Za korisnike Windows-a: Laka migracija na Linuks i prilagođavanje Linuksu

1

Za korisnike Windows-a: Laka migracija na Linuks i prilagođavanje Linuksu

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 14644

Za korisnike Windows-a: Laka migracija na Linuks i prilagođavanje Linuksu




==========================================
Za 1000-ti post i 2 godine sa vama --> novi članak Smile
==========================================



[0] Intro



Ova tema ima za cilj da omogući premošćivanje jaza znanja i koncepata između Windows i Linux platforme, tako da korisnici Windowsa mogu lako shvatiti sličnosti i konceptualne razlike Linux distribucija. U idealnom slučaju, korisnik će posle čitanja ove teme moći da se sasvim solidno snađe na nekoj Linux distribuciji Smile

Obratite pažnju na linkove u tekstu; dosta toga je linkovano na već postojeće teme na forumu kako bi se početnicima što više olakšalo traganje za informacijama i napredovanje u učenju osnova.

Iako postoje ogromne tehničke razlike u ponašanju operativnih sistema Windows i Linux, u ovom tekstu ćemo se baviti perspektivom krajnjeg korisnika, sa minimalnim zadržavanjem na tehničkim stvarima.

Tekst će se prožeti i mojim navikama i subjektivnim preferencijama prilikom manipulacije sa operativnim sistemom.




[1] Uvod



Više puta ste čuli za "taj" Linuks i kopka vas da ga probate. Ukoliko spadate u ovu populaciju korisnika, onda ste u duši istraživači. Postoje različiti razlozi zašto bi neko koristio Linuks.
Ukoliko imate stariji računar, ne brinite. U zavisnosti od snage vašeg računara, indeksirane su Linuks distribucije za relativno stare računare i vrlo stare računare. Ono sto krasi Linux je mnoštvo distribucija. Ipak, za pocetnike preporučujem sledeće distribucije: Mint, PCLinuxOS, Ubuntu i Zorin OS. Pošto ste se odlučili za neku od distribucija, možete ih isprobati:

a) u LIVE režimu: koji je potpuno bezazlen, jer nema promena na računaru. Operativni sistem se pokreće sa CD-a, DVD-a ili USB diska.

b) Instalacijom na računar: na forumu su predstavljeni i priručnici za instaliranje različitih distribucija, a neki od njih imaju i video klip kako bi instalacija bila što bezbolnija (na primer: Mint, BasicLinux, Ubuntu, Fedora, Arch, OpenSuSE )
Instalacija se, isto kao u slučaju a), može pokrenuti sa USB diska.

Ono što je karakteristično za Linuks je to da nije standardizovan, za razliku od Windowsa, u smislu da postoji mnoštvo distribucija, sa mnoštvom desktop okruženja (Gnome, KDE, XFCE i drugi) i raznih drugih osobenosti vezanih za konkretnu distribuciju. Ovo za korisnike znači da je potrebno nešto više prilagođavanja distribuciji, ali i više slobode jer sami birate distribuciju, desktop okruženje, aplikacije ali i sam način instaliranja aplikacije (kompajliranjem koda ili instalacijom paketa). Još jedna implikacija raznovrsnosti je slaba podložnost Linuksa malicioznim programima. Pročitajte i 10 zabluda i grešaka novih korisnika Linuxa. Ako vas tekst zainteresuje, preporučujem čitanje dodatnih tekstova u ovome blogu.




[2] Par termina pre početka



Kernel

Srce operativnog sistema Linuks jeste kernel. Kernel omogućava multitasking, višekorisničku funkcionalnost, upravlja hardverom, alocira memoriju, i drugo. Recimo Windows 95, 98 i Millenium imaju istu iteraciju kernela, kao i Windows 2000 i XP, i na kraju, Windows Vista i Windows 7. Za razliku od Windowsa, jedna instalacija Linuksa može koristiti više verzija kernela (po želji korisnika).

Ovde treba znati da neparne verzije kernela ( 2.3, 2.5, 2.7) predstavljaju eksperimentalne kernele (kernele u razvoju). Stabilni kerneli nose parne brojeve (2.4, 2.6, 2.Cool.

Kada pređete na Linuks, nećete morati toliko često da restartujete računar (zbog instaliranog softvera, softverskih zakrpa i sl.), zbog načina na koji je oformljen kernel.
Kada Linuks jednom podesite svojim potrebama, u principu, nećete morati da ga restartujete.

Arhitektura na kojoj je baziran Linuks je zrelija, stabilnija i sigurnija od Windowsa; zbog toga nema čestog zamrzavanja i pucanja sistema, već mašina može mesecima da radi bez problema ili restartovanja operativnog sistema.


ROOT

Root predstavlja korisnika sa svim mogućim pravima/privilegijama. Često će vam trebati privilegija root-a (tj. njegova lozinka) kako bi ažurirali sistem, instalirali aplikacije, menjali sistemske postavke i drugo. Niže u tekstu će biti objašnjen koreni direktorijum (root directory).


Daemon

I Windows i Linuks imaju servise, aplikacije koje su pokrenute u pozadini, kako bi obezbedile odgovarajuću funkcionalnost sistemu. Različiti servisi su podešeni da se izvrše automatski pri pokretanju operativnog sistema. U Linuksu se ove aplikacije (zbog UNIX korena) često nazivaju daemons.




[3] Konzola



Ono što je u Windowsu DOS-oliki Command Prompt, u Linuksu je Terminal i iako se nazivi komandi u principu razlikuju, nešto od toga ima sličnog (cd, za promenu direktorijuma, dir, za listanje sadržaja direktorijuma. Zatim, moguće je pokretati programe iz konzole, naznačavajući njegovo ime, npr. "./mycity.sh").




Treba (opet) naglasiti da su u Linuksu komande case sensitive. Dakle, za razliku od Windowsa, Linuks razlikuje velika i mala slova. To treba imati u vidu.

Takođe, odnos sa grafičkim okruženjem je specifičan; grafičko okruženje ne predstavlja integralni deo Linuksa. Možemo ga shvatiti kao jednu vrstu sloja koja leži na vrhu pokrenutog operativnog sistema. GUI (graphical user interface), dakle, možemo pokrenuti kad nam treba/ukoliko nam treba (na primer, GUI se često isključuje kod servera kako bi se dodatno oslobodili resursi. Ukoliko, iz nekog razloga, zatreba - GUI se može pokrenuti sa lakoćom i opet ugasiti po završetku poslova).

Grafički alati u Linuksu su, po defaultu, samo "front end" za komande u konzoli. Ovo znači da sve što možemo uraditi preko nekog grafičkog alata, mozemo uraditi i iz konzole. Što bi čovek uopšte koristio konzolu u 21. veku, neko će se možda zapitati?
--> ukoliko se administracija može vršiti zadavanjem komandi, to znači da se da se administrativni zadaci mogu automatizovati pisanjem skripti. Prednost ovakvog pristupa je očigledna (s tim da se treba poznavati skriptni jezik).




[4] Particionisanje i oznake












* Zbog preglednosti, slika je podeljena na više delova; original preuzeti [url=https://www.mycity.rs/must-login.png


Mala komparacija datotečnih sistema:



Slika: poređenje datotečnih sistema




[5] Desktop okruženje!



Šta je X Window System


--> X Window System (X11 ili X) je protokol zа prikаz sistemа prozorа, nа ekrаnimа koji se bаzirаju nа pikselimа. Nudi stаndаrdne аlаte i protokole zа montirаnje grаfičkog korisničkog interfejsа nа većini *NIX operаtivnih sistemа.

X sаdrži osnovnu strukturu zа konstruisаnje okruženjа grаfičkog korisničkog interfejsа: iscrtаvаnje i premeštаnje prozorа nа ekrаnu i interаkciju sа mišom i tаsterima. X ne uprаvljа korisničkim interfejsom, nego su zа to zаduženi individuаlni progrаmi klijenti. Kаo rezultаt, vizuelni izgled okruženjа X sistemа vаrirа; rаzličiti progrаmi mogu prikаzаti vrlo rаzličite interfejse. X nije integrаlni deo operаtivnog sistemа, nego dodаtni аplikаcioni sloj iznаd slojа jezgrа operаtivnog sistemа.

Zа rаzliku od prethodnih protokolа zа prikаz, X je dizаjnirаn zа korišćenje preko veze sа rаčunаrskim mrežаmа, а ne zа korišćenje nа nekom specifičnom uređаju kаo celini.

X je projektovаn nа Institutu tehnologije Mаsаčusets, 1984. godine. Trenutnа verzijа protokolа, X11, pojаvilа se u septembru 1987. godine. X.Org Foundation rukovodi trenutnom stаndаrdnom implementаcijom, pod imenom X.Org Server, dostupnom kаo slobodаn softver pod MIT licencom i drugim sličnim licencаmа.


Šta je desktop okruženje

-- kolekcija softvera, dizajnirana da obezbedi funkcionalnost i izvesni šmek (look n feel) nekom operativnom sistemu.
Windows može da pokrene X aplikacije preko 3rd party X servera kao što su Xming ili Cygwin.
Biće predstavljeni screenshotovi različitih desktop okruženja:





Slika: Enlightment




Slika: ROX desktop




Slika: LXDE




Slika: XFCE




Slika: GNOME




Slika: KDE




Slika: Étoilé




Slika: EDE


Na ovom linku se nalazi komparacija ovih okruženja.

Ako imate jaku mašinu, preporučujem instaliranje KDE ili GNOME okruženja, a ukoliko imate slabiju - instalirajte XFCE ili LXDE.


Po mom mišljenju Linuks je više eye candy nego Windows, a za to su zaslužni odlični menadžeri prozora: Mutter za GNOME, KWin za KDE ili Compiz. Naročito bih izdvojio Compiz koji koristi 3D hardversku akceleraciju kako bi pružio superiorne efekte.

Na istom operativnom sistemu možete imati više okruženja. Prelazak iz jednog u drugi je jednostavan. Ja obično biram koje okruženje želim prilikom logovanja na sistem.



Slika: izbor okruženja prilikom logovanja na sistem


Malo Compiz efekata:






[6] Struktura direktorijuma i specifičnosti datotečnog sistema



I Linuks i Windows imaju hijerarhijsku strukturu direktorijuma. Dakle, podaci su predstavljeni datotekama, koje su organizovane u foldere (direktorijume). Direktorijum može da sadrži više datoteka ili podfoldera čime se ostvaruje hijerarhijska struktura.

Kako Linuks prikazuje postojeće Windows particije? U Linuksu ne možete imati Windowsoliki način prikaza particija (C, D i E) jer Linuks ne funkcioniše tako. Svi drajvovi su u okviru virtualnog datotečnog sistema. To znači da se npr. particija D u Windowsu "nakalemi", tj. montira na "drvo" datotečnog sistema. Na sledećoj slici se može videti ovaj organizacioni koncept Linuksa:



Slika 1: Datotečni sistem

Linuks ne koristi ekstenzije kako bi identifikovao tip datoteke, već analizira zaglavlje (header) same datoteke kako bi identifikovao tip datoteke (naravno, ekstenzije se mogu koristiti zbog lakoće čitljivosti krajnjeg korisnika, ali Linux doesn't care 'bout it).
Dalje, ukoliko neka skripta ili izvršna datoteka neće da se pokrene (ovo isto važi za Wine emulaciju EXE datoteka) treba proveriti da li je datoteka podešena da bude "executable". Naime, sistem privilegija je robustan u Linuksu, pa svaka datoteka u Linuksu ima definisana prava pristupa, izmene, i izvršavanja. Svakoj datoteci se moze dodeliti status "exectuable", ali samo od ovlaštenih osoba (kreator ili administrator).

Što se tiče Windowsa, već ste familijarni sa folderima kao što su My Documents, Windows, Program Files, System32 i sl. Sa slike 1 može se videti da je koreni (ROOT) direktorijum "/". Da bi bili familijarni sa nekim specificnim folderima u Linuksu, objasnićemo podfoldere korenog direktorijuma:

Citat:/bin/ ---- system binaries, user programs with normal user permissions
/sbin/ --- executables that need root permission
/data/ --- a user defined directory
/dev/ ---- system device tree
/etc/ ---- system configuration
/home/ --- users' subdirectories
/home/{username} akin to the Windows My Documents folder
/tmp/ ---- system temporary files
/usr/ ---- applications software
/usr/bin - executables for programs with user permission
/var/ ---- system variables
/lib/ --- libraries needed for installed programs to run





Slika: grafički prikaz organizacije direktorijuma


Još neke razlike:


- TIPOVI: današnji Windowsi koriste FAT32 ili NTFS file system (gde je NTFS skoro uvek bolji izbor). Windows odvaja direktorijume u putanju sa karakterom "\" (back slash), dok Linuks za tu svrhu koristi karakter "/" (forward slash). Imena u Windowsu nisu case sensitive (ne razlikuje velika i mala slova), dok u Linuksu jesu. Datotečni sistemi za Linuks su ext2/ext3/ext4.

- KONCEPTI HIJERARHIJE: Windows i Linuks koriste drugačije koncepte hijerarhije datoteka; dok Windows koristi volume-based hijerarhiju [Windows koristi slovne oznake kako bi predstavio različite uređaje i particije tvrdog diska (u Windowsu, moramo znati slovnu oznaku volume-a (C:, D:,...) na kojoj se nalazi datoteka, kako bi je odabrali)], Linuks koristi objedinjenu (unificiranu) hijerarhiju (u Linuksu su svi direktorijumi pripojeni na koreni direktorijum (root)).

- SKRIVENI FAJLOVI: i Windows i Linuks podržavaju koncept skrivenih datoteka (koje podrazumevano nisu prikazane korisniku), Linuksova implementacija ovog koncepta ogleda se u imenu datoteke koje počinje sa tačkom (npr.: ".mycity.txt" je skrivena datoteka). U Windowsu je koncept skrivenih datoteka implementiran preko atributa datoteke (hidden atribut).




[7] Pregled hardvera & driveri



Odmah po instalaciji operativnog sistema poželećemo da vidimo detaljan izveštaj sistema u smislu provere stanja sa driverima. Da bi proverili kakvo je stanje drivera, u Windowsu će nam pomoći Device Manager. Dalje, za detaljne izveštaje šta to sve imamo u računaru od hardvera - koristićemo programe kao što su HWiNFO, SIW, Aida, (ex Everest), Speccy i slično.

U Linuksu nema ničeg nalik Device Manageru, u smislu da se na takav pregledan način pojavljuju upitnici/uzvičnici za drivere koji su problematični ili za hardver koji nije prepoznat. Driveri, u Linuksu, su ugrađeni u kernel (prednost ovakvog pristupa je brzina sistema, ali dodatno instaliranje drivera može biti baš "pain in the ass" ). Takođe, zaboravite setup.exe i "next, next, finish" princip, već budite spremni za malo udubljivanja u problematiku, kompajliranje drivera, pregled modula kernela, itd.

Pristup koji preporučujem što se tiče pomoći oko instaliranja drivera je (nakon što utvrdite koji hardver imate) googlanje ili pitanje na MyCity-ju Smile . Utvrditi koji hardver imate, može se obaviti preko kontrolnog centra (naziv moze da varira od distribucije do distribucije), odličnim integrisanim konzolnim komandama (jedan od seta komandi je na primer "sudo lspci") ili preko dodatnih 3rd party aplikacija ( infoc, hardinfo, LINUXexplo, inxi i sl.). Na slikama su predstavljeni neki primeri utvrđivanja hardvera.




Slika: Kontrolni Centar u distribuciji PC Linux OS




Slika: Identifikacija hardvera u kontrolnom centru




Slika: izlaz integrisane komande "lspci" u Linuksu




Slika: izlaz iz 3rd party skripte inxi




[8] Instaliranje aplikacija



Ono što treba na samom početku shvatiti je to da od Linuksa ne treba očekivati nešto što će 100% da zameni za Windows. Aplikacije i izvršne datoteke (.EXE i .MSI datoteke), koje imate za Windows neće raditi pod Linuksom, osim ukoliko nije instaliran WINE. Ne treba očekivati da će se svaki program ili igrica preko WINE-a pokrenuti ili raditi bez ikakvih grešaka.




Slika: Pokrenuti Windows programi (Microsoft Office Word 2007, Bitche, Cambridge dictionary) na Linuksu.


Kao što je rečeno, aplikacije se mogu instalirati na sistem kompajliranjem izvornog koda aplikacije ili instalacijom softverskih paketa. Paketi (packages) se instaliraju preko nekog menadžera paketa:



Slika: Software manager u Linuks Mintu

Vrsta paketa (recimo RPM, DEB, PET, PISI paketi) i menadžer paketa se razlikuju od distribucije do distribucije (recimo: Debian, Ubuntu, Mint koriste DEB pakete, dok PCLinuxOS i OpenSuSE koriste RPM pakete i sl.). Ovaj pristup je zgodniji nego kod Windowsa jer na centralizovanom mestu mogu postaviti upit "guitar" i izlistaće mi se spisak svih sofverskih paketa koje mogu instalirati. Aplikacija koju odaberem u menadžeru se instalira bez muke uz jedan klik mišem (dakle, nema dvostrukog klika na setup.exe, prihvatanja EULA, i Next, Next fazona kao kod Windowsa).

Način ažuriranja operativnog sistema i aplikacija je takođe zgodan jer se uz dva-tri klika mišem ažuriraju sve aplikacije i sistemske biblioteke na najnovije verzije. Tako da je sistem u potpunosti up-to-date.




Slika: ažuriranje operativnog sistema i aplikacija




[9] 'De li je Registry?



Konfiguracione datoteke u Linuksu su tekstualne datoteke, čitljive čoveku. (možemo napraviti paralelu sa INI datotekama starijih Windowsa).

Ovakav način čuvanja podataka predstavlja drugačiji konceptualni pristup od Windowsa i Windows Registry-ja.

Većina Windows korisnika zna za RegEdit, program koji dolazi sa Windowsom, koji služi za podešavanje (editovanje) Registry baze - Microsoftovu izmišljotinu koja je proglašena za promašaj veka u dizajnu operativnih sistema (videti
katastrofu1 )

Jer konfiguracione datoteke Linuksa postoje kako za setovanje sistemskih parametara tako i za individualne aplikacije. Većina konfiguracionih datoteka se nalaze u direkorijumu /etc .
Prednost ovog pristupa (konfigurisanja preko tekstualnih datoteka), ogleda se u lakom backup-u parametara, lakoj čitljivosti i analizi, kao i promeni parametara bez posebnih sistemskih alata.

* Za razliku od Windowsa, Linuks je od samog početka osmišljen kao višekorisnički operativni sistem koji "živi" u mrežnom okruženju. Budući da su se tekstualni podaci često slali preko mreže, tekstualne konfiguracione datoteke su ostale osnov podešavanja operativnog sistema i programa, kao nasleđe UNIX-a



---------------------------------



[10] Bonus:



- Bezbedno uklanjanje USB disk uređaja sa računara

U Linuksu se particije montiraju (mount), pa je takav slučaj i USB uređajima. Stanje particije može može biti montirano ili nemontirano. USB uređaj možemo bezbedno ukloniti kada isti nije montiran. To se može uraditi iz nekog file managera (USB uređaj će tada biti prikazan u nekom file manageru, sa ikonicom koja jasno naznačava da isti nije montiran) ili preko donjeg panela.



Slika: bezbedno uklanjanjanje USB uređaja sa PC Linux OS-a preko Device Notifier-a sa panela




Slika: bezbedno uklanjanje USB uređaja sa Linuks Minta, uz samo jedan klik mišem (Nautilus menadžer datoteka)


- Da li Windows moze da pročita Linuks particije?

Po defaultu, ne. Može uz pomoć dodatnih (3rd party) programa (na primer ovaj, ili ovaj, a postoji i odlični DiskInternals plugin za Total Commander). Za više informacija, vidite ovu temu.


- Želim defragmentisati disk!

Nema potrebe. Ext particije su tako koncipirane da je fragmentacija minimalna i nema potrebe vršiti defragmentaciju diska (za razliku od FAT/NTFS sistema).


- Šta je alternativa Task Scheduleru?

-- crontab i cron.* direktorijumi. Oni služe za konfiguraciju zadataka koji treba da se izvrše periodično (na primer periodično izvršavanje skripti, rotacija logova i drugo). Za cron sistem je zadužen cron deamon. Sistemskom crontabu ima pristup root, dok svaki korisnik ima pristup svojim cron-ovima. Za primere manipulisanja sa Task Schedulerom, videti ovu temu, a sa crontabom ovu temu.



--------------------------------

... I da, Linus Torvalds je veći baja od Čaka Norisa. Cool



========================================================
Članak će da bude podložan izmenama, kako budem imao vremena i ideja.
========================================================

* Ako neko od čitalaca bude imao neki predlog/ideju/sugestiju, neka pošalje privatnu poruku.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • benne  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 14 Okt 2010
  • Poruke: 2271
  • Gde živiš: From Bissau to Palau

Cestitke za 1000. poruku, ja ti se zaista divim sa kakvom predanoscu ti ovo radis.



offline
  • Uroš Ilić
  • dr stom.
  • Pridružio: 08 Jul 2006
  • Poruke: 2182
  • Gde živiš: Beograd

Super clanak kao i do sada! Vrlo korisno i pokrio si glavne stvari. Hvala ThePhilosopher u ime svih na Linux forumu, ovo ce nam u mnogome olaksati posao i navesti nove korisnike da nesto nauce i postave prava pitanja, kada naidju na problem. Ziveli

offline
  • higuy  Male
  • Legendarni građanin
  • penzionisani tabijatlija
  • crni hronicar
  • Pridružio: 21 Apr 2010
  • Poruke: 8565
  • Gde živiš: Dubocica

Svako pravo pitanje vodi odgovoru, ili cak sadrzi njegov deo. Nemas nista o directx i opengl alternativama u linux-u, multimedijalni deo je slabo pokriven. Ja da sam gamer, ili da radim sa video/audio materijalom, najpre bi me to zanimalo.

offline
  • Uroš Ilić
  • dr stom.
  • Pridružio: 08 Jul 2006
  • Poruke: 2182
  • Gde živiš: Beograd

Pa ima tu jos dosta toga, ali je najbitnija pitanja po meni je pokrio, sada moze da se dopunjuje, kako covek bude u mogucnosti. Dajte konstruktivne kritike i predloge, ukljucite se ukoliko mozete. Mislim da je cilj ovog clanka i u sadasnjem izdanju postignut. Da informise, razbije po neku nedoumicu i navede na dalje istrazivanje...

offline
  • Pridružio: 14 Maj 2011
  • Poruke: 136
  • Gde živiš: Priboj

benne ::Cestitke za 1000. poruku, ja ti se zaista divim sa kakvom predanoscu ti ovo radis.
Svaka čast! Odavno nisam vidio da je, neko, ovako slikovito i u kratkim crtama prikazao razliku između windowsa i linuksa.Svakako, o ovome se može diskutovati nadugačko i naširoko. Treba čestitati za veliki uloženi rad.

offline
  • 100%Milanista
  • Information Technology
  • Pridružio: 23 Avg 2008
  • Poruke: 2622
  • Gde živiš: Milan, Italy

Prvi put sam se susreo sa Linux-om na faxu prije 3godine, isprobao sam ubuntu i knopix zatim sam i kuci istrazivao i jednostavio htio da saznam sta je to Linux i kako funkcionise. Tada nisam imao pojma kako se instaliraju programi i na koju foru sve radi pa sam naravno morao da googlam i da trazim sve sto me zanima, eh da sam tada imao ovaj text. Very Happy Sve pohvale i svaka cast mnogim pocetnicima ce ovo biti od velike pomoci. Mislim da si obuhvatio dosta toga sto je potrebno za pocetak gledajuci iz mog ugla, tako da nemam nista da dodam sto se tice clanka. Samo naprijed! Very Happy

offline
  • mcrule  Male
  • Legendarni građanin
  • Michael
  • Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
  • Pridružio: 21 Feb 2010
  • Poruke: 16913
  • Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W

Smile
Ne znam gde da pocnem.


Druze, ja ti se divim zaista sa kojom ti samo posvecenoscu radis ovo, sa kolikim ulozenim trudom i vremenom, ovakvu clanci se ne pisu za 2-3 minuta.

Kad bi svaki Forum/potforum na MC forumu imao po jednog coveka poput tebe da ovako bas doprinosi njima, da ovako pise clanke, svet.... pardon, MC forum bi bio jos lepse mesto.
I ja volim ponekad da napisem po koji clanak po nekim forumima/potforumima tipa "Web Browseri", "Web sajtovi, portali, pretraživači", "Fudbal", "Engleski", "Igre" itd. Pa time i ja da doprinesem tim forumima, posto zaista nema bas u svakom ko ce to da radi.
Sad bas nesto se spremam neki kratak clanak/tutorijal i ja da napravim nesto za YT, ali vise o tome drugi put.
Takodje mi se svidja nacin na koji ih pises, sve je lepo pregledno i uredno, font-ovi gde treba su povecani, koristio si razne opcije koje MC nudi, uz prilozene slike/video klip-ove, i cak nekad ima i humora pri kraju clanka kao sto je to ovde slucaj.[Citaj: Deo sa Chuck Norris-om]
Sad sam te bas nahvalio ali sta cu, kad si i vise nego zasluzio.


Takodje, cestitam i na tvom 1000-tom post-u i 2 godine od kako si sa nama na forumu.
Priznaj, ovo nije slucajnost, za taj 1000-ti post si uskladio tacno, da bude onako povezano sa clankom, pa da ga to cini jos boljim, zanimljivijim, spektakularnijim. Mr. Green

Ja sam inace Windows fan, korisnik WIN-a, ali to ne znaci da ne volim i Linux.


Iz ovog clanka sam nasao temu koju si linkovao u vidu "URL Tag-a"[znaci u sklopu reci] za koju nisam ni znao i nisam je primetio i sto je jos vise sokirajuce, time je nisam ni lajkovao, a bilo vec jedno 15 lajkova. Shocked That's a first...
http://www.mycity.rs/Linux-Download/Spisak-softvera-pomenutog-u-ovom-forumu.html



Ako ovako nastavis..... Well, let's just say, da ces daleko dogurati.[Sto verujem da ti je i cilj logicno]



Svako dobro druze i da nam i dalje jos puunooo doprinosis forumu[OFC prvenstveno mislim na "Linux" deo] i da pises ovako izuzetne clanke. Ziveli


P.S.
Od sad te zovem "Clanak Freak". Laughing
Ziveli



PPS.
Pisanje/pravljenje clanka ponekad nije dovoljno, takodje je bitno je da ima i nekog feedback-a, da ima odgovora/pitanja u temi.
Posto mnogi mi samo procitamo ali ne testiramo/ne probamo, svi zbog svojih razloga, nedostatak volje/slobodnog vremena, strah itd.
Super je kad tema ima i feedback-a. Ziveli

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 14644

Citat:
1) Iz ovog clanka sam nasao temu koju si linkovao za koju nisam ni znao i nisam je primetio i sto je jos vise sokirajuce, time je nisam ni lajkovao, a bilo vec jedno 15 lajkova. That's a first...
http://www.mycity.rs/Linux-Download/Spisak-softvera-pomenutog-u-ovom-forumu.html

2) Ako ovako nastavis..... Well, let's just say, da ces daleko dogurati.[Sto verujem da ti je i cilj logicno]


1) Jedan od ciljeva clanka mi je bio da linkujem odredjene reci kako bih povezao razlicite teme Smile
Naravno, zbog toga citanje uvek treba da bude "iterativno/inkrementalno". Kod tehnickih stvari sa kojim se prvi put srecemo valja citati vise puta da se znanje slegne.

Vidis, kod tebe sam uspeo. Ziveli Dakle, otkrio si jednu ekstra temu! Nadam se da ce jos ljudi da se zainteresuje, a naravno, povremeno cu editovati clanak da ubacim nove linkove.

2) Nije mi cilj da daleko doguram u smislu da "ganjam ambicije" da budem urednik ili sl. Smile , vec mi je cilj da nesto naucim(o). Ziveli Samo pratim svoje afinitiete i interesovanja i uz ove clanke i sam dodatno citam/naucim i zanimam se. A toga ce uvek biti, pa ce biti uvek i clanaka Mr. Green

Ono sto me najvise interesuje je AMF deo (logicno). I ekipa tamo je cool i mislim da bih jedino bio nezadovoljan kada bi me izbacili odande Mr. Green

---------------------------
Inace, ohrabrujem sve koji su procitali clanak, da ovo isprobaju i opusteno pitaju ako ne ovde, onda preko privatne poruke Ziveli Vec sam dobio par pitanja preko PP i vremenom cu da ih obuhvatim sa clankom.


PS Hvala mcrule i svi ostali za lepe komentare Ziveli

offline
  • Pridružio: 29 Jan 2010
  • Poruke: 5
  • Gde živiš: Banja Luka

Sjajan tekst, imaš moju podršku da nastaviš u ovom smijeru Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 749 korisnika na forumu :: 85 registrovanih, 10 sakrivenih i 654 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 20:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, aca018, alkatraz080, amaterSRB, amilutinovicc, amir3045, Apok, aramis s, Areal84, attila.jukicburai, banebeograd, blake, BlekMen, Bogoslov, BraneS, cole77, Crombat Rations, Cufo, damirZR, darcaud, DENA2, dobri covek, doom83, Dostanic09, draggan, EOD, Folkstar, gasa97, Georgius2, goxin, hugoxz, Koca Popovic, Korisnik038, Krstić, Kubovac, kuureee, ludvig 78, majorgaspar, mateju, MB120mm, Mercury2, mgaji21, milanmedan, miodrag3, mnn2, nedeljkovici, nenad81, novator, PFC90, Pikac-47, powSrb, Profica2, radoznao, ray ban11, repac2, Roman, royst33, sevenino, Shomy, srbi, srdic.vlada, stalker2, stug, T-72, thinlizy, time, tomigun, Trpe Grozni, Urke_Bgd, uruk, USSVoyager, valter68, Van71, vasa.93, vathra, vladas87, Warhawk, weez, Wisdomseeker, WS2, xandar, Yellow Pinky, zeksina, zokikoki2, 1872