Blog korisnika aronija
| Zanimljivosti u mom gradu | |
|---|---|
| 18 Jul 2014 12:45 | Idi na vrh |
|
Na ovom takmičenju je moja unuka Jelena osvojila prvo mesto 
|
|
| Neobične kratke priče | |
|---|---|
| 09 Maj 2014 22:37 | Idi na vrh |
| TRAŽENJE OPROŠTAJA (Li Strobel)
Pre nekoliko godina, u Misisipiju se grupa crnaca i belaca sastala da započne konstruktivan dijalog nakon godina podozrenja, zle volje i mržnje. U jednom trenutku, jedan mladi crni sveštenik je ustao i rekao: "Dogodilo se blizu sedam hiljada ubistava u državi Misisipi, ali nikada nisam čuo belog sveštenika da propoveda protiv rasizma. Želim da znam – zašto?" Tajac je zavladao prostorijom. Konačno je ustao jedan stariji sveštenik, belac. Mogao je da pokuša da odbrani svoj rad, da iznese neke argumente. Mogao je tvrdoglavo da negira da je učinjeno bilo šta loše. Umesto toga on je rekao: "Pretpostavljam da je pitanje upućeno i meni. Da vam kažem istinu: razlog je bio strah. Bojao sam se – svojih ljudi i posledica. Tako smo samo stajali po strani. To je istina, i ne znam kako to da ispravim. Voleo bih da se vreme vrati, ali to nije moguće. Sve što mogu da uradim je da vam kažem – žao mi je. Žao mi je." Dvojica bivših protivnika su prišla jedan drugome i zagrlili se. U prostoriji nije bilo nikog ko nije zaplakao. Malo toga ubrzava proces pomirenja kao ponizno priznanje sopstvenih pogrešaka i traženje oproštaja. To govori našim protivnicima da smo ozbiljni, odgovorni i pošteni, i da smo spremni da prevaziđemo ponos i sebične interese. Šta je sa vašim protivnikom? Budite iskreni: da li ste bar delimično odgovorni za sukob među vama? Ako jeste, zar ne bi trebalo da zatražite oproštaj? |
|
| Tamo gde me uvek čeka neko... | |
|---|---|
| 08 Jun 2013 22:21 | Idi na vrh |
| ----------- Napisano: 08 Jun 2013 22:21 ---------
:-* Već nekoliko puta prelazim sve teme na forumu i ne mogu da se ugradim sa ovom. Nadam se da nisam omašila. Naslov teme ne vezujem samo na ljubav, nego i za mesto gde ste rodjeni, gde živite, mesto za koje Vas vežu lepe uspomene... Evo počeću ja, pisaću o gradu koji izuzetno volim, gde sam rodjena, gde sam se delimično školovala, jedan deo bila u njemu samo u smislu mesta u kome sam zaposlena, zatim opet se vratila i nadam se da ću dugo, dugo ostati u njemu. Palanka. Kažu ,,grad u pokušaju,, ja mislim da nisu u pravu. Kao i stotine drugih važno-nevažnih stvari iz naših života, u početku precenjena, opevana, razotkrivena i zakinuta a na kraju zlostavljana i zaustavljena u razvoju. Mesto koje se jednako snažno voli i mrzi, brani i napada, iz koga se rado odlaziali u koje se i vraća. Svoju bezgraničnu, čistu ljubav prema Palanci maskiraš u najčešće neostvarene ideje tamo negde daleko... 
Palanka je , zapamtila sam imala Korzo. Naziv promenada bi zvučao nekako buržoaski trulo, te se ime korzo zapamtilo kao prihvatljivo u tim vremenima. Korzo je bilo popularno mesto u kome ćeš videti i biti vidjen, gde se malo priča a puno više gleda... Maršruta dovoljno duga da zadovoljiš svoju znatiženju, robna kuća, sladoledžija Rodja, pa genijalna Uska ulica pa sve do Gurmana. Tako svako veče i nikada ne dosadi. Šetači u oba smera, kibiceri sa obe strane  Tačno se znalo gde ko stoji, ko je ispred Ishrane, Mlečnog, Alhosa a gde su tek oni iz zgrada, šumari, kajakaši, kalošani...
Simpatije, ljubavi,upoznavanja. Ugledaš, srce ti zatreperi  Razmenjuju se pogledi, po koje dobacivanje, prenose se poruke. Tamo je sve počinjalo, ljubav, prijateljstvo, simpatija, svadja i mirenje, sve...
Prodje Korzo, ostanu crno bele ljuspice od suncokreta i tišina koja sebično čuva sve tajne te večeri!Da se ne naljuti gospodin Kurepa za mene je uska ulica još uvek ostala Uska. Nedostaje mi korzo, eto bar jednom godišnje da prodjem ko nekad... ----------- Dopuna: 10 Jun 2013 23:18 --------- ,, Oni koji zaista vole svoj rodni grad, koji su mu verni i imaju srčanost i strpljenja da ostanu na jednom mestu, na svom mestu, i onda kad sve goni čoveka da traži drugo, lakše- samo oni, valjda, imaju ovakve divne i svečane trenutke kao velike nagrade za svoju istrajnost i odanost, u tim trenucima se njihov često jednoličan i teški život odjednom preobražava i biva raskošan, bogat i zanosno lep,, Ivo Andrić, iz knjige ,,Znakovi pored puta,, |
|
| Moj izbor stihova | |
|---|---|
| 08 Maj 2013 22:31 | Idi na vrh |
| Ispovest
Dok krijem oči svoje uplakane snene zbog obećanja koje tebi dadoh radja se nova ljubav silnija od mene, počinjem da te volim, a tu tek maločas stadoh. U ovom času kad se iznova predajem tebi i u samoći prebiram naše dane kroz sebe, nesvesno počeh da govorim sebi da ne mogu, ne mogu, ne mogu bez tebe! Ne mogu, shvati i pomisli sam na godine sve što život doneše pomisli i reci u koliko dana telo tvoje milo pokraj moga beše. Tišina, samoća po neki ton samo remeti mi ritam predanosti tebi i moj život je samo kada mi je dano da uživam tiho, beskrajno u tebi! |
|
