offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10929
|
Кратак одговор:
- Не.
Дужи одговор:
Већ дуже време покушавам да га користим на послу и код куће. Осим очигледних недостатака специјализованог софтвера за оно што радим и немогућности колаборације са другим људима у погледу коришћења стандардизованог формата докумената (Мајкрософт ту има монопол, посебно на нашим просторима где је људе није брига колико софтвер кошта јер сви и онако користе "народне" верзије - од приватних корисника до Владиних институција), у појединим ситуацијама се јављају чудни проблеми које је могуће решити, али после неког времена, стварно није вредно времена.
Рад у офису:
Скоро сам почео да пишем један мени јако битан документ који треба да иде у штампу. Решио сам тврдоглаво да желим да га радим користећи линукс и LibreOffice. Знам, постоје друга решења, али свваком нешто фали, а о томе ћу касније. Требало ми је четири сата да испуним пропозиције дате правилником. Део тог времена јесте отишао на моје тумачење форматирања, али део тога је било и јер се writer стално рушио. Након мало више истраживања на интернету, решио сам проблем рушења тако што сам морао да одчекирам "show preview" у менију за креирање садржаја (Table of contents). Кад сам то коначно средио, из неког разлога није се приказивала група алата која долази уз екстенцију Zotero менаџера референци. Бунарио сам дуго по беспућима интернета да бих сконтао да офис пакет не детектује да је инсталиран JRE, па сам морао ручно да га додајем у за то предвиђено место. Коначно се појавила група алата уз екстензије и могао сам да је користим. Након свега тога, редовно ми се из чиста мира руши writer у сред обичног куцања. Почео сам периодично да снимам документ да бих престао да губим текст који сам већ написао. И пре него што неко каже, да инсталирана је била "стабилна" верзија офис пакета.
Постоје наравно и друга офис решења. Имам плаћену, легалну лиценцу за Softmaker Office 2024. Софтвер лепо ради на линуксу. Компатибилност са Вордовим документима је... Лоша. Делује ми да је боља на Windows-у. Међутим, на линуксу овај офис пакет нема алат за куцање математичких израза и формула. Како живим од тога, овај офис пакет ми служи само за едитовање постојећих докумената које не знам како другачије да изменим користећи LibreOffice. OpenOffice кажу да је добар, али сам имао проблема са инсталацијом и недостајућим фонтовима, што је доводило до тога да сам текст интерфејса офис пакета буде замењен коцкицама уместо словима. WPS офис пакет бих радо и платио да није чињенице да је последња верзија за линукс из 2019. године, а ни тада није радила увек како треба. Плус имају доста агресиван ПДФ читач који ме иритира и стално се намеће као подразумевани, и на линукс и виндоуз платформи.
У суштини куцање у Латеку ми је најсигурнији избор, али и то има својих мана, јер не могу то да радим без интернета и гуглања команди које ми требају за форматирање текста. То је "пакао" за себе, иако је сам латек јако интересантан за употребу.
Хардвер:
Ако се набавља новији лаптоп или рачунар лутрија је компатибилност хардвера са линуксом. У теорији, кад сам купио лаптоп са којег сада пишем, писало је да је компатибилан са линуксом. Кад сам пробао да инсталирам линукс на њему, кулер би се претворио у дрон, на његовој површини сам могао да пржим јаје, а на рачунару је био укључен само оперативни систем и ништа друго. Тек једно 3-4 године касније био сам у могућности да без већих проблема инсталирам и користим Линукс.
Комерцијални и специјализовани софтвер:
Морамо да разумемо да је неопходно имати комерцијални софтвер, чак и на бесплатној и отвореној платформи као што је Линукс. Колико год се задртим опен соурс гуруима то не свиђало, форсирање отвореног кода и пљување по комерцијалним и власничким софтверима није добро. Ја први не дам код алгоритма који годинама развијам - а и што бих.
За параметарско моделирање још не постоји довољно добар и једноставан комерцијални софтвер који се може користити у индустријске сврхе. FreeCAD је импресивно парче софтвера али ником не бих пожелео да му бизнис зависи од њега. BricsCAD који је фина замена за AutoCAD је фантастичан алат на Виндоуз-у, али на линуксу још нисам успео да га користим дуже од тридесет минута а да нисам хтео да чупам себи косу. То кочи, сецка, понаша се чудно. Вероватно је до драјвера за графичку картицу, нема који нисам пробао, увек буде различитих проблема. Сад, неко ће рећи "па добро, масовна употреба може значити и само коришћење код куће", али данас је јако велики број људи са кућним 3Д штампачима или хоби ЦНЦ машинама и њима је тај софтвер потребан. Назире се полако решење, Компас-3Д већ годинама (од 2022. из неког чудног разлога, који ли је...) покушавају да портују да се нативно покреће на линуксу. Прошле године је била прва бета верзија и, ако им то успе, биће први комерцијални софтверски алат за параметарско моделирање на линукс платформи.
Специфичан хардвер:
Штампачи и скенери раде супер на линуксу. То су најбоље решили све до перфекције, немам замерке. Међутим, читачи електронских личних карти... Не можете се пријавити на еУправу, не можете електронски потписати документ на линукс платформи. То није нужно до линукса, али није ни важно до кога је кад нешто не можете да решите. И то је битан проблем који утиче на живот. Такође, не раде читачи отиска прста, не можете да се повежете на пројектор путем мреже, eduroam је компликованији за повезивање (добро, занм да није хардвер, али је иритирајуће). Поједини ВиФи адаптери раде... Али јако непоуздано и споро. Што можда није проблем за десктоп, али како велики број људи сада претежно користи лаптопове, а како лаптопови имају све мање и мање портова, коришћење једног јединог УСБ порта за вифи адаптер је изутетно непожељно и непријанто искуство.
Дистрибуције:
До сад сам озбиљније користио: Ubuntu, Kubuntu, Fedoru, Linux Mint, Mageia и ALT Linux. Kubuntu је тотално конфузан. Пробао сам да додам више Keyboard layout-а, јер користим латиницу, ћирилицу и америчку тастатуру. Шта је ту проблем, требало би да је то једноставно подешавање. Осим што није. Има два места на којима то може да се дефинише, и ниједно не ради како сам желео да наместим. Прво, зашто постоје дупле команде за исту базичну ствар на клот систему? КДЕ сам по себи је тако мало конфузан. Главни менаџер датотека Dolphin изледа лепо и моћно. Међутим, не дозвољава ми да копирам ствари на УСБ. Из неког разлога, чак и кад се пријавим као администратор, чак и кад укуцам у путању фолдера admin: испред локације и унесем одговарајућу шифру - не дозвољава ми да мењам садржај флеш меморије. Зашто? Такође, поделио сам један фолдер преко мреже да свако може да му приступа. Колега са његовог Виндоуз рачунара може да му приступа и да му мења садржај, ја који сам власник тог фолдера, на чијем је рачунару тај фолдер, који сам поделио тај фолдер и доделио да буквално свако може да чита, мења и покреће садржај тог фолдера - ја не могу да мењам његов садржај нити да копирам било шта из њега. Морао сам да инсталирам DualCommander да бих могао то да решим - а то није системско решење, већ сам морао сатима да бунарим да бих дошао до њега.
Што се Федоре тиче, радила је супер док није стигло ажурирање које је некако "убило" GTK. Сваки прозор, сваки мени, прозор за подешавња система, све је само приказивано као сиви квадрат без ивица и дугмића за гашење, спуштање и промену величине фолдера. Ништа није могло да се покрене преко графичког интерфјеса па нисам ни проблем успео да решим другачије но форматирањем партиције и инсталирањем убунтуа. Што је најгоре, на овој инсталацији Федоре нисам ништа проблематично инсталирао нити експериментисао, служила је за писање имејлова и куцање у латеку.
Убунту генерално ради океј. Има и он проблема. Пре пар месеци стигло је ажурирање система које је потпуно покварило драјвер за интернет. Није фунцкионисао ни бежично ни преко жице, а ни блутут. То се самопоправило кроз ново ажурирање, али ако особа не зна да може да користи старију верзију кернела, то може бити безизлазна ситуација. Јер да би инсалирали ново ажурирање треба вам интернет, а да би имали интернет треба вам ново ажурирање.
Постоји конфузија између менаџера пакета. Flatpak шта год да инсталира, макар и била апликација од 20 мегабајта, вуче са собом гомилу других ствари па инсталира и 580 мегабајта нечег успут. Уз то, ставља све апликације у одређене контејнере што је посебно иритирајуће за апликације које треба да раде са другим апликацијама и фајловима, попут Zotera, Thunerbird-a, Office пакета итд... Хоћу интеграцију са системом, нећу изоловане апликације. Такође, ко је иза апликације, ко је дистрибуира, да ли аутор или неки волонтер (немам ништа против волонтера, али постоје апликације које раде са поверљивим подацима, а испада да свако може да постави апликаицју, то је безбедносни ризик). Snap има исти проблем и често апликације раде горе него кад се инсталирају преко apt-а код дистрибуција базираних на дебијану, рецимо.
Конзумирање садржаја путем интернета је такође проблематично. Јутјуб 1080p 60hz објективно изгледа лошије на линуксу него на виндоузу. Сами сајтови за стриминг раде нешто спорије и хоће да сецкају и аутоматски спуштају квалитет видеа на 480p што је... Иритирајуће. Фајерфокс из неког разлога ради очајно на Убунтуу с којег пишем, Вивалди је био изнуђено решење. Вибер спречава рачунар да се пробуди из спавања како треба, ако остане укључен пре суспензије система приликом буђења блокира се тастатура и миш, а графичко окружење се и не покреће. Нема другог начина но да се све рестартује.
Постоје и добре ствари. Кад укључим лаптоп не појављује се огромна реклама за неки производ. Иако постоји доста мањих проблемчића који стварају осећај иритације, немам осећај да су ти проблемчићи ту постављени с намером да ми продају неки производ. Немам осећај да систем активно ради против мене и моје продуктивности. Нема глупости око вештачке интелигенције за сада инкорпорираних у систем. Штампачи и скенери раде фантастично.
Проблем је, ово је моје искуство, а већ 15 година мање-више покушавам активно да користим линукс. Замислите неког ко никад није користио линукс и ко нити зна, нити жели, нити има стрпљења да тражи и бунари како да пребаци документ са свог рачунара на флеш меморију. Тај би псовао и линукс, и дан кад га је инсталирао на рачунар, као што сам и ја псовао кад ми је требало хитно да пребацим нешто.
Уз све то, заиста желим да се ствари поправе и навијам за линукс. Ово можда није још година линукса, али се надам да ће катастрофално стање Виндоуз-а да натера произвођаче хардвера и софтвера да поклоне више љубави линуксу. И надам се да ће дистрибуције иза којих стоје озбиљне компаније попут Убунтуа, Федоре, PopOS-а искористити овај тренутак да мало боље исполирају доживљај својих дистрибуција и да, бар на стабилним гранама, пажљивије прате ажурирања и њихове потенцијалне ефекте. Не очекујем да ишта буде савршено, али очекујем да буде боље. Макар морали и да купимо софтвер.
|
Ne, zaista, nivo ugladjenosti je neverovatan. 
