|
Kad bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem toliko savrsen,
opustio bih se vise.
Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.
Vise bih se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatrao, na vise planina popeo,
vise reka preplivao.
Isao bih na jos vise mesta na koja nikada nisam otisao,
jeo manje boba, a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.
Ja sam bio od onih sto je razumno i plodno
proziveo svaki minut svog zivota: imao sam,
jasno, i casaka radosti.
Ali, kada bih mogao nazad da se vratim,
tezio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo: nemoj propustati sada.
Ja sam bio od onih sto nikada nikuda nisu isli bez
toplomera, termofora,
kisobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da zivim,
laksi bih putovao.
Kada bih ponovo mogao da zivim,
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,
vise sutona posmatrao i sa vise dece igrao,
kad bih zivot ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
Da umirem.
Borhes.
....Kod sebe bih volela da promenim: da dugme za tugu bude stalno na off.
Ali najpre bih promenila kod sebe-impulsivnost...naglo i burno reagovanje na stvari koje me povrede...mozda kad bih izbrojala do deset i malo se zamislila, mozda sve ne bi delovalo tako strasno...
Takodje bih promenila to sto sam iskrena i mozda cak isuvise otvorena...Ovo ne bi trebalo da predstavlja manu, ali kakvi su ljudi i sta su u stanju da urade, mislim da biti iskren i nije neka prednost...
Kad bih bila manje iskrena i otvorena, ne bi me bilo lako povrediti, a kad me ne povrede, nema ishitrenih i impulsivnih reakcija...
|
) 
