Neletov recept za prevazilaženje svetske krize

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Doktore Karajliću, imate li recept za prevazilaženje svetske krize?

- Imam. Recept je da svi prestanu da se bave biznisom sledećih 20 godina, a višak dobara da se raspodeli. Niko ne bi bio nesrećan, svi bi bili zadovoljni, a i planetu bismo sačuvali. To je jedina opcija, jer kriza nije izazvana zato što je neko ili nešto proizvodio, nego je izazvana prodajom pogrešnih informacija. Nekvalitetna roba, za šta su u kapitalizmu mislili da je mana socijalizma, pokazala se kao najveća mana liberalnog kapitalizma. Da li je moguće da jedan fudbaler pređe u klub za 120 miliona evra? Ili da teniser zarađuje šest-sedam miliona evra godišnje? Da li je moguće da sedmi golf igrač sveta zarađuje duplo više od prvog tenisera sveta? Ukupni nagradni fond 1969. na Vimbldonu je bio 1.000 funti, a danas toliko mesečno dobija fudbalski trener u Staroj Pazovi.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Da li je moguće da jedan fudbaler pređe u klub za 120 miliona evra?

Da , moguce je ako se zove Ronaldinjo i pola gledalaca gleda neku utakmicu zbog njega, reklame su skuplje, utakmice poseceije a dresovi se super prodaju.

"Ukupni nagradni fond 1969. na Vimbldonu je bio 1.000 funti, a danas toliko mesečno dobija fudbalski trener u Staroj Pazovi."

Pa ljudi hoce da gledaju Vimbldon na tv a ociglednoje da neko misli i da tom treneru treba dati toliko. A i sto da mu se ne da ako je dobar. Toliko moze da zaradi i fizikalac na gradjevini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Resenje krize pise u Marx-ovoj knjzi u originalnom naslovu 'Das Kapital'

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima jedan drugi ekonomista koji se zvao Kondratjev, veoma poznato ime u ekonomiji, bio je ministar u sovjetskoj vladi posle revolucije, sto ce reci komunista koji je dobro poznavao Marksov kapital.

E bas taj Kondratjev je mnogo proucavao privredne cikluse i konjukturu trzista i i oko 1930 je objavio rezultate svojih istrazivanja (koga ineteresuje nek potrazi).

Izmedju ostalog, iako se slaze sa Marksovom analizom i tacno je da je Marks dobro uocio sta je problem kapitalistickog nacina proizvodnje (problem raspodele, dugorocna odrzivost traznje koja proizilazi iz toga...), Kondratjev kaze da su takvi ciklusi normalni a da se kapitalisticka privreda nakon depresije opet vraca u fazu ekspanzije te da je kapitalizam odrziv privredni sistem.

Zbog ovog poslednjeg ubrzo je poslat u Sibir a potom i streljan.

Vreme je pokazalo da se kapitalizam ipak izvukao iz velike depresije 30ih godina, kao i iz prethodnih, a da se marksisticki nacin proizvodnje pokazao kao neefikasan (radio ne radio, svira ti radio).

Kao ilustraciju za ovu neefikasnost moze se uzeti poredjenje SFRJ, kao svetlijeg primera socijalisticke privrede sa privredom Savezne Republike Nemacke. Paradoksalno, statistika pokazuje da je u SFRJ trebalo vise angazovanog kapitala po jedinici GDP nego u SRN, iako je SFRJ oskudevala u kapitalu a obilovala u radnoj snazi, u poredjenju sa Nemackom.