mu se ne suprotstavljaju. Svaki dan je preduvan u kraju, prebije bar 10 ljudi, ubije 1-2. I onda naletima na ovakav link. Procitajte komentare. Tacno je da su mnogi od njih maloletni...Ali nemojte se zavaravati da se radi o deci...Postoji granica i kada se ta granica predje, mislim da padaju svi izgovori...Sve price o teskom odrastanju, siromastvu i nerazumevanju...Do granice dolazi neshvaceno i nesrecno dete, a prelazi je losh covek.... - Citat iz filma Sisanje Drugi ''kalup'' cu nazvati lepotica. To je ''riba'' u AirMax-u (bas cudno  ) i helankama(da se guza sto vise istakne).
Obavezno kratka majcica, do pupka, cak i na -10, da se vidi pirsing na istom. Grudi nabijene sto je vise moguce. Pri tom iskvarcovana kao ciganka. Siske do nosa, kilo pudera, da ne moze niko da je prepozna. Non stop je po zurkama i nezaboravnim provodima. Na fejsu, naravno, ima 5000 prijatelja i 500 lajkova na profil slici. Ne znam kako vama izgleda, ali meni je sve ovo veoma tuzno. Odrascemo sutra, dobiti svoju decu. Ja ne znam kako ce ovi ljudi ziveti. Strah me je da pomislim da ce moje dete sutra ici sa njihovom decom u skolu. Kako ce oni uopste vaspitati svoju decu? Kako ce naci muza, zenu? Da ne pominjem da su tolko histericni da sa vecinom ne mogu da razgovaram duze od par minuta. Tuzno. Ti ljudi ce sutra biti ''nosioci'' drustva. Kako? Zalimo se da nam sada nije dobro. Ali niko ne vidi da tonemo veoma duboko. Tolko su im isprane glave i niko ne vidi dalje od svog nosa. A najvise volim kad mi pricaju o svim tim svojim bajkama misleci da su ne znam ko u mojim ocima. Ne znam vise. Ne kazem da su svi ovakvi, ali mnogo ih ima koji pokusavaju da budu ''huligani'' i ''ribe''. Bore se za tu neku umisljenu ''slavu'' u drustvu. A niko od njih ne svata kolko su tuzni. 
Ne zamerite mi, ovo je jedno ''praznjenje'' mozga. |
|
| Nek mi kaze neko da ljudi nemaju krila... | |
|---|---|
| 24 Maj 2011 12:37 | Idi na vrh |
|
MJ 
|
|
| Ko je vas idol? | |
|---|---|
| 10 Maj 2011 10:56 | Idi na vrh |
| Zbog cega je bas ta licnost vas idol?
Da li ste zbog svog idola promenili nesto u zivotu? Michel Jordan, mnogo me je puta u zivotu ''ubedio'' da ne odustajem. Dr Zoran Djindjic, promenio neke poglede ne zivot, steta sto je tako neslavno zavrsio. (molio bih da se ne pokrecu politicke teme) |
|
| Druga strana price | |
|---|---|
| 09 Maj 2011 12:04 | Idi na vrh |
| Proslo je vec dosta vremena, a ja, samo razmisljam.
A sto nemam devojku vec 3-4 meseca? Ne znam, al nije ni bitno, bice. Sto nisam srecno zaljubljen kao svi? Al meni je dosadilo. Jedan sam od tih kome svi zavide, ali JA zavidim njima. Ko ce da se menja samnom? Hocu i ja da se zaljubim. Dosadno je ovo. Prazne devojke koje nemaju nista vise od svog izgleda. Bash sam bedan. Gde gresim? Jesam li prezahtevan? Mnogo puta mi se desilo da, upoznam ljude, i recimo setamo se. Pored nas prodje lepa devojka, i ja prokomentarisem ''Bas je lepa devojka''. Ljudi se zbune, pitaju me, da li si ti to rekao ''Kako je lepa devojka''? Ocekivao sam da bude ''A kakva je, sta bih joj radio.'' Da li se nesvesno predstavljam kao neko ko juri samo ku***? Svi oko mene u vezama, lepo im, nekome i nije. Ali meni uopste nije lepo, prazan sam. Stalno pricam, kad ce da dodje ta, da se zaljubim, pa nek mi bude najgore na svetu, nek me mnogo povredi, bar cu osetiti nesto. Ovako, nista, prazno. Samo fizicko zadovoljstvo. Al od onih sam koji su puni sebe, optimisti i uvek nadju vedru stranu. Samo mi ovde ne uspeva. Nisam srecan, jbg. U svakom aspektu zivota imam plan kako cu i sta cu. Mastam ja o svojoj savrsenoj zeni, naravno. Al nikako da je nadjem. Ne znam vise... Razmisljanja i gluposti jos jednog tinejdzera.
|
|
| Privilegija je ziveti, neki ljudi samo postoje! | |
|---|---|
| 24 Apr 2011 22:38 | Idi na vrh |
| Ovo je recenica koju sam negde, nekad cuo. U prvi mah mi je samo prosla kroz glavu i nisam obratio paznju. Nakon nekog vremena sam je se setio, sasvim slucajno, mozda je nisam dobro ni zapamtio, ali sam shvatio da je apsolutno tacna.
Pokrenula me je na razmisljanje... Tako puno ljudi bukvalno samo postoji! Placu nad svojom nesrecnom sudbinom i ne trude se da promene bilo sta na bolje. Zasto? Gde je nestala volja za zivotom? Filozofija ''ovako ce brze da mi prodje moje dosadno vreme'' je postala IN? Stavovi poput ''ne mogu ja tu nista'' ili ''tako je bog odredio'' su me celog zivota izludjivali. Svako je krojac svoje sudbine! Ali izgleda da je ljudima lakse da okrive nekog drugog( ili nesto drugo) za svoju nesrecu, i da nastave da zive u istoj. Ali zasto? Ne razumem. Jel tolko tesko potruditi se da od svog zivota napravimo nesto? Ili je ipak lakse ziveti bedno i nesrecno? Hajde da prestanemo da zivimo pasivno, da kukamo nad svojom sudbinom, da okrivljujemo druge za svoju nesrecu. Hajde da uzmemo svoje zivote u svoje ruke i od ovog sveta napravimo lepse, prijatnije, optimisticnije mesto. Moje misli, piskaranja, gluposti... Sta vi mislite o ljudima koji su zaboravili da zive? |
|
| Jeste li i vi zaboravili da sanjate? | |
|---|---|
| 23 Apr 2011 15:09 | Idi na vrh |
| Moja prica pocinje pre nekih 10 godina, na divan nacin.
Od pocetka osnovne skole bio sam dete za primer.Trenirao sam vaterpolo, bio odlican ucenik, imao fenomenalno drustvo. Snovi, mastanja, ciljevi...Sve je bilo bajno, i na svom mestu. Dosao je 8. razred. Sve je i dalje bilo divno. Onda su se desile dve velike promene u mom zivotu. Promenio sam skolu.Samim tim i drustvo.O srednjoj sam u svojoj glavi napravio odvratnu sliku jer drustvo tamo mi nije toliko dogovaralo.Ostala su mi 4 najbolja prijatelja iz osnovne sa kojima se i dan danas vidjam.Mrzeo sam 5. gimnaziju! U to vreme sam takodje povredio ledja, i 6 meseci nisam mogao da treniram.Tada sam napravio najvecu gresku, odustao od vaterpola. U naredne 2 godine sam postao pravi klosar iz kraja, poceo sam da pusim, pijem.Skolu sam izbegaovao kad god sam mogao.Obe godine sam isao na popravni.Postao sam jadan i bedan.Nisam imao nikakvu perspektivu, a niti zelju da nesto od svog zivota uradim. Pre 6 meseci sam shvatio gde sam, i sta sam. Odnosno da sam niko i nista, i da se ne krecem nigde. Da nista u zivotu ne menjam, i da ne zelim vise tako da zivim. Tog dana sam ostavio cigare. Javio se starom treneru, zamolio ga da pocnem opet da treniram. Prihvatio me je nazad u tim posle 2 godine. Sa drustvom iz kraja sam prestao da se druzim. Sretnem ih danas ponegde i u njima vidim kako sam bio nesrecan. Donekle sam vratio svoj stari (za mene savrseni) zivot. I nastavljam da ga poboljsavam. Ponovo sam srecan, izgradio sam svoje snove, zelje, ciljeve. Imam predstavu kuda se krecem i da je to dobro za mene. Veseo sam i volim svoj zivot, ponovo. Divan je osecaj uspeti ovako nesto posle 2 godine tugovanja i sazaljevanja samog sebe. Vec neko vreme razmisljam kako sam sa tako lepog zivota uspeo tako duboko da potonem. Trazim odgovor, jer ne zelim da mi se to ponovo desi.Mislim da je u pitanju bilo to sto sam zaboravio da sanjam. U te 2 godine nisam imao svoje snove, zelje i ciljeve. Jednostavno sam postojao kao kap u moru i nisam se nikako isticao, nisam se ni trudio. Tog dana kada sam shvatio, poceo sam ponovo da zivim. I da, zivot je izuzetno lep, ako zelite da ga prozivite. Svakim danom se trudim da sve oko mene bude lepse, bolje, i uspeva mi.Ponovo sam srecan, jer pisem svoju legendu, i siguran sam da ce ona biti jedna od najlepsih, ako ovako nastavim. Snovi i mastanja da cemo jednog dana u zivotu biti nesto, ili neko, su mene vukli celo moje detinjstvo. To me je ispunjavalo. I bio sam srecan covek. http://www.youtube.com/watch?v=kZRasfDZ_qk citat iz filma Montevideo Bog te video ''Zivot je kada imas san, i kada verujes u njega. A kada snovi postanu stvarnost, pobedio si vreme. I sve sto je bilo nekada davno, josuvek traje. I smrt vise nije kraj zivota'' Da li vi josuvek sanjate? Ako ne, zasto ste prestali? |
|
| Citati nadahnuca... | |
|---|---|
| 22 Apr 2011 12:26 | Idi na vrh |
| Od nedavno su velike misli pocele da ostavljaju pozitivan utisak na mene...
Hocu da vidim koji su citati osavili utisak na vas, promenili vase misljenje, ili mozda cak promenili i pogled na zivot? Pokusavam da napravim blog koji ce mozda koristiti svima nama svakoga dana, kako bi se motivisali da prebrodimo svakodnevne prepreke i probleme...
Evo nekih koji mene pokrecu da idem dalje... I istina...Ljudi se razlikuju...Ali samo po obuci...Mnogi ljudi za to znaju...Ali onda zaborave...Kad porastu...Kao shto zaborave i da vole, da se raduju, i da sanjaju...Zivot je kada imash san...I kada verujesh u njega...A kada snovi postanu stvarnost, pobedio si vreme...I sve shto je bilo nekada davno...Josuvek traje...I smrt vise nije kraj zivota....Nema kraja - Montevideo Bog Te Video When I was 5 years old, my mother always told me that happiness was the key to life. When I went to school, they asked me what I wanted to be when I grew up. I wrote down "happy". They told me I didn’t understand the assignment. I told them they didn’t understand life. — John Lennon Success is never final. Winston Churchill To hope is to risk pain. To try is to risk failure, but risk must be taken because the greatest hazard in life is to risk nothing. - ??? I can accept failure, everyone fails at something. But I can't accept not trying. - Michael Jordan U Africi se svakog jutra budi gazela. Zna da mora trčati brže od najbržeg lava ili će je on ubiti. Svakog se jutra budi i lav. On zna da mora prestići najsporiju gazelu ili će umreti od gladi. Nije važno jeste li lav ili gazela; kad sunce izađe, počnite trčati. - ??? Ko zivi svoju licnu legendu, taj zna ono sto treba da zna. Snovi postaju neostvarivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha. - ??? There are no elevators to the success - You must take the stairs. - ??? Dont wait for a perfect moment...Take this moment and make it perfect - ??? The happiest people don't have the best of everything, they just make the best of everything they have. - ??? When one door of happiness closes, another opens; but often we look so long at the closed door that we do not see the one which has been opened for us. — Helen Keller For every minute you are angry you lose sixty seconds of happiness. — Ralph Waldo Emerson People are just as happy as they make up their minds to be. — Abraham Lincoln Everything you can imagine is real. — Pablo Picasso |
|
