Samo život za druge je život vrijedan življenja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zen d` Abo :: Jer ako je glavna motivacija da živimo za druge - ljubav, onda se to odnosi samo na ljude koji su nam bliski i koje volimo. A šta je sa ostatkom sveta?
U vremenu u kome živimo, ili bolje reći životarimo, na površini svog bića, gde je po pravilu duhovnost potpuno odsutna, voleti nekoga koga ne poznajemo, ili još bolje žrtvovati se za njega, spada u domen urbane legende. Da li je čovek u opšte sposoban za tako nešto?

Kako shvatam kirina, on pod "živeti za druge" podrazumeva ljude iz našeg užeg i šireg okruženja, s "naše životne teritorije", nama više ili manje znane ljude. Širenjem značenja "živeti za druge" na sve ljude ovog sveta, poništavamo matricu, jer je neizvodljivo npr. nama ovde živeti za Eskime ili Indijance. Osnova postavke time gubi smisao. Šta to bilo ko od nas ovde čini, odnosno može učiniti da bi "živeo za njih"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U tome i jeste problem savremenog sveta. "Živeti za druge" znači doslovno voleti druge. Ne vidim nikakav podvig u tome što će neko činiti dobro svojoj deci, porodici, prijateljima jer je to savršeno logično za svakog normalnog čoveka. Ali nije nemoguće malo se udaljiti od "matrice" i činiti dobro ljudima koje ne poznajemo. "Živeti za druge" znači isto tako i saosećati sa drugima. Saosećanje je vrlina koja ne zahteva i ne podrazumeva bilo šta što je materijalno, ali i te kako podrazumeva ljubav prema bližnjima ma gde se oni nalazili. Taj pokušaj da živi za druge, u skorijoj prošlosti, imao je Bob Geldof, a posle njega i mnogi drugi. Oni koji su pokušali da pobede osećajnu klaustrofobiju u ovom kratkom, licemernom i na izgled elegantno upakovanom životu.
Ali najveći primer takvog podviga dogodio se pre više od 2000 godina, samo je tragedija današnjeg čoveka u tome, što živi u svetu bez osećanja za svetinju, koji guši i sputava ljubav koju možemo razvijati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova jedna recenica vodi do milion odgovora nadovezujuci teme koje su joj u bliskoj povezanosti. Mislim, zivjeti za druge stvarno u uzem smislu znaci zivjeti za voljenu osobu ali i osobe vezane za tu istu voljenu osobu, sto prosiruje krug voljenih osoba. To nije isto kao voljeti nekog stranca ali ako bi se bar usmjerili na voljenu osobu i ljude vezane za istu osobu bilo bi drugacije u svijetu jer koliko vidim mi smo stvarno izgubili pravo zivota na ovoj planeti i ne cudi me da 2012 nece biti neke promjene,nije slucajnost i bit ce posljedice u toj godini za nasu nemarnost....izgubili smo doticaj sa prirodom..sa zvotom...sa humanosti...kad smo zadnji put gledali u zvijezde pola sata...ja nisam odavno. Svi idu za licnim interesom gazeci ljude a mi nismo stvoreni da zivimo sami vec u zajednici...uzajamno...jadan za drugog ali toga vise nema. Kao sto sam rekao ovo vodi do jos tema koje su vezane jedna za drugu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kirin ::Svi idu za licnim interesom gazeci ljude a mi nismo stvoreni da zivimo sami vec u zajednici...uzajamno...jеdan za drugog ali toga vise nema.
И поред извесне хипергенерализације, погодио си суштину. Додао бих: Створени смо да остваримо ѕаједницу. У супротном, губи се разлог нашег стварања.

Управо размишљање на тему "други" (others) и "ближњи" подстакло ме је да у другој теми (Цитати из дела великих мислилаца) цитирам Кјеркегора (Осврт на моје дело). У постављеном цитату садржана је и мисао да је "ближњи" израз једне апсолутне истине који изражава људску једнакост. Колико се та једнакост постиже гледањем и прихватањем "других" искључиво као других? Појам "други" у себи укључује супротстављеност и оделитост , док појам "ближњи" указује на суштинску истоветност, уз нужно постојање сличности и разлика у "опредмећеном" свету.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zen d` Abo ::" Ne vidim nikakav podvig u tome što će neko činiti dobro svojoj deci, porodici, prijateljima jer je to savršeno logično za svakog normalnog čoveka. Ali nije nemoguće malo se udaljiti od "matrice" i činiti dobro ljudima koje ne poznajemo. "Živeti za druge" znači isto tako i saosećati sa drugima. Saosećanje je vrlina koja ne zahteva i ne podrazumeva bilo šta što je materijalno, ali i te kako podrazumeva ljubav prema bližnjima ma gde se oni nalazili.

Upravo tako! Navela sam dva banalna primera kojima mi je bilo najlakše ukazati na različitost i naglasih da se o suptilnijem može pisati tri dana i tri noći. Tim primerima sam upravo želela ukazati da mi je sjaj u tuđim očima čiji sam ja vinovnik, a oči sijaju od sreće i zadovoljstva, od daleko veće vrednosti - značaja nego materijalne stvari koje imaju tržišnu vrednost. Nekako mi zvuči kao puka fraza "živim za sve ljude ovog sveta", jer kojim to konkretnim delima svako od nas može dokazati? Učesnik sam,a i bila pokretač, mnogih dobrovoljnih i humanitarnih akcija koje su opet usmerene prema određenim, meni nepoznatim ili manje poznatim ljudima.Čineći nešto dobro, pozitivno, korisno tim nepoznatim ili manje poznatim ljudima, niko nema prava da stavi znak jednakosti i kaže da čini dobro svim ljudima sveta i živi za sve druge ljude. Znači da je u osnovi ipak ljudsko biće, grupa ljudskih bića kojima je nešto potrebno.

Tuzor:
Citat:Појам "други" у себи укључује супротстављеност и оделитост , док појам "ближњи" указује на суштинску истоветност, уз нужно постојање сличности и разлика у "опредмећеном" свету.

Da li se pod pojam "drugi" svrstavaju oni koji su nam nepoznati ljudi? Po meni da! Tu bih svrstala ne samo Eskime i Indijance, već sve meni nepoznate ljude.Pod pojam bližnji ne svrstavamo samo članove svoje uže i šire porodice,rođake, već i prijatelje, komšije, one koje poznajemo...
Ljudi čine dobra dela i prema "drugima" i prema "bližnjima", s tim što se u prvom slučaju ta dobra dela prema nepoznatim ljudima podvode pod "humanizam", "saosećanje", a u drugom slučaju pod "ljubav". kad pažljivije pogledamo, videćemo da i u prvom slučaju osnov humanosti, saosećanja, čega li već, pretstavlja ljubav: ljubav prema ljudskom biću.
Stoga čovek voli ili može da voli te "druge"-sve ljude ovog sveta, jer se u osnovi nalazi ljudsko biće, ljubav prema njemu i može da čini dobra dela i nepoznatim ljudima, bude humana, saosećajna, požrtvovana osoba, ali ipak više pruža svojim bližnjima, stoga živi ili može živeti za njih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Опет ја ''ко из туђе главе''.
Звирни овде, зракни онде, нигде приспео нисам са овим што хоћу да нацврљам.
Пре два-три месеца сам био у прилици да разговарам са човеком од својих педесетак година; брчна глава, домаћин човек, жена, деца, кућа и окућница.
Испред куће (без трунке патетике) шљива! Испод шљиве дебела хладовина, бунар на двадесетак метара од. У хладовини сто и клупица, на сточићу кафа и ракијица, а поглед пуца на домаћинова поља и ливаде спремне за сетву.
Први пут видим домаћина, имамо везе један с другим колико и микробиолог са Железницом Србије.
Међутим, човек, из ко зна каквог разлога, пошто смо разменили куртоазне поздраве и актуелну временску прогнозу, те реч-две о политици (свака му је одмерена - ни много ни мало), изненади ме признањем:
- Ја сам неписмен!

И то признање је било довољно да осетим жељу да га описменим.
Обећао сам му да ћу доћи сутра опет и да ћу га описменити, и да ће прекосутра моћи да чита и пише. До касно у ноћ нам је домаћица доносила ђаконије.
Сутрадан, (мале су окице овог емотикона ). То је био празник за мог домаћина.

Мислим да живех за другог тај један дан. Сад ме домаћин зове да му крстим унуче.

А прочитах да је по закону кажњиво не помоћи човеку у невољи!
Па ако је закон тај који ће да регулише такве односе међу људима, па онда је lucifer ante portas (ваљда се тако пише).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljubav sa velikim Lj

Što bi stari dobri leopardvegetirian rekao u svojoj temi.




"Etički čin je onaj koji neće naškoditi očekivanjima ili doživljaju sreće drugih ljudi. Duhovno ponašanje može se opisati pomoću ljubavi, saosećanja, strpljenja, opraštanja, poniznosti...tolerancije..(mada sam to već na početku teme i rekla)....One naše radnje koje nisu motivisane našim ličnim interesom nego brigom za druge ustvari donose smisao našem životu.
Dobar deo naše sreće nastaje iz konteksta našeg odnosa sa drugima. Ako se trudimo da drugima pružimo sreću onda su patnje koje potkopavaju naš unutarnji mir (sumnja, razočarenje, anksioznost, bolest,) definitivno manje....."
(Dalaj Lama "Drevna mudrost savremeni svet."..)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::"Etički čin je onaj koji neće naškoditi očekivanjima ili doživljaju sreće drugih ljudi.
. . .

One naše radnje koje nisu motivisane našim ličnim interesom nego brigom za druge ustvari donose smisao našem životu.
Dobar deo naše sreće nastaje iz konteksta našeg odnosa sa drugima. Ako se trudimo da drugima pružimo sreću onda su patnje koje potkopavaju naš unutarnji mir (sumnja, razočarenje, anksioznost, bolest,) definitivno manje....."

Недостаје само одређење: Ко су ти "други"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da osoba koja je to rekla, a ja citirala, nije mislila da- klasifikuje- tako ljude i
slazem se sa onim što si ti napisao o pojmu Ja i Ti, Mi, Oni...

Negde sam rekla u jednoj temi onomad da
Ja i Ti čine Mi..
i par puta smo se u nekim tema dotakli te -problematike-
Bilo bi bolje da je umesto reči- drugi- upotrebljena reč -zajednica- .
I ti -drugi- su Ja...
Odnos prema/u zajednici ako je to skup Ja zavisi od odgovora na pitanje Ko sam Ja..na kraju..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::I ti -drugi- su Ja...
Odnos prema/u zajednici ako je to skup Ja zavisi od odgovora na pitanje Ko sam Ja..na kraju..
Slažem se. Dva "problema" su ovde prisutna, u svoj svojoj isprepletenosti. Prvi je - priznati svojstvo "ja" tome koji nije ja. Drugi je - prepoznati svoje "ja" u onome što nazivamo "ti" i "on/ona/ono".

Oba problema su duhovne prirode. Ono zajedničko fizičko, ma koliko izgledalo da doprinosi njihovom razrešenju, ume da zavede na stranputicu. Zametak, embrion, rađanje, življenje, fizička smrt. Reklo bi se: to fizičko/telesno, zajedničko svima, upućuje na zajedništvo, upućuje na nepostojanje razloga za pojavu problema. Ali, nije tako. Kao da je u tom neprestanom ponavljanju sadržano i ispaštanje. Bez obzira na svoju "društvenost", čovek se rađa, živi i umire SAM, izdvojen i zatočen u telesnu ljušturu. Sagledavanje ovoga razumom ne znači i rešenje problema. Isključivo u duhu je moguće dosegnuti pravu suštinu, koja predugo ostaje skrivena.

"Ni jedan čovek nije Ostrvo, sam po sebi celina (drugi prevod: "sadržan u sebi ceo" - prim. tuzor); svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje; Ako Grudvu zemlje odnese More, Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj; Smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom."

Ovaj čuveni deo iz meditativne poezije Džona Dona (zbirka "Molitve u teškim časovima") postao je još više poznat nakon što je iskorišćen kao moto i uvod u roman "Za kim zvona zvone" Ernesta Hemingveja. Pitanje je, međutim, šta podrazumevamo da je saopšteno ovim rečima. Sve i da "ispravno" razumemo, ostaje da utvrdimo ima li istine u navedenom.