Blog korisnika kindergirl
| Kisha i hartija | |
|---|---|
| 01 Maj 2008 22:52 | Idi na vrh |
| "Kao devojčica, zavolela sam knjige o mitovima.Još uvek ih volim. Kada čitam, imam utisak da zavirujem u svet koji postoji samo dok ga gledam. Dešavalo mi se, ranije, da u sebi odglumim čitave sudbine, da ih zamislim kao stvarne, i one su tada postajale stvarne. Potom su one nestajale i dolazile druge. Nije mi važno da li pričaju priču ili nižu slike, da li čitam bajku , poeziju ili istoriju. Provodila sam dane listajući zbirke reprodukcija,kataloge sa izložbi, rečnike citata, bestijarije. Znala sam napamet tebansku i tezejsku lozu, čitala sam mnoge priče indijanskih naroda. Jednom sam čak bila i na radiju. Na kvizu sam osvojila mali faloidni privezak za ključeve. Ti si moja vunderkinderica, otac mi je rekao. Vunderkinderica. Uvek je nešto izmišljao.
(...) Bore, strije, mladeži, opuštene grudi i stomaci, proteze i krunice i mostovi, obrve koje srastaju, grobljansko cveće:delovi drevnog teksta koji lutaju vasionom, sudaraju se i izgaraju u potrazi za celinom, ne sluteći da svaki od njih u sebi krije šifru celine.Može biti. (...) Negde sam pročitala, u čekaonici kod zubara ili ginekologa, u članku koji počinje rečima "naučnici su dokazali" da pre sedamdeset tri ili sedamdeset četiri hiljade godina na mestu današnje Sumatre se dogodila erupcija takvih razmera da na čitavoj planeti nije bilo sunca, ni leta, ni proleća,čak ni jeseni.Svuda je vladala vulkanska zima ispunjena polutamom u kojoj ni jedna biljka nije mogla vršiti fotosintezu. Na svetu je tada ostalo oko hiljadu ljudi. Hiljadu ljudi, ne više.Fantastično otkriće.Hiljadu ljudi od kojih svi do jednog potičemo, sav naš dragoceni materjal, svi nosevi, sve oči, sve boje kože, oblici lobanja, sva stopala, sve uši,svi naši jezici i svi naši bogovi,naše priče, mitovi po kojima se razlikujemo navodno. Svi smo stigli iz tog neušorenog sela.Ono se može spakovati u dvadesetak autobusa, u jednu ulicu, u jedan voz koji nas nekud nosi, kao decu na exkurziji, kroz noć, klopara u čudnom,ali poznatom ritmu,kao šifrovana poruka, skremblovana i rasuta na najneverovatnijim mestima, i samo ponekad bljesne tamo gde je niko ne bi tražio, tamo gde više niko ništa ne taži, u poeziji Miloša Crnjanskog, u pesmi mornara iz američkog romana o britanskim inžinjerima geodezije: Su-ma-tra, Su-ma-tra, Gde su sve žene Kao Kleopatra. Kasnije sam otkrila da na Sumatri postoji mit o Pigmalionu i Galateji. (...) Astronomi tvrde da je noćno nebo fotografija iz davnina, vasiona od pre više stotina, hiljada, miliona godina. Magijom noćne optike ljudskom posmatraču dopušteno je da prevali eone i ugleda tamu koja mu je prethodila, da zaviri u njenu vrtoglavu dubinu.U tom se ambisu, izgleda, i vreme rastapa, datumi i godine postaju samo nevidljive mrlje na velikoj crnoj zastavi i gube svako značenje. (...) Kako su ljudi doznavali za takve stvari pre nego što je postojao internet?Da li oduvek postoji neka vrsta mreže? (...) Jedno veče šetali su kejom i sanjali iste snove,naredne su gledali u nebo i videli različite stvari. (...) Pokazivala mu je knjige u kojima je pisalo da onaj ko u snu proživi sopstvenu smrt ima redak uvid u svoj raniji život, raniju inkarnaciju,ali Žorž nije razumeo zašto je to dobro, niti je verovao u to. (...) Doseljenici su, otkrio je posmatrajući tetku i teču,a docnije je to primetio i kod sebe. razapeti između svojih maštarija. (...) Vreme je dvostruko, razdvojeno su sebi. Prostor takođe.Ovde smo ali nismo odavde.Odande smo,ali nismo tamo. Život je neprestano premošćavanje, ukrštenica na dva jezika,svet je volja i predstava koja se odigrava, simultano na dve pozornice postavljene jedna do druge. (...) Chuvaj se svetova koji su za tobom! (Velvet andergraund) Činilo mu se da je proveo najbolje godine kao sakupljač virtuelnog perja, tragač po tuđim kodovima, digitalni đubretar, kopač po metalnim kantama punim nula i jedinica. (...) Šarene slike koje bole i troše. Možda je to sve. Možda ne postoji ništa drugo osim magije noći, kamenja koje izgara i raspada se u letu, ispisujući smirenim pokretima kaligrafa poruke na nebu. Žorž koji isprva bunca o mreži koju niko ne plete ali su svi u nju upleteni...Nije li svačiji život,svaka suluda vizija svakog stanovnika psihopolisa, "dokument"? Bola više nema, nema jeze, mučnine, straha, drhtanja, nema više ničeg osim dve ljudske figure kraj automobila parkiranog ispred bilborda, dve prilike koje u zoru, najbolje vreme, rade tai-ći. Vi ne razmete bol. Tražite konačna rešenja.Hoćete da ga nema,a bol je uvek tu.Zamisli telefonsku mrežu, zamisli da svi pokušaju da zovu u isto vreme. Centrala se zaguši i niko ne može da zove. Pritisak na izvesne tačke, čvorišta, i signal više ne prolaze kroz mrežu. Takav je bol.Tu je i nije tu.Takav je ceo svet. (...) Sistem uvek sadrži seme sopstvenog kraha. (..) Tražio je mesta na kojima bi ranije, dok je još poznavao "svoj" grad, mogao da sretne sanjare, duvače,svirače, pripovedače, strop-crtače,ludake koji još uvek vole tu varošicu na steroidima, vole je dovoljno da o njoj raspredaju povesti i legende, da po njenim zidovima ispisuju ne razumljive poruke-kao ona koju je video na kapiji gimnazije, E>mC4-da dižu ustanak na pomen parking garaže u starom centru, ulaze u katakombe i traže tunel isod reke, da šetaju čitave noći, jer više nemaju kud da odu. Gde ste, aveti?-mislio je. Nisu mogli nestati. Nisu mogli. (...) Razgovarali smo kao da se ulivamo jedni u druge, rastapamo razlike među nama i onda ih ponovo postavljamo i sada više ne umem da odredim šta je od svega važno, šta je ključno." Vladimir Tasić, "Kiša i hartija" |
|
| Big Time... | |
|---|---|
| 22 Apr 2008 22:49 | Idi na vrh |
| ...Sensuality ...
"i can sense it something important is about to happen it's coming up it takes courage to enjoy it the hardcore and the gentle (   )
big time sensuality we just met and i know i'm a bit too intimate but something is coming up and we're both included it takes courage ti enjoy ut the hardcore and the gentle big time sensuality i don't know my future after this weekend and i don't want to it takes courage to enjoy it the hardcore and the gentle big time sensuality " |
|
| isechak i kriterijumi | |
|---|---|
| 17 Apr 2008 18:04 | Idi na vrh |
| 15.10.2008.
Neki danu su vishe A neki manje vazhni uvek me je zanimalo koji je kriterijum validan za takvu podelu krstarim po svetu u ribarskim chizmama ne pijem chajave vec tachno 5 dana igram se probisveta i pijem koka kolu a to nije dobro kao ni to da je obaveza sve vishe a sati sve manje i zashto zaboga dan ne traje bar 28 sati sve u svemu imam providan kishobran i ranac pun neotpakovanih snova autobus mi krecce sutra u 8h i sistematski cce da me pregledaju shto je zamorno ali to je uslov da predjesh u sledecci nivo igrice mada ja te igrice iskreno nikad ne igram videla sam zhabu u travi i bash joj je bilo lepo zbog kishe i zbog trave a ja nisam kao ona i ne volim kad mi se dan ublatnjavi do kolena ipak je lepo shto sam videla tu zhabu i lepo je kad je neko zadovoljan sobom kao recimo ta zhaba ili kao moja drugarica m. uvek sam se pitala koji je kriterijum za to treba mi vedar lak za nokte da oraspolozhim sivilo i mnogo sam htela toga da zabelezhim danas ali sam samo chitala krlezhu zato shto to treba za ispit a ne zato shto mi se chita sad u stvari mi se ne chita skoro nishta osim mozhda laze kosticca i taj urban mi se uopshte ne svidja kao lik i celi dan mi zvoni telefon a sve neki pogreshni ljudi osim jednog znam prsnucce mi baterja sutra ali nekad je dobro biti nedostupan mozhda prsnem i ja od svih mailova (nepoznatih)rechi knjiga kriterijuma obaveza (ne)ispunjenih ochekivanja svojih i tudjih a mozhda sve bash sve bude ok ... malo kasnije:"ti mozhesh sve sa 22".  
... "od ponedeljka do subote" ... Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrede. Živi se svaki put iz početka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvom srcu već sada Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje." Mika Antic' |
|
| being (Un)Perfect | |
|---|---|
| 09 Apr 2008 19:32 | Idi na vrh |
oh yeah...
|
|
| All I need is... | |
|---|---|
| 01 Apr 2008 22:51 | Idi na vrh |
| hoću mlečne noći
ljuljašku i neke ploče. to je jedino što mi je stvarno danas potrebno. sve ostalo je foliranje. |
|
| Urushavanja | |
|---|---|
| 16 Mar 2008 22:46 | Idi na vrh |
| Posle nekih noc'i
urushavanja dodju sasvim (ne)ochekivano u jutrima koja svic'u iz utrobe perja plashim se da c'e me rechi zatrpati Tad se kunem da je ovaj brodolom poslednji i da c'u sledec'i put smisliti strategiju za zatvaranje brane. U naviranju okeana prepoznajem tvoje ochi udahnem duboko i zaronim. kindergirl ... |
|
| Daljine u nama | |
|---|---|
| 13 Mar 2008 13:43 | Idi na vrh |
| Citat:Reci su uvek sporije od istine.
Ponekad je dobro otvoriti srce nepoznatim ljudima. Da sam mu prethodne veceri otvorio srce, sada ne bih mogao da ga pogledam u oci. "Dosli ste ovamo da pisete", rekao je," i sve cemo uciniti da vas nista u tome ne omete, ponajmanje uspomene". Nisam mogao da se setim nijedne uspomene. "Ako drzava ludi, da li i ljudi moraju da polude?" "Zar mislite da se taj proces odigrava u suprotnom smeru: da prvo polude ljudi, pa tek onda drzava?" Uvek ga je, naime, iznova cudilo kako se u tim neuspesnim zemljama uspevala da stvori uspesna kultura, makar ona bila samo zbir izuzetnih pojedinaca, onih koji su se izmicali neumitnoj sudbini... Neke stvari treba tako citati: rano ujutru, potom popodne, pa uvece, pa u gluvo doba noci. Svaki put te reci, iako na izgled iste, kazuju sasvim druge stvari. Ono sto je ujutru zabrana, uvece moze da bude poziv; ostrine u podne obicno otupljuje negde oko ponoci; po naglom budjenju, reci su samo ljuspe i zvone kao prazne kutije od sardina. I najmanja sigurnost, pomislio sam, vise vredi od nesigurnosti. Ponekad verujem da ova zemlja uopste ne postoji, da smo je svi zajedno izmislili, i da ce jednom morati da dodje trenutak kada cemo uvideti da zivimo u praznini. Ranije sam mislio da je "daljina" samo druga rec za putovanje, posle sam shvatio da se putuje iznutra, u sebi, i da spoljasnji prostor nema nikakve veze s tim. Jedno vreme nisam verovao u daljinu, kao sto neki ljudi ne veruju u boga; nista me nije moglo ubediti. Potom sam "daljinu" poceo da zamisljam kao "bekstvo", a posto sam o "bekstvu" uvek mislio kao u "utocistu", "daljina" se pretvorila u neku vrstu "utocista", koje sam, s druge strane, uvek zamenjivao recju "gost", ali ne u smislu "radost u kuci", nego u smislu "tudjinac" ili, jos bolje, "covek pod nepoznatim krovom". Prevalio sam toliki put, pomislio sam, da bih svoj zivot sveo na ono od cega sam hteo da pobegnem. Neka imena, naravno, ne znace nista; neka secanja su samo nacin da se bolje zaboravi. Nikada niko nije uspeo da pobegne, jer bezi se samo od sebe, ni od koga drugog. Ako zemlja u kojoj zivim, nije vise moja, a kuca u kojoj stanujem pripada nekom drugom, ciji sam onda ja, kome pripada moje telo? ... stari svet je mrtav za sve njih, Evropa jos samo nama nesto znaci. Ovo je novi svet, ovde niko nema razumevanje za oklevanje. U Evropi, vazduh se dise, a ovde se vazduh jede. U Evropi zivi se jedan zivot, a ovde se svako menja i svako, za vreme jednog zivota prozivi najmanje cetiri. Kada se Evropa raspada, ljudi hodaju kao muve bez glave, a ovde, ako se nesto ikada raspadne, samo promene masku. U Evropi, samoca je oblik izgnanstva, a ovde je nacin zivota.Niko odavde ne izlazi ziv. "Ne znamo kako se pisac zove, niti precizno znamo odakle je, ni kome pripada, jer ne pripada nikome, cak ni sebi. " |
|
| "Bjezhi kisho s prozora..." | |
|---|---|
| 07 Mar 2008 18:40 | Idi na vrh |
| Ti nosish kishu...
"Napisacu knjigu Napusticu grad u kome Ostaju stranci I niko ko mi znaci Volim dan Volim nju Volim sve osim tebe Ti nosis kisu Ovaj grad-volim ga Ali dalje cu bez tebe Ne znam gde i s kim cu Gde su ulice Nase stvarnosti Srecne godine Bez svih bolesti Ja hocu da se menjam Ja hocu sve da menjam Ima li vremena ..." neverne bebe "...And I get no answers And I dont get no change Its raining in baltimore, baby But everything else is the same ..." Counting Crows "...I kiši na lica nam Šumska, Kiši na ruke nam Gole, Kiši na ruho nam Tanko Na svježe misli Što iz nove duše nam Niču, Na lijepu priču Što tebe obmanila juče, A meni gle danas Dušu zatravit svu će, O Hermiona." D'Annunzio, Gabriele "docci i doneti kishu" vrata podzemnih voda |
|
| Besputica | |
|---|---|
| 01 Mar 2008 14:59 | Idi na vrh |
| Citat:Nastavljam
ka utihnulom arhipelagu od ponedeljka do subote Sever je bez zvezde a jug bez deteline. Muhamed El Gazij |
|
| 2 Be | |
|---|---|
| 29 Feb 2008 18:36 | Idi na vrh |
| Citat:" What we are today comes from our thoughts of yesterday,
and our present thoughts build our life of tomorrow: Our life is the creation of our mind . . . " - Buddha "be still..." "I am not now, what I was yesterday.. and I am not now what I shall be tomorrow.." i... ovaj..nije mi nishta od ovoga "od danas" poznato...nego... prosto je takav dan... kad (mi) je potrebno da se podsetim neke "stvari"...pa je izbor misli bash takav...
|
|
