TECH deo OPŠTI deo VOJNI forumi

Blog korisnika Panonsky

Automobilske nesreće
Idi na vrh
Jedan ozbiljan blog, u vezi jako ozbiljne teme... Vidimo da svaki dan ginu ljudi po putevima i to je nekako "normalno" s obzirom na to koliko vozila saobraća itd... Nego, bila je ona akcija na B92, ono gde su krvava lica, pa polomljene registarske tablice i šta ja znam i kao nije prikladno za mlađe da gledaju ta silna krvoprolića, aj dobro... Naleteo sam na jedan video, dugo, dugo, sam ga tražio, ali iskopao sam ga. Po meni, ovo je spot koji treba da se prikazuje! Ovo je realno stanje stvari. Neću da dužim, pogledajte sami i prosudite. Ali nekako, budi emocije, oće malko da istera suzu na oko...



Na Češkom je, ali nije to ni bitno... Bitna je poruka, jelte...
Rat operativnih sistema!
Idi na vrh
Hehe, ček dis aut!



A ovo ste verovatno vidili već većina, al ko nije... Izvoliš! Posvećeno Adminima, (Super)Mooderatorima i ekipi koja nam pomaže da nam kopjuteri žive i budu srećni... I hvala vam na tome. Wink (Zašto nema neki smajli koji tapše, uvek moram ovog sa poljupcem da šiljam) Poljubac

http://blejac.com/zasto-je-najbolje-da-se-folirate.....pjuterima/
Hristos Voskrese
Idi na vrh
Ja nekako nemam običaj da plačem na sahranama. A verovatno ni većina vas. Dođem, izrazim saučešće, tužan sam i to je to. Ako mi je baš žao, onda ja to sam obavim za sebe, zatvoren u sobi. Ne moram tamo pred svima baš da naričem, jel...

A druga stvar je kad nam neko dragi i jako blizak ode. Onda smo baš baš tužni... I onda je nekako normalno da se pusti suza i sve. E sad, ne znam ni sam, ja ni tad nisam pustio suzu. Sedeo sam tako, gledao, ljudi dolazili i prolazili, a ja sam samo gledao. I ništa. Ni da mi se zasuze oči. Ko da je potpuni stranac u sanduku. No, kontam, kad dođem kući, nakon svega, onda kad mi dođe, isplakaću se ko malo dete. Međutim opet ništa! Ništa, ništa, ništa... Prošle je već 4 meseca i ništa. Prazina se oseća, ali ja tvrd ko kamen.

Danas je nedelja, lep dan. Bila je baba kod nas na ručku, lepo ručali, sve ok. Tek nakon ručka baba kaže "hoćemo mi na groblje deco, da obiđemo grob"? Insistirala je. Hajde... Ne volim to baš, ali red je, nema razloga da se ne ode. Otišli smo tamo svi, poređali se ispred groba, pognutih glava, gledamo tako, gledam imena, blejim okolo malo... Ništa. I da obiđemo grob, ja prvi u koloni, obiđem, za mnom ostali... Baba je išla zadnja u redu. I mi se opet našli ispred groba, kad baba zastala kod ploče, uhvatila se za nju i počela da se naginje nad grob. Mislim u sebi, reko baba nemoj izvoditi sad tu nešto, tipa da poljubiš sliku ili nešto, nemoj mi te babske stvari sad tu izvoditi. Kad ona, nagnula se i uzela nekau malu neuglednu vazicu sa groba sa nekim uvelim cvetićima. Bacila je to uvelo cveće, stavi vazicu na ploču, iz svoje male torbice izvadila flašicu (kao ona od vinjaka, od deci) i sipala vode onutra, a ona izvadila i mali smotuljak poljskog cveća, lepo udešen i stavila tako sređenu vazicu na svoje mesto. Pomazila je ploču i rekla "ah..." Vratila se među nas u red, a ja sam tad pustio suzu. Obišla je svog muža i sina i stavila skromni svež smotuljak poljskog najobičnijeg cveća na njihov grob u njenu vazicu. Ima velika vaza pored ploče, ali ne - ona ima svoju malecku. Gledao sam tako jedno minut u to i ne znam, slomilo se i provalilo nešto u meni, pustio sam suzu. Reko sam samo - Idemo! Ćutke smo se svi pokupili i otišli...

Na ulazu sretnem godinu dana mlađeg druga, reko "otkud ti?". Kaže sa suzom u oku "došao sam da posetim mog tatu". Reko jbga, danas svi obilazimo nekog svog. Ćutke smo se razišli...

Hristos Voskrese. "Ovi moji" sigurno neće.
Viagra
Idi na vrh
Najteže je raditi sa ljudima...

- Dobar dan.
- Dobar dan...
- Dve Vijagre.
- Koja jačina?
- Najjača!
- Imate li srčanih problema?
- ŠTA TE BRIGA???
- Gospodine, imate li srčanih problema?
- To me još niko do sada nije pitao!
- Da li imate srčanih problema?
- Oćeš mi dati tu Vijagru ili nećeš???
- Imate li srčanih problema, gospodine?
- Ovaj privatnik pored će mi je prodati bez zapitkivanja, daj mi Vijagru!
- Ali gospodine, da li imate srčanih problema?
- Ajde prestani, daj mi to...
- Da li imate srčanih problema?
- A što tebe to zanima???
- Možete umreti, ako imate...
- Neću umreti - daj mi...
- Ja ću u zatvor ako umrete...
- Baš me briga - DAJ VIJAGRU ILI IDEM!!!
- Idite...
- A daj mi tu Vijagru...
- Da li Imate ili Nemate srčanih problema?
- Nemam.
- Izvolite. Nije teško biti fin...

A sve traje frtalj sata... Samo je trebao da kaže Ne! Ili nemam! Al šta'š...
Tri musketara!
Idi na vrh
Heh, eto na šta nabasah! Tri junačine ko od stene odvaljeni! Dokaz je slika...



Čak Noris, Mile Kitić i ja! Tri verna druga! Mr. Green

Elem, kad smo već kod ta tri musketara... Ja tako vodim rat kući! Imam dva mačora, obojica su alfa mužjaci u komšiluku. Obično, kako kažu, jedan ipak otera drugog i ostane alfa... Ali ovi moji dvojica se vole, ali istovremeno i mrze ko džukele! Đavolja rabota, ko će ih znati...

Dolazim ja tako kući iz grada, malko smo i popili, grehota da nismo... I prošvercuje se mačak Tigrić u moju sobu! Mi se uvek hrvamo! Ja nogu na njega a on kandže u čarapu i grize palac. Elem... Sad je bio baš navalio. Grize baš ozbiljno! Ja da odmaknem nogu, a on pustio kandže i ne pušta i krene da frkće na mene! Onako, otvori usta i pusti onaj glas PHHHHH! U 'bem ti lebac, di je sad muvopič da ga jednom razvalim! Ne pušta. Nema muvopiča u blizini! Ali ulazi drugi mačak i reži na njega. Moj spasioc, tzv Krečar! Naziv inače potiče od toga što je upao u gašeni kreč! I 7 puta lomio noge... Ali tera on... Još su mu 2 života ostala!

I ništa, potukli su se pošteno, šutirao sam ih, ali su bili uporni. Probudio sam roditelje, vidno pijan...

Sve u svemu, nagrabusili smo svi trojica! Eto tako... Izvucite naravoučenije. Nikad mačku u sobu! Smile
Vadičep
Idi na vrh
Krizna vremena! Nalazimo se na bojišnici... Varnice sevaju na sve strane! Neprijateljske strane, njih preko 1000 stoje na jednoj strani ratišta. Sa druge strane sam ja sam! Oči u oči, posmatramo se tako, špijuniramo i odbrojavamo već mesec dana... Kraj se nazire, ali prebrzo! Nema dovoljno vremena, nema... Nikada nećemo uspeti! Glavni šef kaže – samo napred momak, možeš ti to. Ovaj potčinjen me zeza... Kaže – batali, izgubljena bitka...

Šta ću sad!?

Farmakologija! Večiti neprijatelj studenata medicinskih nauka! Gleda me i smeje se “nikad me nećeš naučiti Ivice, ni-ka-da”! Neka... Doći će i mojih 5 minuta, sunce ti... Da ne lajem... I nakon 8 sati maltretiranja i pročitanih jedno bar 50 lekova koji imaju potpuno slično ime, ali sasvim različito delovanje, odlučio sam da popijem nešto za smirenje... Više ni ne znam šta... Svi su mi se lekovi izmešali. Popiću VINO! He-Heee, zeznuo sam ih baš! Mr. Green

Otvaram frižider – Krstač! Poklon od nečega, nekad, stoji tu... Pitaj Boga odkad, al nema veze! Deder. Sad ću ja po njemu raspaliti. Uzimam moj dragoceni vadičep od kineza... Toliko žurki u stanu, nikad ga nisam imao, al sad imam... Smile Ponosni vlasnik! (Druge kolege još uvek nemaju vadičep!!! HAHAHA!) Krenem da zavrćem, ne ide. Kruži on, al ne ulazi! Ja guram na dole i nekako – uđe on! Wooo-hooo! E sad još one nožice, znate, kao na onim starim vadičepima, sa strane što ima dve ručke da ih gurneš na dole i izađe čep... Ja stiso – izvuko navoj, čep osta!!! Ja opet, još gore... Okeeey... Nož! Nakon 5 minuta drljanja, totalno sam ga razbio! Evo namaaa viiinaaa! Very Happy Radost, radost – sreća! Pio sam vino sa plutom! Al... Popilo se!

Večeras... Ista priča... Reko, imam neko Vipava vino – Slovenija, deder! Opet dođe otvaranje flaše sa plutom. E reko, sad te imam... Ovo je Slovenačko! Ovde mora da valja pluta! Ja navalio mojim kinezom, kad ono – ista stvar. Gledam – neverujem. Kako je to pravda? Pogledam vadičep... Kad ono – polomljen do pola! PA NARAVNO IVICE DA NEĆE DA SE ZAVRĆE!!! Vaćam se noža opet, kad ono... Ček-ček, nekad, neko mi je poklonio ganc novi fensi-šmensi vadičep! Vadim sve iz ormana... Šta sve tamo tek nisam našao, al dobro, to ćemo drugi put... Evo ga! Zašiljen! Oštar, zdrav i spiralan! Ide ko podmazano... I sve ok...

Đavo neda vraga, moram još čašku-dve popiti uz ovaj blog, daj drugu flajku 7,5 dl Vršački vinogradi... Popićemo sutra... Ako ostane! Odvrćem ovim novim i odvrnuo! Al ima neko presklopljavanje, neki fazon, kad zavrćeš i taj deo spušten (neki đavo u mehanizmu), onda se zavrće! A ako to digneš, onda zavrćeš, a on odvrće (vadi čep)! Zanimljiva rabota, al radide. I ja odvrnuo, izvadio čep i raspadne mi se u ruci vadičep! Tolko sam ga odvrto da sam neki šaraf na vrhu odvrnuo! Ili izvuko, pošto ima neki kontra navoj... I tako... Uspeo sam uglavnom, klješta su popravila vadičep! Baš mi ne ide sa ovim vinom...

Vraćam se na pivo!

Ende.
Gaće
Idi na vrh
Verovali ili ne, ali jedne gaće komotno izdrže mesec dana! Ja se recimo baš redovno kupam i držim do toga! Meni je kupanje ko praznik! Volim i sex, ali Božić je češće... Elem, ja se redovno kupam, svake subote. Bez izuzetka! Mnogi mi govore kako moraju često da peru gaće. Te ide kući za vikend da mu mati opere gaće, te plaća gradsku perionicu i šta ja znam – razna čuda. Meni ljudi jedne gaće dovoljne na mesec dana. Ponesem još jedne – za ne daj Bože. Ali ovako...
Ja lepo kad se okupam prve subote u mesecu obučem gaće. Za nedelju dana se opet okupam i samo ih obrnem tako da guza bude napred. Za nedelju dana ih okrenem na “lice” (ili kako se već kaže, ono, izvrnem) i obučem. I na kraju za sledećih nedelju dana okrenem opet da guza bude napred!

I eto! Jedne gaće komotno mogu da se nose mesec dana, tj 4 nedelje!


P.S.: Posle toga ih ritualno spalite na terasi... Tome više ni iskuvavanje ne pomaže! Mr. Green

P.P.S.: Izvinjavam se svim gaćama ovog sveta što sam ih ogovarao. U slučaju napada, potražiću azil u nekoj afričkoj državi...
Cimer(ka)
Idi na vrh
Cimeri ponekad znaju da budu izuzetno naporni! Ne znam da li ste ikad imali cimera, ali ono... Mene baš oće to! Prvo sam imao cimera koji je hteo da pregrađuje stan, zida zid. Onda je bio cimer koji je isključivo učio celu noć sa svim mogućim svetlima upaljenim, jerbo njemu treba svetlo. Nemere to pod stonom lampom, šteti vidu. Šta ja znam, štrebao sam 4 godine u srednjoj pod lampom i ništa mi nije falilo... No, kako došlo, tako otšlo... Ovaj cimer mi je baš super! Konačno čovek da nađe pravog čoveka! I-ha-haj! Voli da se zeza, uči, miran, tih, pospremi ponekad, ma prosto majka da ga poželi da joj ženi šćer! Fenomenalno! Ali... (To ste čekai, priznajte!!! Very Happy)

Mi tako cimerujemo i cimerujemo i čovek nikako da navata curu! Ja priznajem da sam mali i gadan, ali čak i takvom mi se tu i tamo omakne da omastim brkove. On ništa! Ima koleginice na koje sam imao teritorijalne pretenzije, ali ništa... Lude za njime! Ja muvam, a one se raspituju za cimera. Ja naravno, šta je tu je, sve najbolje (psujem u sebi) i tako. On čovek u teretanicu malo, malo učenje, ovo-ono... Žene ga oće! Krupan, mišićav, dobrica, šta ćeš...

A on neće! Neće, pa neće, pa neće ni jednu ženu!!! Ja polako pi*dim! Al aj... Nema devojku, dobar, nikad nije posedovao ženu... Šta ja znam... Ništa, idemo dalje. Sve je to bilo u redu dok nije došo njegov kolega da uče zajedno! Ništa, uče oni, sve je to u redu, vredna deca. Ujutru izlazim iz sobe, kad njih dvojica spavaju!!! Sunce ti poljubim!!! Ćutim ja, ništa se nije desilo... Al od sad spavam na leđima, kontam u sebi...
No, prošlo je i to. Našo čovek curu! U meni sreća pregolema, nema više samo leđno, mogu sada kako volim da spavam, reko u redu je momak, zdrav i prav, sve je ok...
No, ne leži vraže... Dolazi njegova cura.
Dosadna, dosadnadosadnadosadna, dooo-saaaa-dnaaa!!! Najpametnija od svih! Student sam medicinskog fakulteta (ona '90 godište), Bog da mi dušu prosti, ali ona zna bolje anatomiju! Jer je gledala na BBC!!! Ako oni ne kažu istinu – niko neće! Džabe mi sve knjige! Mogu ja njoj da vadim fiziologiju i sve, ma kakvi! BBC reko i ende!
A tek ono, njihov razgovor... Hoces da ti kupim pelecu za dolucak? A hoces i jogult? Uf mico maco, ja te jojim... I ja tebe sunasce... (nema kvačica na slovima, jer tako izgovaraju!!!) Pa onda ona meni – a hoces da i tebi nesto kupimo? Reko, neka fala... Kupiću ja sebi.. Otišo ja u onaj moderan Foody, kupio ko čovek čorbicu juneću, karađorđevu, pomfit, salatu...
- A kolko si platio to? (pita dotična dama)
- 400 din.
- Božeeee.... pa za te pare imaš 2 pljeskavice i hotdog i veliki pomfrit tamo gde smo mi jeli!!! Što nisi tu išao?
- Pa ono... Nije mi se jela ni pljeskavica, ni hotdog, a hteo sam nešto “na kašiku”. Wink
- 400 dinara za to???
- Pa... Da.
- A ovamo da se najedeš ko čovek!
- Pa... Da...
- Pa što nisi onda?
- Neću pljeskavicu.
- Kako nećeš???
- Pa jeo sam juče giros, jede mi se nešto drugo.
- Ali za te pareee...
- Ja ne štedim na hrani, jede mi se baš ovo.
- Ali 2 pljeskavice i hotdog sa pomfritom!!!
- I?
- Pa najedeš se ko čovek!
- To nema šanse da ja pojedem odjednom...
- Ti si lud...
- Prijatno...

Kontam u sebi gledaj i plači! Pljeskavice mi na sinuse cure! Hoću goveđu supu i karađorđevu sa pomfritom i svežom salatom!!! I nije mi žao para, jer to mi se jede! Šta tebe bole ona stvar!?

I sad će mi biti cimerka mesec dana! Ne znam kako ću preživeti... Ovo je samo malecki uvod i mrvica od svih razgovora to što dolazi kod dečka, mojeg cimera...

Gospode pomiluj...

Ne tako zanimljiv blog, ali sam morao negde da se istresem! Sorry, ako ste čekali nešto urnebesno... Jbga, omane čovek. Pozdrav.

P.S.: Jel ima ovde neka iritantna cura da mi bude devojka da zajedno nerviramo cimera? Unapred zahvalan.
Bez texta...
Idi na vrh
Fenomenalno... Obavezno pogledati...

Pojo sam pauka!
Idi na vrh
Evo. Sedim i nekako mi nije prijatno da zaspim! Lego ja... Spavam ko top i probudi me neko šimorenje po ustima.... Ja tu junački zatvorim usta, šta ima koja buba da mi se šeta po usnama... Kad ono i dalje žmrvolji po jeziku! Zagrizo sam ko pravi junak! Palim noćnu lampu, u sebi psujem muve, komarce i svu gamad! Pljunam u šaku - kad ono pauk! I to ne onaj redovan što je po ćoškovima.... Znate, malecko telo, dugačke noge, onaj naš, domaći. Da je taj - taj je u redu! Nego bre neki debo! Onako, baš ga ima! Nije imao dlakave nogice, ali je imao pozamašno telo. Fala lepo, što sam ga zubima zgnječio i istero mu svu sadržinu tela u usta. Usrećio me pa sam opet prao zube i malo se nadimao iznad šolje. Nisam povratio, nisam ja žena...

Iskustvo koje ne mogu da procenim. Nešto kao poseta muzeju Louvre... Samo doživeti, slike i impresije nemaju cenu! Sem dok ne doživiš!

Meni se sad više stvarno ne spava... Ne znam kako vi, ali ja ne bih. Fala lepo! Ako ima neka mlada dama da mi ispriča neku uspavanku može, ali ovako...

Ma može i starija dama!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 543 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 5 sakrivenih i 510 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Aleksandar Tomić, asknoone84 2, Atomski čoban, babaroga, darkstar101, Gama, GreenMan, j22, Koca Popovic, kolateralnasteta, Kordon, lazicdb, Lieutenant, liki83, Mercedes2, Metanoja, mgaji21, Milan A. Nikolic, milos_ts, mrkanidja, Oluj2.1, sasa.zoric, sovanova95, spektorsky, Srki94, StefanNBG90, vasa.93, zox-ni