Blog korisnika kindergirl
| Tumaranje zemljom osmeha... | |
|---|---|
| 21 Jun 2009 20:24 | Idi na vrh |
| "Proveo sam dosta vremena među budistima,hrišćanima(pravoslavnim,katolicima, baptistima,adventistima) i muslimanima.Živeo sam neko vreme u centru za islamizaciju u "najmuslimanskijem" delu Malezije.Bio sam uključen u animističke obrede naroda Sumatre i plemena tajlandskih džungli.Zatim sam zaronio u podvodni svet u egzotičnim Brunejima i dane provodio na pet potopljenih brodova i mrestilištu ajkula,izučavao dejstvo astrologije i hiromantije u društvu sa piratima tesnaca Malaka. Na Sumatru sam otišao da bih u krateru vulkana mogao da pročitam "Sumatru",Miloša Crnjanskog............"
odlomak iz intervjua u časopisu "Sensa" http://www.viktorlazic.co.rs/index.html |
|
| Eh ti padeži:))) | |
|---|---|
| 17 Jun 2009 21:29 | Idi na vrh |
| "Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ушао у главу, нити сам умео да га погодим.
И не само мени, већ и свима у мојој околини, задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла са том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе са трговином, већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике то више зараде. Питао сам и бакалина, нашега комшију, пошто сам му претходно објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече: — Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, куц! а кад га терам, ја му кажем: шибе! А бог ће га свети знати који је то падеж! Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост, па се и он збунио и није умео да ме научи. — Пети падеж, пети падеж! — узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. — Па колико падежа ви учите? — Седам. — Седам? — зграну се прота. — Е, то је много, то је баш много! — Много! — уздишем и ја. — Ја не знам само — окреће се прота мојим родитељима — што ће им толики падежи. То је просто професорски бес. Узмите само једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енглеска, све велике и моћне државе, па немају више него четири падежа. А шта смо ми, једна тако рећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа. Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру? Те су протине мисли биле у ствари врло утешне за мене, али ми пред професором нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупрео једним бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се врло често у школи одликовао. А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли: — Молим, господине, да идем у авлији. — Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити, — одговори му професор. Стамболић се збуни, узврда се, па очајно понови: — Молим, господине, да идем у авлији! — Реци правилно, па ћу те пустити. Стамболић поче да се зноји и превија, које због падежа а које због невоље ради које је молио да изађе. Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенио, дигао једну ногу и увио је око друге, па најзад, кад дочу реч коју су другови добацивали, он дрекну: — У авлију! — Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор. — Е, сад је доцкан! — одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен. А нису то само падежи са којима смо се борили. Било је у граматици и пуно других кукица и јексера и, ако не пазиш довољно, могао си се сваки час не само огребати већ и набости. Има, на пример, речи које су тако каприциозне и превртљиве као хистерична жена; јављају се у свима могућим тоалетама. Ово није случајно упоређење, јер сам ја, учећи граматику, запазио да ова наука има много женских особина или, ако хоћете, жене имају много граматичких особина. Не мислим ја на неодређени и заповедни глаголски начин, за који би се могло рећи да је искључиво женски начин, али мислим на оно што се око сваке жене, као око именице у граматици, врзма по један члан, по коме можеш познати ког је пола жена, а мислим и на то што и жене, као и именице у граматици, увек имају наставак и што тај наставак врло радо мењају при сваком новом падежу. " * i uchenje istorije: "— О, ја је необично ценим, утолико пре што је у томе предузећу учествовао и амерички капитал. Ја и сад још имам седам акција „Предузећа за проналазак Америке“ које је краљ Фердинанд организовао, ал' могу вам поверљиво рећи да те акције код нас у Америци стоје врло рђаво. — Зашто? — Па зато, вероватно, што смо ми Американци врло разочарани проналаском Америке. — Разочарани? — Да, јер све више долазимо до уверења да је Европа пронашла Америку само зато да би имао ко да јој даје зајмове, и ја почињем веровати да Марсовци, користећи се нашим искуством, врло ревносно избегавају могућност да их Европа пронађе. "   
iz "Autobiografije" Branislava Nušića.  
|
|
| tempo giusto | |
|---|---|
| 13 Jun 2009 18:19 | Idi na vrh |
| "Slowness":
http://www.b92.net/zivot/novodoba.php?nav_id=315646&fs=1 *giusto (i) - proper, exact (tempo qiusto: in strict time) |
|
| potrchi,skochi.... | |
|---|---|
| 11 Jun 2009 14:56 | Idi na vrh |
|
zaplivaj snazhno dodirni zvezde..... Pozovi svet da leti sa tobom.... 
From Belgrade 2 The World.... 1-12.07.2009. |
|
| Ponekad.... | |
|---|---|
| 08 Jun 2009 21:53 | Idi na vrh |
| "Ponekad, odlazeci, a ni sami ne znajuci zasto, ostavimo vise sebe u drugima, nego sto ga u nama ostane i nastavi put. Zivot je tako brz kao leptirov dan. I ne da nam priliku da budemo svijesni toga da gubeci dobijamo."
A.M. |
|
| Una poetessa ardita e geniale | |
|---|---|
| 26 Maj 2009 17:06 | Idi na vrh |
| "Slikarstvo je nemo pesnishtvo,
a pesnishtvo rechita slika." Simonides  
http://www.barilli.org/gallery6.php http://www.barilli.org/gallery.php Pesnikinja slikarstva... kasno noccas sasvim sluchajno gledala emisiju sa Sanjom Domazet koja me podseti da cce uskoro 100 godina od rodjenja jedne od Bozanstvenih.... * Ako neko ima Milenine pesme volela bih da ih postuje ovde,pls.hvala unapred.
|
|
| Razgovarajuci o Mongoliji.... | |
|---|---|
| 19 Maj 2009 16:54 | Idi na vrh |
| "Mi kao da smo već tamo
Kasno u noći razgovarajući o Istoku. Kažeš da nije samo egzotična duhovnost Drugog Ono što te vuče ka Istoku Već i pustinja koju tamo očekuješ naći, Duša Svijeta. Sit licima Zapada, njegovim bezbrojnim maskama, Želiš izgubiti se u pustinji Gobi, daleko od svih, Jer misliš da će ti ta posvemašnja tišina Reći više nego sve što si dosad čuo, Da će ti neprisustvo drugih ljudi Otkriti način na koji im pripadaš. No, mi već nosimo pustinju u sebi i znamo Da vjetrovi koji u nama pušu Neprestano mijenjaju oblik njezinih dina. Zato i jesmo tako nestalni, Zato nam je tako malo potrebno da krenemo… A kad stignemo na Istok Počinjemo se utjecati Zapadu u sebi, Iskustvima koje znamo dijagnosticirati. Jedno smo drugom fatamorgana, Privid oaze u lutanju Jer, da smo sami, ne bismo se imali gdje odmoriti od sebe. Sjedni u hladovinu mojih vjeđa Prije nego krenemo dalje. Putujući prema Istoku Nismo sigurni Odlazimo li ili se vraćamo." Maja Klarić sesti u chamac i zaploviti nizvodno.... |
|
| as time goes by.... | |
|---|---|
| 18 Maj 2009 23:06 | Idi na vrh |
| Sreccemo se ovih dana samo u prostorima izvan stvarnog......
sanjam pisma koja mi nikad nisi napisao. dobro sam.da znash.
Nostalgic Nasmeshi se.... 
http://www.mycity.rs/Blog/posalji-tajnu.html |
|
| Bljak | |
|---|---|
| 16 Maj 2009 17:35 | Idi na vrh |
| Junski rok je ubedljivo najstresniji. chak i kad si IV godina kao redovan student.
*bljak* |
|
| Secret of Chocolate | |
|---|---|
| 13 Maj 2009 19:25 | Idi na vrh |
| World....
Pijem nes danas popodne i ustajem sa stolice, otvaram "shtek" sa slatkishima.obichno pijem samo nes bez keksa, chokolade ili chega vecc, medjutim danas sam umorna, spava mi se,a "moram" da ostanem budna i razgledam shta ima. navikla sam na sve vrste bombonjera.dragi mi ljudi znaju da to najvishe volim i chesto dobijam na poklon. osim toga i mama i ja volimo skoro sve vrste milki pa ona to redovno kupuje jer je bash navuchena. ono shto je karakteristichno za mene je da volim "bogate" ukuse. da ima i badema ili leshnika i keksa i krema i mleka i chega sve ne. i tako..otvaram ja shtek i vidim male choko plazme, neke milkice,kinder i rafaelo.no... ne ide mi nista to nekako uz nes.ne znam zashto,ali ne jede mi se to....i nalazim neshto upakovano u ukrasni papir sa karticom....
"dark chocolate 4 dark girl" -pishe na kartici.... otvaram kad ono deo rodjendanskog poklona od nekog mi dragog koji eto igrom sluchaja/moje nemarnosti nisam otvorila uopshte.... kad ono ...
Orange Intense. probam ukus i secam se da sam davno jela neke ovakve chokolade i seccam se kako sam mislila da su "precenjene". mozda bash ne ovaj ukus,ali secam se da je imala kakao i neki isto ukus slichan ovom.... i upecam se skroz na ovaj za mene "novi " ukus.
jednostavan, snazhan, prodoran,na trenutke gorak,ali i svezh nekako u sito vreme. meni jedinstven. Dark.  
*hooked* 
|
|
