offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
"Goran Pilipovic' Bluesman se juče popodne vratio iz Londona, gdje je drugu godinu zaredom učestvovao na FOWA konferenciji. Kao i uvijek, Bluesman je bio ljubazan da sa našim čitaocima podjeli svoj doživljaj ovog velikog događaja. Intervju objavljujemo u dva dijela.
Koje su bitne razlike između domaćih konferencija i jedne svjetske elitne konferencije kao što je FOWA (opšta atmosfera, kvalitet predavanja i predavača, popratna dešavanja)?
Prvo što pada u oči je spisak sponzora: Adobe, Microsoft, AOL, KickApps, Sun… sledi spisak “predavača”, sve poznati likovi ili nepoznati likovi sa najpoznatijih sajtova: digg, wordpress, yahoo, mozilla, facebook… Na kraju, ali ne i poslednje, je sama cena: 680 funti za sva tri dana. Nema previše smisla ni pričati o posećenosti jer je FOWA globalni događaj, u lokalnim okvirima ciljna grupa i nije tako velika kako bi neupućeni mogli pomisliti. Ko god planira da organizuje lokalnu konferenciju ne treba ni da pomisli da se meri sa FOWA jer se to ne može ni porediti.
Atmosfera je izuzetno opuštena, bez problema možete stupiti u kontakt sa bilo kim, ja sam tako cimnuo Carsona sa kojim sam popričao 5 minuta i između ostalog zahvalio što misli i na nas sa jeftinijim ulaznicama kojima je San Francisco predaleko, međutim kada pomislim na cene u Londonu, možda bi na kraju i jeftinije prošli da smo putovali do zapadne obale USA.
Još jedna razlika je takozvani “FOWA Expo” deo, ili po srpski “vašar”. Svi sponzori imaju štandove, drže prezentacije, poklanjaju knjige, software, pa čak i recimo XBox 360 i Wii za one koji imaju sreće da budu izvučeni na lutriji. Sve što je potrebno je da ponesete vizit kartu, popunite poneki formular ili pak samo pokažete kvalitetno interesovanje za sam proizvod.
Kvalitet predavanja je relativna stvar. Bilo je lepih predavanja, bilo je ružnih predavanja. Bilo je interesantnih tema ispričanih na jako loš način (drugim rečima “speaker sucks”), bilo je i ludačkih predavanja, pamtim jednu hindu (ili paki… nisam uspeo da napravim razliku) ženu koju je malo ko razumeo, a poenta predavanja je bila “za uspeh je potrebno jako puno raditi i da imaš sjajan tim”. – ‘ajde?
Dave Morin me je razočarao. Niko nije očekivao da će da ispriča sve tajne Facebook, ali aman… izuzetno lepo je pričao, ubedljivo najbolji orator, ali pravi politički govor: puno je pričao a ništa nije rekao. Šta više na svako pitanje je odgovorio “na to ne mogu da vam odgovorim”, čak i na relativno benigno pitanje “kakvi su planovi facebook za budućnost” odgovorio je “We’re very excited about the future but that’s something I can’t discuss”. Pa ok, ne moraš sve da kažeš ali možeš bar da daš neki hint ili bar da to lepše zvuči. A kada se podvuče crta, sve što je rekao je malo statistike, koliko su porasli od prošle godine i kako su napravili developerski API pa entuzijasti celog sveta mogu da se oprobaju pa i da eventualno zarade. OK, možda nekoga i to interesuje… mene ne, a naročito ne da platim da bih to čuo.
Sličan je bio i Matt Mullenweg, wordpress.com – toliko samohvalospeva je postalo degutantno, a njegovo predavanje čak i nije bila developerska priča već više business model i kako održavaju sistem: “pa imamo jako puno servera”. Ne verujem da neko mora da otputuje u London da sazna tako važan detalj.
Ubedljivo najgori govornik je bio John Resig, mislim da pijanac ispred kafane sklapa bolje rečenice, a prava je šteta jer je pričao o vrlo interesantoj temi. Na kraju je jedva i izgovorio ono što je bilo napisano na slajdovima, tako da je možda bilo bolje da je samo izvrteo slajdove i ćutao. Za one koji ne znaju, on je autor jQuery, zaposlen sada u Mozilla Corporation na razvoju i tema je bila “mozilla planovi za budućnost”.
Da ne bude da samo kudim, bilo je i lepih priča, ali nekako su mi najviše ostali u sećanju oni od kojih sam najviše očekivao da čujem, a dobio sam samo “big fat nothing” (parafraziram reklame koje su po celom London Undergroundu, čim sam je video prva asocijacima mi je bila da je to ono što su pružili gore pomenuti – jedno veliko ništa).
Kakav je tvoj doživljaj ljudi između i na predavanjima, znaju li se geekovi iole zabavljati na popratnim žurkama, uopšteno kakav je taj društveni faktor na jednom mjestu sa toliko geekova?
Geekovi su geekovi, ponosni na svoj geekoizam toliko da ga čak dodatno naglašavaju. Pravi geek nosi ranac a ne torbu za laptop, geek majicu, sandale ili nešto apostolsko na nogama ( a ja brinuo za dress code? ), poduža kosa, velika mlohava platforma oko stomaka na koju postavi svoj laptop tako da isti komotno može da promeni ime u bellytop, ili potpuna suprotnost, toliko mršavi da se čudiš kako uopšte održavaju ravnotežu. Pravi geek nosi iBook + iPod, mrzi sve što nije Apple.
Kada treba da su opušteni, cere se usiljeno, vidi se da ih retko pozivaju na žurke pa jadni ne znaju ni kako da se ponašaju. Prosek su puno propravili entrepreneurs koji su sušta suprotnost ovim prvim. FOWA je ove godine organizovana u dve sale, u jedno je bila development priča a u drugoj, mnogo manjoj i uglavnom prenatrpanoj je bila business priča.
Diggnation je prve večeri imao live broadcast kojem ja nisam prisustvovao, bilo mi je suviše geek, ali sam video da su bili prilično uzbuđeni zbog toga, skakutali su okolo kao devojčice i “podsećali” svakoga da to nikako ne propuste.O’Reilly je prva dva dana davao popust od 35% na sve knjige
Šta bi izdvojio od tebi zanimljivih stvari tamo? Šta je bilo dobro da se sazna i čuje?
Ova priča nesretnog Resiga, koji inače izgleda kao pravi geek iz holivudskih fimova, je bila vrlo interesantna, a za malo ju je upropastio. Treba obratiti pažnju na ono što će Mozilla pokušati da progura, poboljšani XMLHttpRequest, bolja SVG implementacija, Full HTML 5.0 implementacija. Adobe je dao Mozilli svoj Tamarin engine kao donaciju. Javascript koji bi trebao da pordžava C-like objekte, čak i da se izvršava native C kod kroz javascript, ali mislim da je tu prilično maglovito jer ni oni sami ne znaju kako da reše potencijalne bezbednosne probleme. Izdvojio bih i Steve Sourders-ovu priču o optimizaciji performansi web sajtova, toliko interesatno da sam odlučio da kupim njegovu knjigu i prostudiram detaljnije njegove zaključke. Ne treba zaboraviti da je Souders glavni performance engineer na Yahoo, siguran sam da zna šta govori i sve je imalo jako puno smisla.
Od izlagača na “vašarskom delu” moram da izdvojim Zend koji ima izuzetno interesantnu web aplikaciju. Imao sam “ličnu prezentaciju”, moram priznati da sam impresioniran. Ono što sam video potpuno redefiniše praćenje blogova, preporučujem svima koji puno čitaju blogove da obavezno probaju. Adobe AIR ima jako lepu budućnost, vrlo ozbiljno su se prihvatili posla i mislim da su već napravili nešto prilično upotrebljivo i inovativno. Po ceo dan su držali prezentacije, dvojica Adobe-ovaca na smenu i uvek su bile dobro posećene. Yoogoo, zgodna stvarčica rogobatnog imena, je mnogo više od instant messengera, mislim da će timovi, naročito oni koji rade “long distance” lepo prihvatiti ovaj proizvod. Meni je Wii bio ultra hit, prvi put sam video uživo kako to funkioniše i moram priznati da to izgleda vrlo zabavno. Probao sam kuglanje i boks, dobro sam se oznojio dok nisam nokautirao Steeve, virtuelnog protivnika."
izvor
ako nekog zanima opshirnije i neposrednije:P
chak i neko ko se ne interesuje za IT mozhe da prochita tekst jer je zanimljiv sa vishe aspekata... ono shto ja volim kod bluesmana je ta njegova "oshtroumnost"&"britkost" koja nigde nije "nauchena" vec' je izraz duha... i to kakvog...spremnost da se nasmeje sebi i drugima, a da ne uvredi...ima necheg gotovo dechjeg u tome... ne smem vishe da kuckam...  ReSpEcT MaN!
|
