offline
- mcrule
- Legendarni građanin
- Michael
- Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
- Pridružio: 21 Feb 2010
- Poruke: 16934
- Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W
|
Evo i Test Play sa Sveta Kompjutera 
Assassin’s Creed: Brotherhood
Da je Ubisoft Politika, Assassin’s Creed bio bi njegov „Svet kompjutera”: jedini profitabilni cvetić u moru finansijskih crnih rupa koje bi i samog sotonu bacile u očaj. AC: Brotherhood je zato došao godinu dana ranije nego što je uobičajeno za franšizne nastavke igara maksimalnog profila, koje po tradiciji zahtevaju minimum 24 meseca inkubacije. Kapu dole za menadžment kompanije koji je mukotrpno motivisao programere, dizajnere i ostale expendablese da bi popravio krvnu sliku završnog računa. Šta o mamuzanju misle koderi koji su se stopili sa stolicama i videli porodicu pre prošle Nove godine, potpuno je irelevantno. Važnije je šta o rezultatu mislimo mi. Odnosno, ja. A i vi koji ćete ovo konzumirati, ulažući svoje oči, dragoceno vreme i rizikujući integritet mesnate pozadine u dodiru sa mekoćom fotelje.
Polunastavak koji je obimniji nego originalna igra donosi more novih gameplay ideja, pa čak i multiplayer.
Igračka publika, a i sami ubijevci nazivaju Brotherhood „međunastavkom”, naglašavajući da se ne radi o Assassin’s Creedu 3 već o mostu između dvojke i trojke. Hmeh? Kakav je to polunastavak koji je obimniji nego originalna igra, koji donosi more novih gameplay ideja, pa čak i multiplayer? Bez obzira na mali vremenski razmak, Brotherhood je ispao manje-više fenomalan pseudonastavak, kojem jedino nedostaje „Vau!” efekat dvojke. Ne shvatite nas pogrešno: ZOMG elemenata ovde ima na pretek, ali pošto više nisu novost, sada su samo OMG.
Protivnici više ne napadaju jedan po jedan, čekajući u redu da dobiju svoju šansu, već vas agresivno spopadaju sa svih strana.
Assassin’s Creed: Brotherhood donosi nastavak Eciove i Dezmondove priče bukvalno sekundu posle njihovih završnih scena u dvojci. Poštedevši život Rodrigu Bordžiji, Ecio je navukao bedu na vrat, jer ga armija predvođenja Čezarem B. sustiže u Monteriđoniu, koji pada pod opsadom, naš junak biva ranjen, a gear mu se resetuje i linija zdravlja smanjuje na default iz AC 2. Dominantni negativac Brotherhooda, tročlana porodica Bordžija (Čezare, Rodrigo i Lukrecija), svoju bazu moći ima u Rimu, gde ćete ih ekskluzivno ganjati i njihovu imperiju razgrađivati ciglu po ciglu.
Zbog specifične mehanike i sporog tempa, Brotherhood multiplayer ne možemo uporediti ni sa čim što trenutno postoji na tržištu.
Ako bismo Brotherhoodu nešto zamerili u sferi priče, to bi se svelo na činjenicu da nakon fascinantne holo-scene iz finiša AC 2 nema više treperavog iščekivanja naučnofantastičnog objašnjenja. Pozadina svega manje-više je jasna (ako nije, odigrajte ponovo dvojku sa prstima van ušiju ili iščitajte objašnjenje na Wikipediji). Klimaks se desio, sve posle njega je lagani, ritmički mmmmmm, bez obzira na fakat da je finiš Brotherhooda obojen sa više agresivnog SF-a nego ikada pre (Ecio) i odsečen sumanutim cliffhangerom (Dezmond).
Fundament AC: Brotherhooda je opšta ekspanzija sandbox ideje kroz veliki izbor sporednih aktivnosti u masivnom okruženju (Rim u igri je tri puta veći nego Firenca iz AC 2) i uvođenje novih gameplay momenata. Prvi i relativno manje bitan (bez obzira na to što stoji u naslovu) jeste regrutacija sveže krvi u bratstvo Assassina. Golubarnici koji su u dvojci služili za preuzimanje opcionih misija sada su redizajnirani i služe kao organizaciono čvorište za slanje kolega u akcije i nadograđivanje njihovog oklopa i oružja ako ih prežive i steknu XP. Ubice koje ste dobro nabudžili kroz te pasivne misije (koje vam donose novac) mogu vam biti od koristi i u borbi sa stražom. U fajt ih pozivate levim bamperom, a momci i devojke maksimalnog levela u stanju su da sliste desetinu teških oklopnika za nekoliko sekundi. Elemenat usko povezan sa regrutacijom jeste borba za teritoriju, odnosno ubijanje kapetana straže i paljenje osmatračkih kula, što delove grada „čupa” iz ruku Bordžija, a vama omogućava regrutaciju i investiciju florina u prodavnice i landmarkove (ekonomski momenat igre skoro je isti kao u dvojci). Pomalo je bez veze to što su Bordžije totalno pasivne: kada jednom osvojite distrikt, on ostaje vaš za stalno. Za porodicu poznatu po lukavstvu i proaktivnom oportunizmu virtuelne Bordžije su obični babuni koji se mire sa sudbinom.
Izmene borbenog sistema su supstancijalne, prevashodno zbog činjenice da vas protivnici više ne napadaju jedan po jedan, čekajući u redu da završite sa aktuelnim da bi dobili svoju šansu, već vas agresivno spopadaju sa svih strana, što borbu čini realnijom i fluidnijom. Novi borbeni potezi, od kojih je najznačajniji udarac nogom za razbijanje garda, pomažu da ujednačite teren. Igra je, naravno, i prepuna novog oružja, od kog se po brzosmrt-megazgaz statusu izdvaja samostrel. Dvadeset „instakill” strelica (sa max nadograđenim tobolcem) koje ne razbijaju stealth mogu svaki sukob učiniti trivijalnim ako po inerciji krenete da zanemarujete drugo oružje.
Najveća novost Bratstva je multiplayer, elemenat za koji su mnogi tvrdili da je nemoguć/nepotreban za ovakav tip igre. Jedinstvena igra mačke i miša (u timskoj ili individualnoj izvedbi), u kojoj za cilj imate eliminaciju tačno određenog igrača, podrazumeva ponavljanje svega onog što ste u single playeru radili da zavarate AI stražara, ali sa ciljem zamazivanja očiju živom protivniku. Zbog specifične mehanike i sporog tempa, Brotherhood multiplayer ne možemo uporediti ni sa čim što trenutno postoji na tržištu.
Assassin’s Creed: Brotherhood skoro da je pun pogodak; oči bode samo prazni zazor s vrha čaše, u koji je Ubisoft trebalo da naspe malo bratske ljubavi i za PC igrače, osuđene na čekanje do proleća 2011.
Izvor:
http://www.sk.rs/2010/12/siop21.html
Sad jos samo da izadje...  -_-'
I da ne bude one njihove retardirane zastite(ali bice ne brinite se)... 
|
