Blog korisnika ljubicasta
| Lars Muhl: The Seer - The Magdalene - The Grail | |
|---|---|
| 10 Mar 2015 02:16 | Idi na vrh |
|
Lars Muhl: The Seer - The Magdalene - The Grail kod nas je prevedena Larsova knjiga: Iscelitelj. Ako vas ne mrzi, cujte sta covek kaze uzivo, vrlo bih volela da cujem sta misle oni koji poslusaju sta Lars ima da kaze. 
|
|
| 1Q84, Haruki Murakami | |
|---|---|
| 29 Jul 2014 09:26 | Idi na vrh |
-Иза његове завршене реченице остао је мали грумен неизговореног са скривеним значењем. -Од тренутка кад је чула прве тактове увода те музике, разне чињенице су се сасвим рефлексно појавиле у њеном уму. Као јато птица које је улетело кроз отворен прозор. А опет, та музика је изазивала у њој неки чудан осећај извитоперености. Није ту било бола нити нелагоде. Само осећаја да јој се читава телесна структура физички уврће. Ништа јој није било јасно. Да ли то музика под називом Симфонијета изазива овај несхватљив осећај? -Другим речима, сада ћете, ако могу тако да кажем, урадити нешто необично. Дакле, кад урадите тако нешто, свакодневне ствари би могле да почну да вам изгледају, како да кажем, мало другачије него иначе. Мени се то дешавало. Али, не дајте да вас изглед завара. Стварност је само једна. -Мењати облик и боју ради прилагођавања средини, бити што мање упадљива и неупечатљива, то јој је управо и био циљ. Она се одмалена на тај начин штитила. -Ако ми и погледају под сукњу, ионако не могу да погледају у мене саму. -Свест је желела да се што пре пробуди, али су се мишићи и унутрашњи систем томе одупирали. Попут животиње која је промашила годишње доба и пробудила се из хибернације пре него што је требало. -...та девојка вероватно неће моћи да поднесе терет онога што носи у себи -...он је више волео да сам себи буде довољан и прилично га је забављала та резервисаност – или чиста мржња – других према њему. Оштрина ума никад се не рађа у хармоничним условима – то је био његов кредо. -Усне јој се упињу да начине осмех, али се очи томе одупиру. -Иди кући и добро се загледај у своје срце. Добро погледај своје лице у огледалу. На лицу ти јасно пише. -Крећем се. Дакле постојим. -Ја сам ту, а у исто време и нисам. Истовремено се налазим на два места. То је зен једног убице. -Али, пошто то обећање не пушта корен у његовој свести, прва киша га спере и однесе. -А када се ствари одвијају несувисло, на то никоме не можеш да се пожалиш. -Изгледа да је једна од карактеристика њеног начина говора било и постављање питања без упитника. 
-Када пишем, призоре које видим око себе ја уз помоћ речи претварам у оно што је мени самом природније. Другим речима, изнова их стварам. На тај начин као човек ван сваке сумње доказујем да постојим на овом свету. -Није то некаква заљубљеност, нити жудња. То нешто се вероватно провукло кроз неки отвор и ушло у њега, покушавајући да попуни неку празнину. Тако се он осећао. Није она направила ту празнину. То је нешто што постоји у Тенгу још од раније. Она је само у њу уперила специјалан сноп и изнова је осветлила. Не, није то жудња. Пре ће бити да је у питању глад. -Она можда види и оно што ми не видимо. Можда у себи има нешто изузетно. Ту заиста има нечега. -Неописиво је леп тај несклад речника и интонације. Тај специфичан звук њу је на чудан начин смиривао. Њега ћу, решила је. -Мушкарац је посматрао драматичну промену на њеном лицу и гутао кнедлу. Кад се она намршти, већина мушкараца устукне. Да је мало дете, можда би се и упишкио. Толико је шокантно било њено намрштено лице. -Још пре него што је донета званична одлука, мени су мисли већ отишле на ту страну и крећу се саме по сопственом нахођењу. -Утисак о потпуно истом тексту приказаном на екрану текст процесора и одштампаном на папиру за нијансу се разликује. Писање оловком по папиру и куцање уз помоћ тастатуре на процесору мења осећај о речима којима покушаваш да се позабавиш. Неопходно је проверити све из оба угла. Једну по једну исправку исписану оловком на одштампаном тексту он уноси на текст процесору. -Коза има улогу пролаза између човечуљака и овог света. -То је један од оних догађаја чије се најважније нијансе, када их једном преточиш у речи, једноставно изгубе. -Била је то ћутња од оних смишљених. -Сасвим тихо, да не пробуди лептира. -Кад би му се загледао у очи – под условом да би он тако нешто дозволио – човек би у њима могао да угледа сасвим топлу светлост. 
-Никад нисам видела ниједног немачког овчара који воли спанаћ. Она и не мисли да је пас. Па шта мисли? Изгледа да мисли да је натприродно биће које превазилази сопствену врсту. Суперпас? Или већ нешто. И зато воли спанаћ? Нема то везе са тим, само воли спанаћ. Волела га је откад је била штене. -Очима које су у животу виделе толико тога. Аомаме узврати погледом, таман толико дугачким да не буде увредљив. -Да би се спријатељила са лептиром, мораш најпре да постанеш део природе. Да збришеш са себе ауру људског бића, станеш овде, не помераш се и мислиш да си дрво, или травка или цвет. Потребно је време, али када почне да ти верује, спонтано се зближите. -А ти многобројни лептири, попут знакова интерпункције који раздвајају ток свести без почетка и краја, искрсавали су којегде, па се скривали. Кад год би крочила у тај стакленик, Аомаме би губила осећај за време. -За пијење чаја било јој је потребно, најблаже речено, бар трипут више времена него обичном човеку. Личи ми на неку вилу која дубоко у шуми пије окрепљујућу јутарњу росу, помисли Аомаме. -Краја негде мора бити. Само што нигде не пише: „Ово је крај“. -Измењени призори, измењена правила -Свет какав познајем у неком тренутку је ишчезао, или се повукао, а неки други свет је заузео његово место. Као да се пребацила скретница на прузи. Другим речима, моја свест каква постоји овде и сада припада оном првобитном свету, али се сам свет већ преобратио у неки други. А измена у чињеницама која се ту одиграла, у овом тренутку само је ограничена. Највећи део новог света скреће управо из првобитног света каквог ја познајем. Стога у мом животу углавном (у овом тренутку) нема посебних проблема. Али како „измена једног његовог дела“ буде одмицала, око мене ће вероватно настајати све веће промене. А одступања ће мало по мало да нарастају. Од случаја до случаја, те неправилности могле би да наруше логику мојих поступака и наведу ме да чиним кобне грешке. А ако до тога дође, то би за мене дословце могло бити фатално. Паралелни светови. -Та девојка можда путем додира својих прстију и длана покушава да размени неке информације које не успева да саопшти речима. -Толико је дубока била та тишина да се чинило да на њу треба наштимовати слух. -Када је наћулио ухо, Тенго је имао утисак да та тишина има неколико значења. Није у питању било пуко одсуство било каквог звука. Било је то као да је сама тишина говорила нешто о себи. -Тело је човеку светилиште -Изгледаш као да живиш с нечим што држиш у себи. С нечим веома тешким. Осетила сам то чим сам те упознала. Ти имаш оштар, одлучан поглед. И сама, заправо, носим нешто слично у себи. Нешто што је веома тешко. Зато и знам. Нема разлога да журиш. Али, било би добро да то једном избациш из себе. Ја умем одлично да чувам тајну, а знам и неколико врло практичних механизама. Ако их будеш применила како треба, могли би ти бити од користи. 
-Кроз прозор се видело како нешто мало и црно хитро пролете небом. Можда нека птица. Или је то можда нечија душа одлетела на крај света. -Али она је запањујуће бистро дете. Све што је решена да научи, она упија брзо, дубоко и ефикасно. Њена моћ да то чини заиста је изузетна. С друге стране, све оно што је не занима, она потпуно игнорише. Тај јаз је код ње доста велики. -Више нисам научник, али је психологија антрополога још укорењена у мени. Један од циљева тог поља јесте релативизација слике о себи коју носи сваки појединац, откривање који је то заједнички именитељ који људи деле, да би се то онда саопштило појединцу. На тај начин требало би да се може постићи да људи заузму став припадности нечему као независне индивидуе. -Али тамо где нема бола, нема ни решења. -То је немогуће. Апсолутно немогуће. Тај човек ништа не заборавља. Има застрашујуће добро памћење, а и тада смо водили дуге разговоре. -Не сумњам ја у ваше спосообности, али је Фукаери у том погледу другачија од обичних девојака. Није она од оних које ће ћутати и радити што им се каже. Кад она одлучи шта ће да уради, само то спроведе, ма шта јој било ко говорио. Она не чује оно што њој не одговара – таква је. Неће с њом то ићи тако лако. -Овај човек ми можда завиди, почео је Тенго у једном тренутку да помишља. Ваљда не може да обузда своју љубомору на то каквог сам склопа, или на положај у коме се налазим. А може ли један отац бити љубоморан на свог правог сина? О нечему тако сложеном мали Тенго, наравно, није био у стању да донесе суд. Али, Тенго није могао а да не осећа ту малодушност која је провејавала из очевих речи и дела, а није могао физички да је поднесе. Не, није то пука завист. Тај човек презире нешто у свом сину – тако се Тенго често осећао. Не мрзи он самог Тенга као човека. Отац мрзи нешто што у њему постоји. Нешто што осећа да не може да му опрости. -Сматрала је да ако ти се с времена на време нешто једе толико да не можеш да издржиш, само тело из одређених разлога тражи баш ту храну и на тај начин шаље ти сигнал. Тада треба следити зов природе. -Постати слободан – шта то уопште значи, питала се она често. Зар се, када и успеш да се избавиш из једног кавеза, не обреш само у неком новом, овог пута још већем? 
-Незамршена, чиста осећања су сама по себи опасна. Човеку од крви и меса није нимало лако да у себи носи таква осећања. Због тога је неопходно да та осећања за тло привежеш чврсто, као усидрени дирижабл. То им је и сврха. Тако ти се неће догодити да помислиш да можеш да радиш шта хоћеш докле год су она исправна, докле год су ти осећања чиста. Разумеш? -Чудан је ово свет. -Има људи који би се жалили на било шта. -Ако постоји неко кога волиш свим срцем, па макар био и један једини, онда у животу постоји спас. Чак и ако не можеш да будеш са тим неким. -Али оно што је у мени тад уништено, још се није опоравило. -Код таквих осећања не може да се бира. Онда сама долазе, без питања. Нису то јела која можеш да бираш са јеловника. -Само, био то јеловник, мушкарац или нешто треће, заокупљени смо тиме да сами правимо неки избор, а можда заправо не бирамо ништа. Можда су све то унапред одређене ствари, а ми се само претварамо да правимо неки избор. Слободна воља је можда најобичнија заблуда. Понекад тако мислим. -Аомаме, ово је моје мишљење, али свет око нас уопште није логичан, а и много му доброте недостаје. Можда је тако, али сада више не може да се замени. Одавно је истекао рок за рекламацију. А и рачун смо бацили. Да знаш. Али нема везе, јел тако? Ионако ће, док трепнемо, доћи крај света. То звучи забавно. А онда ће доћи краљевство небеско. Једва чекам. -Могу ли мало да легнем поред тебе у кревет? Не одваја ми се од тебе. Држаћу руке даље од тебе, обећавам. Можеш. Да ли се икад десило да жена троструки убица и једна права полицајка леже у истом кревету, мислила је Аомаме и дивила се. Чудан је овај свет. -Али, зар није глупо имати велике груди? Кад потрчиш оне ти поскакују, а срамота те кад сушиш брусхалтер – као да си на конопац окачила две чиније за салату. -Свест није у стању да препозна оно што поглед хвата. -Аомаме рукама прекри доњи део лица. И настави да пиљи у два месеца. Нешто се ван сваке сумње дешава, помисли она. Откуцаји њеног срца се убрзаше. Или се нешто десило са овим светом, или се нешто догодило са мном – једно је од та два. Да ли је проблем у боци, или у чепу? -Него, Тенго, немој у овом тренутку много да лупаш главу. Само се препусти. Није ово нешто што се дешава бог зна колико пута у животу. Ово ти је свет из раскошног пикарског романа. Припремимо се за најгоре и уживајмо у смраду који ће нас запахнути. Хајде да уживамо у спуштању низ бујицу. И кад будемо падали низ водопад, падаћемо зајендо, са стилом. -Ствари могу бити исте, али би се начин на који су их људи доживљавали могао прилично разликовати у односу на данашњицу. У оно време, ноћна тама је можда била много дубља и мрачнија, па је и месец деловао утолико већи и утолико је блиставије светлео. А да не говоримо о томе да људи нису имали плоче, касете и компакт дискове. Нису били у ситуацији да свакодневно, кад год пожеле, слушају музику у овако уобличеној форми. За њих је она била нешто стварно посебно. 
-Била је то она иста просторија у којој је Аомаме старици први пут испричала своју тајну. Аомаме се добро сећа тог тренутка. Морала је некоме једног дана да се исповеди и скине тај камен са свог срца. Већ је скоро била досегла границу до које је могла да живо носећи сама тај терет на души. Стога је, када јој је старица пружила прилику, Аомаме широм отворила врата своје дуго закључане тајне. -Исправна мотивација, међутим, не доноси једино исправне резултате. А када је силовање у питању, његов циљ није само тело. Насиље не поприма увек видљив облик, нити из рана сваки пут тече крв. -Ма колико далеко покушавала да одем... -Није се он попут јунака Хичкокових филмова несвесно уплео у неку сплетку. Знајући да она подразумева и известан ризик, сам се уплео у њу. Механизам се већ покренуо. Оно што је једном добило замајац није могуће зауставити, а и Тенго је ван сваке сумње постао један зупчаник тог механизма. И то један од кључних зупчаника. Могао је да чује потмулу тутњаву тог механизма и да у свом телу осећа његов упоран замах. -Попут неког ко је уместо нечег другог грешком прогутао комад облака, проводио је дане мутних, узнемирених осећања у себи. Постепено је губио и апетит. Будио би се у неко бесмислено време усред ноћи и више не би могао да спава. -Ово је тек почетак. -Маклуан – медиј је порука. Другим речима, садржина се састоји у паковању. О томе се ради? -Непрекидна борба између памћења једне и памћења друге стране? -То ти је исто као тибетански точак живота. Како се точак окреће, вредности и осећања која се налазе са спољне стране пењу се и спуштају. Заблистају, па утону у таму. Једино права љубав чврсто стоји на точку и никад се не помиче. -У чему се састоји смисао света који није овај -Ја често сањам. Притом често сањам исти сан. Толико често да и у сну схватам да сам то већ сањала. Зар не мислиш да је то ишчашено? -Инсане – урођени проблеми у глави. Лунатик – то је када луна, односно месец, неком привремено одузме разум. У Енглеској у 19ом веку неколико људи које је починило злочине добило је за један степен нање казне јер су признали да су лунатици. Уз образложење да то нису учинили сопственом кривицом, већ да су били заведени месечевом светлошћу. Звучи невероватно, али такав закон је стварно постојао. Других речима, закон је признавао да месец може да поремети човекову памет. -Ако је тако, у чему се онда састоји смисао тога да је то свет који није овај? Смисао света који није овај се састоји од тога да се прошлост овог света може преправити. Што год хоћеш из прошлости може се преиначити како год хоћеш? Да. 
|
|
| self-made | |
|---|---|
| 02 Sep 2013 10:16 | Idi na vrh |
|
|
| wakeup time. inc, soon. ;) | |
|---|---|
| 22 Nov 2012 09:23 | Idi na vrh |
| Citat:On the infamous Winter Solstice of 2012, Saturn and Pluto will reach exact precision in their conversation, with a supremely harmonious connection. The planets will continue to dance closely for the better part of the following year, suggesting a strong start to this cycle. There are always times when change seems daunting, especially when Saturn is involved. At this time, and especially on this day, each of us, collectively and individually, will receive our own keys to impressive change, along with the enthusiasm and belief to make it realized. With so much mythological and emotional build up to this historical day, this celestial conversation lends itself nicely for putting past patterns behind us and moving towards a future that feels empowering, with a greater sense of self.
http://nadiyashah.com/horoscopes/saturn-in-scorpio-2012-2015/ 
|
|
| zamak u pirinejima, justejn gorder | |
|---|---|
| 25 Avg 2012 00:32 | Idi na vrh |
| - posebno ziv kosmicki san
- ponekad deluje kao dasak slobode i samo provetriti misli i asocijacije - nasa usamljenost udvoje - na kvantnom nivou svet nije lokalan - elektron je u stanju da prodje kroz dva razlicita procepa ili dve rupe istovremeno - Dzejms Dzins: "Svemir pocinje vise da lici na veliku misao nego na veliku masinu" - ne postoji smrt Stejne i ne postoje mrtvi - takva si bila. kolebala si se izmedju smeha i placa. ispod tankog sloja napete zivotne radosti uvek si nosila neku tugu. kao i ja. bilo nas je dvoje, ali verujem da je tvoja tuga bila dublja. kao i tvoje odusevljenje i tvoj zanos. - samosvest svesveta - bio sam zrtva najvece prevare na svetu, naime da je 'ja' nesto sto je potpuno odvojeno od svega drugog - u danasnje vreme prisiljavaju nas da poverujemo da je nas ego samo srediste svemira. ali zar to nije zastrasujuce? mislim s obzirom na to da to 'samo srediste svemira' ima jos samo nekoliko godina ili decenija zivota pred sobom - nas razlaz je bio hirurski, i izveden je bez narkoze - to ipak nije bilo dovoljno da se ja pomirim sa svojom sudbinom 'gosta u stvarnosti' mada, zar ne mislis da se, u stvari, coveku nesto otvori tek kada se covek otvori prema tome? nedostajanje izmedju dvoje koji leze u istom krevetu moze ponekad biti bolnije i intenzivnije nego nedostajanje preko celog kontinenta - vise to nije bio razgovor dvoje ljudi koje vezuje ljubavni odnos. zeleli smo jedno drugom sve najbolje, ali nismo uspevali da jedno drugome pruzimo to najbolje - postsimbiotska usluznost |
|
| the (temporary?) death of facebook | |
|---|---|
| 13 Feb 2012 07:40 | Idi na vrh |
haaaah. neko je kazao: neka bude timeline na facebooku. and so timeline has killed facebook (temporarily?). hihihi. no comment. |
|
| sounds from outer space | |
|---|---|
| 29 Sep 2011 19:10 | Idi na vrh |
|
frekvencije zemlje prebacene u zvuk.... sto me podsetilo na: The Prodigy - Out Of Space i na: Moby - Whispering Wind i jos na: Chris Rea - only to fly i...odavno je vreme da shvatimo da misljenje da "stvari" poput kamenja, vode, drveca...itd imaju dusu nije "zaostali nacin razmisljanja"...vec... |
|
| Zelim vam... | |
|---|---|
| 04 Jan 2011 15:29 | Idi na vrh |
| Želim vam...
1. miris prve jutarnje kafe, 2. spoznaju da je sutra praznik, 3. pobedu naše reprezentacije, 4. sniženje od 50% u vašem omiljenom butiku, 5. sunčano subotnje jutro, 6. kućnog ljubimca koji vam se raduje, ... 11. slobodno mesto za parkiranje u centru grada, 12. spoznaju da možete odspavati još sat vremena, ... 21. vino ohlađeno na idealnu temperaturu, 22. da isprva pronađete pantalone koje vam dobro stoje, 23. kafu s prijateljima iz detinjstva, 24. maštovit i veseo san, 25. iznenadnu posetu prijatelja baš nakon što ste završili veliko spremanje stana, ... 35. spoznaju da ste u bržem redu, 36. da iz prve pronađete pravi ključ iz bunta, 37. hiperaktivne prijatelje u petak uveče, 38. da vam konobar donese smeđi šećer bez da ste ga tražili, ... 45. da uhvatite zeleno na semaforu, 46. da vaš omiljeni prastari kaput postane modni hit sezone, 47. cappuccino sa puuuno pene, ... 53. da vas voljena osoba dočeka ispred posla, 54. sveže pecivo u tri popodne, 55. dve kile manje posle sinoćnjih ćevapa, ... 65. petak, na sve moguće načine, 66. užitak u besciljnoj vožnji po praznim putevima, 67. da se setite stihova pesme iz vaše mladosti, 68. rešenje problema koje vas muči danima, 69. da otkrijete da se nekome sviđate, ... 79. važan podatak baš kad ga trebate, 80. reprizu epizode omiljene serije koju ste propustili, 81. da neko na dodeli Oscara ima iste cipele kao vi, 82. priče koje jedva čekate da podelite s drugima, 83. da vas neko razveseli sitnim poklonom bez povoda, ... 94. da vama dragi prijatelji postanu roditelji, 95. vruću čokoladu u hladnom danu, 96. duplo manji račun za mobilni telefon, ... 100. da pronađete u džepu prolećne jakne 20 evra na koje ste već zaboravili, 101. susret zbog kojeg brojite dane, 102. da svaki dan naučite nešto novo, 112. da kolač koji pravite prvi put ispadne fantastično, 113. smešak deteta koje ne poznajete, 114. miris vedre letnje noći, ... 125. da vam kiša opere auto, 126. da uočite prve visibabe u snegu, 127. pahulje koje vam padaju na nos, 128. da laste naprave gnezdo pod vašim prozorom, ... 139. uživanje u prvim trešnjama, 140. da osmehom pobedite svaki stres, 141. parfe tortu sa šlagom koja ne goji, ... 152. vikend u nekoj evropskoj metropoli, 153. "leptiriće" u stomaku, ... 164. osećaj uzbuđenja pred putovanje koje dugo planirate, 165. osećaj olakšanja kad otkopčate skijašku cipelu, 166. jutro bez gužve, ... 172. prijatan bol u mišićima posle treninga, 173. sastanak sa zgodnim klijentom, ... 184. jutarnji cvrkut ptičica pod prozorom, 185. uspeh dragih osoba, .. 196. da otkrijete novi omiljeni kafić gde puštaju super muziku, 197. livadu punu maslačaka, 198. sklupčavanje ispod ćebeta uz super film dok napolju pada kiša, ... 200. iskren pljesak kad na karaokama otpevate pesmu grozno, ali uživajući, 201. dobro raspoložene ljude na poslu, 202. pevanje u zoru, ... 213. odličnu ideju za rođendanski poklon prijatelju, 214. mesto do prozora u avionu, ... 225. odličnu vremensku prognozu za vikend, 226. fotografiju na kojoj odlično izgledate, 227. poljubac za laku noć, .. 238. poljubac za dobro jutro, 239. sneg na skijanju, ... 246. neotkrivenu peščanu uvalu (bez ježeva), 247. klima uređaj dok čekate u redu, ... 258. godišnjicu mature na kojoj blistate, 259. zasluženu povišicu, 260. pevanje uz pesmu s radija dok se vozite na posao, .. 274. život s onima koje volite, 275. da se rešite štetnih navika, 276. lepo vreme na godišnjem, ... 288. nalet inspiracije pred praznim papirom (ekranom), 289. Dobar party, 290. praznik koji "pada" u ponedeljak ili petak, ... 299. bezbolnu posetu zubaru, 300. prezentaciju dovršenu pre roka, 301. duhovitu zdravicu u vašu čast, ... 313. lift na vašem spratu kad ga trebate, 314. da pronađete stari snimak na kome se glupirate, ... 329. da vam neko napravi fine sendviče za put, 330. zaradu na deonicama, ... 341. srećan put gde god išli, 342. smeh koji ne prestaje, .. 353. pozitivne misli i ideje, 354. pravog prijatelja na kojeg možete računati, 360. da svi koje volite budu zdravi, ... 362. zadovoljstvo samim sobom, 363. da se svako jutro budite sa osmehom na licu, 364. da darujete krv koja će nekome spasti život, 365. još 365 novih razloga za osmeh u 2011. godini! |
|
| eat. pray. love. | |
|---|---|
| 14 Okt 2010 12:30 | Idi na vrh |
| elizabet gilbert - "jedi, moli, voli"
govori istinu, govori istinu, govori istinu. (seril luiz moler) da ne pominjem kako sam konacno zasla u godine kada zena pocinje da se pita da li je gubitak jednog mladica tamnih ociju zaista mudro preboleti uvlacenjem u krevet nekog drugog. vracam se u stvarnost, spustam torbu, padam na kolena i celom dodirujem pod. evo, kosmosu prinosim zdusnu molitvu zahvalnosti. roditi bebu je isto sto i uraditi tetovazu na licu. moras da budes sigurna da to zaista zelis pre nego sto se u to upustis. oci su nam sijale izbeglistvom. ...najpoeticniji vid bozijeg imena iz gnostickih jevandjelja: 'nagovestaj preobrazaja'... ne mogu da shvatim to uvrezeno hriscansko pravilo koje insistira na tome da je hrist jedini put do boga. uzasni razvod - zivotno iskustvo koje je moj prijatelj brajan uporedio sa gadnom saobracajkom koja se svakodnevno prozivljava u periodu od dvegodine bog vam nikad ne zalupi vrata pred nosom a da prethodno ne otvori kutiju keksa. moja sestra mi je za useljenje poklonila termofor kako ne bih bila sama u hladnom krevetu, s kojim sam spavala svake noci, drzeci ga na srcu, kao da lecim sportsku povredu. te noci sam se vratila kuci sa osecajem da mi vazduh prodire kroz telo, poput ciste posteljine koja leprsa na zici za susenje, kao da je njujork postao grad od papira - a ja dovoljno lagana da trcim po njegovim krovovima. 
http://www.elizabethgilbert.com/eatpraylove.htm http://www.imdb.com/title/tt0879870/ |
|
| anastasija | |
|---|---|
| 23 Sep 2010 11:05 | Idi na vrh |
| 'nastavili smo put prema domu anastasijinom. odecu svoju je ostavila u duplji drveta. kaljace je takodje tamo spustila. ostala je u lakoj, kratkoj haljinici. sama je uzela moju torbu, predlozivsi da mi pomogne da je nosim. bosa, neobicno lakog i skladnog hoda, isla je ispred mene veselo masuci torbom.
sve vreme smo razgovarali. opstiti sa njom je bilo veoma zanimljivo, na ma koju temu. mozda je i zato zabavno, sto ima nekakva svoja, cudna o svemu misljenja. ponekad se anastasija vrtela za vreme hoda. okretala se ka meni licem, razgovarala, smejala se i tako isla neko vreme "zadnjicom napred", zaneta razgovorom i ne gledajuci pred noge. nije mi jasno, kako se nijednom nije spotakla, niti ubola bosu nogu na suve grancice. nikakve vidljive staze na nasem putu nije bilo, ali nije bilo ni kakvih, za tajgu uobicajenih, teskoca. u hodu je ponekad dodirivala ili zivahno pomazila cas listic, cas grancicu nekog zbuna. nagnuvsi se, ne gledajuci, kidala bi nekakvu travku i...i pojela je. 'bas kao zivotinjica', pomislio sam. kad smo nailazili na bobicaste plodove, anastasija mi ih je pruzala, te sam ih i ja isto tako jeo u hodu. nikakvom se muskulaturom izuzetnom njeno telo nije odlikovalo. uopste uzevsi, anastasija je osrednje telesne gradje. ni mrsava, ni debela. uhranjeno, gipko, veoma lepo telo. ali je snaga u njemu, cini mi se, poprilicna, a reakcije izuzetno brze. ... uz razgovor smo, nekako neprimetno, prosli vec veliki deo puta. iznenada se anastasija zaustavi, spusti moju torbu pod drvo i razdragano saopsti: evo nas kod kuce! obazreo sam se oko sebe. nevelika uredna poljana, cvece medju velicanstvenim kedrovim drvecem, ali bez ikakvih gradjevina. cak ni kolibe nije bilo. uopste nicega! cak ni primitivno, privremeno prenociste nisam primetio! a ona se raduje. kao da smo u najudobniju kucu stigli. - a kuca gde je? kako spavati, jesti, od kise se skloniti? - ovo je moj dom, vladimire. ovde svega ima. nejasan osecaj uznemirenosti poce da me obuzima. - gde je sve? daj cajnik, da bismo barem vodu skuvali na vatri, sekiru. - cajnik i sekiru nemam, vladimire...vatru bi bilo bolje ne loziti... - sta govoris? ni cajnik nemas! a ja sam vodu iz flase potrosio. videla si dok sam jeo. cak sam i flasu bacio.samo mi je dva gutljaja konjaka ostalo. do reke ili sela ima dan hoda, a ja sam tako umoran i zedan. gde vodu uzimas? iz cega pijes? videvsi moju uznemirenost, anastasija se zabrinu, brzo me uze za ruku i povede preko poljane u sumu, usput govoreci: samo se ne sekiraj, vladimire! molim te. nemoj se zalostiti. sve cu uraditi. nece ti biti hladno. hoces da pijes? sad cu te napojiti. na svega desetak metara od poljane, iza zbunja, pred nama se ukaza omanje jezerce. anastasija hitro zahvati dlanovima vodu i prinese mom licu. -evo vode. izvoli, popij. -sta ti je, jesi li poludela? kako se moze piti nekuvana voda iz nekakve sumske bare? ma videla si, flasiranu vodu sam pio. na brodu recnu vodu, cak i za umivanje, kroz specijalni filter propustamo, hlorisemo, prociscavamo ozonom. - ovo nije bara, vladimire. ovde je cista, ziva voda. dobra! neubijena napola, kao kod vas. ova voda se moze piti, ona je kao mleko majcino. vidi. anastasija prinese svoje sake licu i popi iz njih vodu. meni se omaklo: - anastasija, jesi li ti zver? - zasto 'zver'? zato sto postelja moja nije kao tvoja? sto nemam auto? uredjaje razne? - zato sto zivis kao zver u sumi, nista nemas, a cini se da ti se to dopada. - da dopada mi se da ovde zivim. - eto vidis, sama si potvrdila. - mislis, vladimire, da se bitna razlika izmedju coveka i svega zivog na zemlji ispoljava posedovanjem vestacki stvorenih predmeta? - da! a jos tacnije receno - civilizovanog zivota. - smatras tvoj nacin zivota civilizovanijim? da, razume se, tako misils. ali ja nisam zver, vladimire. ja sam - covek 
|
|
