BasicLinux recenzija i uputstvo za instalaciju

BasicLinux recenzija i uputstvo za instalaciju

offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Guru
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 12178
  • Gde živiš: Južni pol

Napisano: 13 Mar 2011 0:24

Basic Linux



Ocena: 2.5
Upotrebljivost: 2.5
jednostavnost upotrebe: 2
Izbor aplikacija: 1.5
Hardverska zahtevnost: 5 (jako mali zahtevi)

Hardverski zahtevi

Minimum: 386 sa 4 mb rama i 4 mb prostora na disku.
Minimum (grafički interfejs): 386 sa 8 mb rama, VGA i 6 mb prostora na disku.
Preporučeno: 486, 16 mb rama, SVGA i 50 mb prostora na disku

Kratak opis

Testirao sam ovih dana Basic Linux pa ću pokušati da vam prenesem utiske. Basic Linux dolazi na dve diskete. Na prvoj se nalazi sam kernel, bootloader i osnovni fajlsistem. Na drugoj disketi se nalazi X server.

U ovom slučaju je u pitanju ograničeni XVesa server. Mislim da je u pitanju server koji je poznat i pod nazivom Tiny X ili KDrive.

Sam Basic Linux je dostupan u dve varijante: na flopi disku ili kao sistem koji se pokreće iz MS DOSa (ili neke alternative kao što je FreeDOS). Pored ovoga postoji i nezvanični CD (pretpostavljam da sadrži dodatni softver) koji se nalazi u jednom od linkova u temi.

BasicLinux je moguće pokrenuti sa disketa. Pokrenite sisem sa prve diskete. Nakon prikaza dijagnostičkih podataka, pojaviće vam se upit da ubacite drugu i pritisnete enter. Kada to uradite, dočekaće vas pozdravna poruka sa kratkim uputstvo. Sam sistem se učitava u ram memoriju (2 ramdiska, za svaku disketu po jedan, koji zajedno zauzimaju oko 5 megabajta ram memorije) i moguće ga je koristiti bez instalacije. U pitanju je "svedena" verzija Slackwarea 4 sa minimalnim izborom paketa i minimalnim shellom kako bi se ugurao na dve diskete. Postoji nekoliko dodatnih programa koji se mogu instalirati, ali ovo ima smisla samo ako planirate isntalaciju na disk. Pored toga je moguće instalirati i Slackware 4 pakete, ali to može značajno povećati potrošnju diska (i memorije), a i mislim da time ne dobijamo ništa u odnosu na to da smo odmah instalirali Slackware 4.

Recimo za instalaciju KDE 1.1 je potrebno instalirati xlibs.tgz i no-xvesa.tgz sa sajta Basic Linuxa, a zatim jedan od X servera iz slackware/slakware/x1 direktorijuma. Recimo xsvga za "generički" svga server (nije vbe kompatibilan) ili xvg16.tgz za generički vga 16 boja server. Opis fajlova u direktorijumu nalazi se u fajlu diskx1. Nakon toga bar xfnts.tgz. Iz direktorijuma slackware/slakware/xap1 nam trebaju qt_1_44.tgz, libgr.tgz i kde.tgz.

Instalacija

Da biste ga instalirali na disk moraćete koristiti prvo komandu fdisk da biste krerirali novu particiju (ili particije), zatim mke2fs da biste "formatirali" novu particiju (particije) u ext2. Ako ste kreirali i swap particiju, možete je prvo pripremiti komandom mkswap kako bi se incijalizovala. A zatim je možete uključiti korišćenjem naredbe swapon.

Particionisanje (sve na jednoj particiji)

fdisk /dev/hda

n<ENTER>
p<ENTER>
1<ENTER>
<ENTER>
<ENTER>
w <ENTER>

mke2fs /dev/hda1

Particionisanje sa SWAP particijom

Ukoliko želite da omogućite swap memoriju, neophodno je isplanirati i prostor za swap. Recimo, neko generalno pravilo je 2 x količina RAMa za sisteme sa malo memorije. Recimo za sistem sa 32 megabajta veličina bi bila 64 megabajta.

Sada od ukupne veličine diska oduzmite 64. Recimo ako je veličina diska umanjeno za 64M jednako X, onda bismo umesto onoga gore kucali:

fdisk /dev/hda

n<ENTER>
p<ENTER>
1<ENTER>
<ENTER>
X<ENTER>

n<ENTER>
p<ENTER>
2<ENTER>
<ENTER>
<ENTER>

t<ENTER>
2<ENTER>
82<ENTER>

w <ENTER>

mke2fs /dev/hda1
mkswap /dev/hda2
swapon /dev/hda2


Da bi swap memorija bila aktivna svaki put kad pokrećemo računar, moramo dodati liniju u /etc/fstab. Ova komanda će to uraditi umesto vas:

echo "/dev/hda2        swap             swap        defaults         0   0" >> /etc/fstab

Instalacija naredbom install-to-hd

Nakon toga pokrećete instalaciju naredbom "install-to-hd".

Ručna instalacija

Bazično, install-to-hd je shell skripta koja radi sledeće:

montira novo kreiranu particiju:
mount /dev/hda1 /hd

Kopira /bin /boot /dev /etc /home /lib /root /sbin /usr i /var na disk:
for i in /bin /boot /dev /etc /home /lib /root /sbin /usr;
do cp -a "$i" /hd;
done


Postavlja podrazumevanu init konfiguraciju:
cp /etc/rc.hd /hd/etc/rc

Kreira sledeće direktorijume u novo kreiranoj particiji:
mkdir /hd/fd /hd/hd /hd/mnt /hd/proc /hd/tmp

Kreira /etc/fstab:
echo "/dev/hda1   /   ext2    defaults 1 1" > /hd/etc/fstab
echo "/dev/fd0   /fd   msdos   noauto    0 0" >> /hd/etc/fstab
echo "none      /proc   proc    defaults 0 0" >> /hd/etc/fstab


Kopira kernel sa diskete:
mount /dev/fd0 /fd
cp /fd/zimage /hd/boot


Pored toga neophodno je instalirati i boot loader. Otvorite fajl /hd/etc/lilo.conf u tekst editoru:
e3pi /hd/etc/lilo.conf

Obrišite tarabu "#" sa prve linije:
# boot=/dev/hda   ###  this line puts lilo in MBR of primary harddrive
                                  ###  otherwise lilo goes in root partition
image=/boot/zimage
    label=BL3
    root=CURRENT
    read-write


Pritisnite "ctrl" i "o" u isto vreme da biste zapisali promenu. Zatim "ctrl" i "q" da biste izašli iz editora.

Aktivirajte boot loader
chroot /hd
lilo -v




Diskovi, diskete i CD

Da biste koristili ubačenu disketu, cdrom ili neku drugu particiju, morate "montirati" odgovarajuće datoteke uređaje na lokalni direktorijum u sistemu. U Basic Linuxu koristi /hd za montiranje drugog diska, /fd za montiranje diskete i /cd za montiranje cd diskova, tako da standardni /mnt direktorijum ne postoji. Mada ga lako možete kreirati ako vam ovo deluje čudno. Koji je postupak:

Montiranje diskete
mount /dev/fd0 /fd
Montiranje cd-a
mount -t iso9660 /dev/hdb /cd
Montiranje particije na disku
mount -t ext2 /dev/hda3 /hd
Montiranje Windows 9x particije na disku
mount -t vfat /dev/hda3 /hd
Montiranje Windows NT/2000 particije na disku
mount -t ntfs /dev/hda3 /hd


Da ne bismo morali da ovo upisujemo svaki put kad ubacimo cd ili floppy li svaki put kad restartujemo sistem, ovo dodajemo u /etc/fstab, poseban fajl u kome su opisani fajlsistemi i pravila montiranja.

/dev/hdb         /mnt/cdrom       iso9660     noauto,    0   0
/dev/fd0        /mnt/floppy      auto        noauto,     0   0


Međutim, u Basic Linuxu je podrazumevano "onemogućen" CD (nisu učitani moduli kernela). O tome u sledećem odeljku. Btw, mislim da su ovo isključili zbog prastarih 386-ica i 486-ica bez CD uređaja (kako bi sačuvali kojih stotinjak kilobajta rama. Basic Linux u grafičkom režimu zahteva samo 8 mb rama (u osnovnoj instalaciji) ili 4 mb rama u tekstualnom režimu. Vidite nastavak uputstva za informacije o file system drajverima (ntfs, vfat).

Drajveri

Basic Linux dolazi sa minimalnim skupom drajvera. Dodatne je po potrebi moguće instalirati sa zvanične strane. Ono što dolazi uz Basic Linuks je:

Mrežni adapteri

8390.o - drajver za NatSemi 8390 i kompatibilni
ne2k-pci.o - drajver za Novell NE2000 i kompatibilni PCI
ne.o - NEx000 i kompatibilni ISA

Drajveri za CD rom uređaj

cdrom.o - generički CD rom modul
ide-cd.o - IDE CD rom modul
isofs.o - modul za CD ISO9660 fajl sistem

Štampači

parport.o - generički drajver za paralelni port
parport_pc.o - drajver za PC paralelni port
lp.o - drajver za paralelne štampače

Protokoli
ppp.o - PPP protokol (dialup)
slhc.o - SLIP protokol (dialup)

Drugi drajveri

Drajveri su podeljeni u nekoliko direktorijuma. Ovde je spisak sa kratkim smernicama bez namere da detaljišem.

block
cdrom
fs (fat32, ntfs, hpfs)
ipv4
misc (zvuk, multimedija, modemi, itd)
net (protokoli, adapteri)
pcmcia (notebook kartice)
scsi
usb (usb1, kao i miševi i tastature)


http://distro.ibiblio.org/baslinux/add-ons/2_2_26/modules/

Aktiviranje drajvera

Kako se aktiviraju drajveri? Ručno to možemo uraditi ovako:

insmod cdrom

Primer: učitavanje drajvera za CD

Da bismo učitali drajver za CD, moramo učitati 3 drajvera: cdrom, ide-cd i iso9660.

insmod cdrom
insmod ide-cd
insmod isofs


/etc/rc i automatsko učitavanje drajvera

Ova podešavanja se nalaze u fajlu /etc/rc. Za razliku od drugih distribucija, Basic Linux i ovde ide ka što većoj mogućoj uštedi prostora. Tako je rc osnovni inicijalizacioni fajl u sistemu. Ovde se učitavaju svi
drajveri i zadaju osnovne opcije inicijalizacije sistema. Da bi se drajver za CD automatski učitao potrebno je da skinemo tarabu ispred odgovarajućih linija u /etc/rc:

##_ACTIVATE_CD_DRIVE_##
# insmod cdrom
# insmod ide-cd
# insmod isofs



Softver

Basic Linux je baziran na Slackwareu 4.0 (1999) i unazad je kompatibilan sa njime. Kao osnovni komandni shell koristi BusyBox. Komandni alati koji dolaze na disketi su interne verzije komandi koje su ugrađene u BusyBox.

Osnovne informacije o softveru

Linux kernel je u verziji 2.2.6. (1999) preuzet iz Slackwarea 4.0. Busybox je u verziji 1.0.1 (2005). Osnovna C biblioteka je u verziji 5.4.44 (Slackware 4.0 je dolazio sa 5.4.46 i 4.7.6). Ovo u praksi znači da moderni programi neće raditi na BL-u. S druge strane, stari programi pisani krajem 90-tih godina i možda prvoj ili drugoj godini 2000-tih hoće. Mada ne bez instalacije dodatnih biblioteka. Pored BusyBoxa tu su još i konzolni e3 editor 2.4.3 (2003) u dve konfiguracije (Pico i Vi), konzolni web browser Links 0.95 (2001) kompajliran bez podrške za SSL, GyikSoft Mailer 3.99pre2. Nekoliko sistemskih alatki: badblocks, LILO 20 (1997), e2fsck 1.10, mke2fs 1.10 (1997), rdev, setserial 2.12, i nekoliko pomoćnih skriptova za podešavanje i korišćenje mreže (pmail, ppp-on, ppp-off, pmail, pppd, pppsetup, receive, send)

Busybox je kompajliran sa podrškom za sledeće komande:
[, ar, ash, basename, bunzip2, busybox, bzcat, cal, cat, chmod, chown, chroot, clear, cmp, cp, cut, date, dc, dd, df, dirname, dmesg, dos2unix, du, echo, egrep, env, expr, false, free, ftput, grep, gunzip, gzip, halt, head, hostname, httpd, id, ifconfig, init, insmod, kill, killall, length, linuxrc, ln, losetup, ls, lsmod, makedevs, md5sum, mkdir, mknod, mkswap, more, mount, mv, nc, nslookup, pidof, ping, poweroff, printf, ps, pwd, reboot, renice, reset, rm, rmdir, rmmod, rout, seq, sh, sleep, sort, strings, stty, swapoff, swapon, sync, syslogd, tr, traceroute, tru, tty, udhcpc, umount, uname, uniq, unix2dos, unzip, uptime, watch, wc, wget, which, whoami, xargs, yes, zcat.

Veći deo komandi u /bin, /usr/bin, /sbin i /usr/sbin predstavljaju samo simbolički link na busybox pod nazivom programa. Ako se neki link i ne nalazi tamo, a nalazi se na ovoj listi, možete ga slobodno koristiti. U default instalaciji nema awk, perl ili python jezika. Takođe nisu uključeni ni programerski alati i jezici.

Podrazumevani shell je ash (verzija integrisana u busybox). /bin/bash je samo mali skript koji automatski poziva ash. Tu su i nepoznate verzije sledećih alatki/programa: sed, file, ldd, less, microcom, kao i nekoliko skriptova eznet (za podešavanje dialup adaptera), pmail (mailer skript) , cardmgr (program za dijagnostiku i incijalizaciju PCMCIA kartica), skript 'man' za pregled dokumentacije (gzipovan tekst format).

X server i programi

Od X programa tu su: jwm (menadžer prozora), rxvt (terminal emulator), xli (neinteraktivan program za pregled slika - gif, jpeg, bmp, photo cd, xwd, g3, pcx, mac, xpm i xbm), calctool (kalkulator), magicpoint (program za izradu i prikaz postscript prezentacija), rclock (sat), xcal (kalendar), xset (runtime podešavanje opcija X servera) i xmodmap (menjanje rasporeda tastature). U podrazumevanoj instalaciji nisu instalirane mnoge X biblioteke uključujući Athena toolkit, Motif/Lesstif toolkit, Athena 3D, itd. U podrazumevanoj konfiguraciji je moguće koristiti samo čiste xlib aplikacije. Od fontova su tu samo nekoliko latin1 pcf fontova i jedan Adobe Type 1 font. Ovaj X server ne podržava TTF fontove.

Alternativni X server

Takođe je moguće instalirati XFree86 3.3 iz Slackwarea 4.0. Ovaj X server zahteva minimum 386 sa 16 mb ram memorije. Preporučen je (ali ne i neophodan) koprocesor (387, tj 487. Pentium već ima koprocesor). Za listu podržanih kartica instalirajte i XFree86 dokumentaciju (xdoc.tgz). Generalno, podržan je veći broj VGA i SVGA kartica. Takođe postoji FBdev drajver (xfb.tgz) koji omogućava pokretanje X servera na bilo čemu za šta postoji Framebuffer u kernelu. Ova verzija ne podržava TTF fontove ili xrandr ekstenziju. Podržani su Type1, Speedo i bitmap (bdf) fontovi. TTF fontovi se mogu konvertovati u neki od ovih formata da bi ih bilo moguće koristiti. Doduše, postoje i ekstenzije koje omogućavaju i korišćenje TTF fontova. Za više informacija pogledajte: http://www.faqs.org/faqs/x-faq/xfree86/. Ova verzija X servera ne podržava VESA, mada je moguće koristiti Xfbdev server sa vesafb kernel framebufferom. S druge strane AGP je podržan.

Dodatni softver

Na zvaničnom sajtu je moguće skinuti nekoliko dodatnih programa (abiword, sylheed, mpeg123, sc, itd):
http://distro.ibiblio.org/baslinux/add-ons/index.htm

Pogledajte zvanični sajt i drugu poruku u ovoj temi za lokacije gde skinuti dodatni softver.

Instalacija dodatnog softvera

pkg program.tgz



Dokumentacija

Dokumentaciji pristupate sa "man program". Trenutno postoji dokumentacija za sledeće programe: MagicPoint (ili mgp), Xvesa, ash (ili sh), badblocks, cardmgr, e2fsck, eznet, file, init, lilo, microcom, pmail, rdev, readmail, rxvt, sed, sh, udhcpc, xli, xmodap.

Pogledajte zvanični sajt i drugu poruku u ovoj temi za lokacije gde naći dodatnu dokumentaciju.




Dopuna: 17 Feb 2017 19:13

Basic Linux 3.5 na 486sx sa 4mb rama. Ovo je varijanta koja se pokreće iz DOS-a. Prema dokumentaciji, minimum je 3mb rama. A sa 4mb rama je već upotrebljiv kao X klijent za udaljeni server. Za pokretanje autonomnog X servera je potrebno bar 8mb rama.





U dodatnim paketima na Basic Linux strani ćete naći par paketa koji su upotrebljivi bez mnogo swap-ovanja i samo sa 4mb rama. Najkorisniji je svakako Midnight Commander.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Simke  Male
  • Obsidian Order
    intelligence officer
  • Supermoderator tech foruma
  • Spy
  • Pridružio: 21 Jul 2007
  • Poruke: 9346
  • Gde živiš: Kako kad

Svidja mi se arhaistican pristup tehnologiji, ako se nesto staro 15-tak godina moze nazvati arhaizmom. Nisam znao da egzibicionises na ovu temu, ako hoces mogu da ti posaljem neki stari laptop, sa kojim mozes da se igras. Do duse nemam nista ispod Pentiuma, ali nesto cemo naci Very Happy ...



offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Guru
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 12178
  • Gde živiš: Južni pol

Volim s vremena na vreme. Smajli Ali zahteva mnogo vremena. Pogotovo što nema dovoljno informacija pa mora da se isprobava "ručno".

Ako imaš bilo šta starije od Pentium II, bio bih zainteresovan (386 i jače). Generalno te mašine ne vrede puno, a interesantne su za testiranje i igranje.

Jedino sam malo ograničen sa prostorom pošto već imam nekoliko komada. Ali za još jedan bih našao mesta. Ionako bih morao da malo sredim inventar i rešim se onoga od čega nemam koristi. Smile Hajde podsetiću te početkom marta. Sad sam u nekoj gužvi. Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 672 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 3 sakrivenih i 624 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 20:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 2gavrana, Andrija357, bato, bojank2, BRATORIII, Brksi, chichabg, cika_cajko, Cvijo_ue, cvrle312, daces, darkangel, doklevise, dradex2105, Drug Platov, Drug pukovnik, flash12, kolateralnasteta, Lieutenant, ljuba sd, ljuba.b, madza2, Markoni29, mikiroy, Milenko Vujinovic, MILO-VAN, Milos19000, mongolac, Nemanja Opalić, nenad81, nikoladi, ozzyy, ray ban11, repac, rovac, S-lash, SlobaBgd, Srky Boy, t84dar, vladetije, VP3987, Webb, yamato, zoranlik, Zvrk2