Završih juče. Uopšteno mi se prva igra mnogo više svidela.
Igrao sam kao Emily, low chaos playthrough. Trebalo mi je oko 8h.
Nivoi su strašno mali ali kompleksni, pa može svašta da se pročita, vidi itd. Može na mnogo načina da se završi zadatak, što je očekivano. Tako da su neki ljudi pisali da im je trebalo mnogo desetina sati da pređu igru (~50h po jednom igranju), dok je meni cilj bio samo da završim glavne zadatke pa je trajalo oko 8h. Verovatno može i brže.
Emily ima Far Reach umesto Blinka i to je kao neki grapling hook, koji te privuče umesto da te teleportuje. Koliko sam samo postova pročitao da je užas za Stealth ali opet meni nije bio problem.
Corvo svakako ima bolje magije za stealth.
U svakom slučaju, Far Reach je bilo teško koristiti. Mora da se pojavi indikator da će Emily da se popne. Ako ga nema, čak i ako izgleda da ćete da dospete na neko mesto, najverovatnije nećete da ostanete tamo jer će Emily samo da padne dole ...
Uzevši u obzir da je u pitanju Low Chaos, nisam uopšte uzimao ništa za direktnu borbu, tako da sam umirao skoro svaki put kad me napadnu stražari.
Što je nekada bilo baš ... izvor frustracija. Stražari strašno lako mogu da vide igrača i odmah reaguju ispitivanjem poslednje lokacije. Tako da se dešavalo mnogo puta da se alarmiraju i da me ubiju odmah.
Inače Low Chaos ima neke odluke i alternativne načine "neutralizacije" glavnih meta. Nekada sam imao utisak da su te "dobre" odluke zapravo mnogo gore kazne od smrti. Nakon jednog nivoa sam imao užasan osećaj krivice jer sam se rešio negativca na "dobar način" a osećao sam kao da sam ga užasno osudio. Naletim na Steamu na diskusiju od 5 strana u kojoj se i drugi žale da se osećaju isto ...
Optimizacija je loša i frejmovi su svuda na većini konfiguracija.
FoV je meni opet izazvao mučninu u početku, kao i u prvoj igri.
Senzitivnost miša koja dođe sa igrom je isto užas.
Sa druge strane, Dishonored 2 je imao neke neverovatno inovativne, sveže i impresivne trenutke.
+ Spoileri gejmplej mehanikaJedan od nivoa je imao čitave sobe i zidove koji se menjaju povlačenjem ručice. Drugi je imao mehaniku koja dozvoljava igraču da putuje kroz dva paralelna univerzuma, sadašnjost - prošlost. U oba teče vreme normalno a uvid i drugi univerzum možete da vidite kroz malo parče kristala.
Sve u svemu, imam utisak da je Dishonored bio mnogo kompletnija igra koja je baš ispolirana, dok je ova, bolja, šira, lepša ali je krajnji utisak ispod prve igre.
|