|
O rezultatima poslednjih istraživanja na konferenciji u Australiji
Među fizičarima raste napetost u iščekivanju najnovijih rezultata u potrazi za Higsovim bozonom, koji bi trebalo da budu objavljeni u julu na Međunarodnoj konferenciji Fizike visoke energije u Melburnu, Australija.
Glasine o predstojećem veoma važnom obaveštenju u vezi Higsove čestice na susretu fizičara već su izazvale pomamu za novostima na Internetu, podstaknutu blogovima u kojima se naveliko špekuliše nekompletnim informacijama o mogućem otkriću Higsa.
Dva tima koja rade na otkrivanju do sada neuhvatljive čestice, pri Cernovom Velikom hadronskom sudaraču (LHC) u blizini Ženeve, Švajcarska, ne oglašavaju se.
"Molimo vas da budete strpljivi još nekoliko nedelja", izjavljuje fizičar Guido Tonelli, član i bivši potparol Compact Muon Solenoid tima. "Upravo smo završili sa prikupljanjem podataka, i ljudi rade dan i noć, uključujući i vikendom, da bi došli do naučno validnog rezultata". Tonelli očekuje da će u CMS dobiti rezultate koje će moći da prezentuje u javnost, ali kaže da je "pritisak ogroman".
Tonelli upozorava da se rezultati u analizi podataka 'pomeraju' gotovo neprestano, i kaže "Veoma sam iznenađen da se šire glasine o nečemu što je tek u razvoju, drugačije iz dana u dan".
Higsov bozon izmiče potrazi decenijama, uprkos ponavljanim naporima da se čestica istera na čistac iz svog kvantnog okruženja. Fizičari su krenuli za potragom šezdesetih godina kada se čestica pojavila kao nusproizvod mehanizma kojim se objašnjava kako druge osnovne čestice stiču masu. U standardnom modelu fizike čestica, Higsova čestica je za sada jedina koja izmiče, koju ne uspevaju da detektuju u eksperimentima u sudaranju i razbijanju čestica.
U CERN, naučnici tragaju za bozonom tako što navode snopove protona jedne na druge i posle sudara pretražuju ima li tragova Higsovog bozona. Higsova čestica nastala iz energije protona koji su se sudarili ostaje nedirnuta za tako kratko vreme da ju je nemoguće direktno uočiti. Zato se analiziraju i izvode zaključci o postojanju iste na osnovu tragova nastalih nakon njenog raspada. Ako se u ovim tragovima nađe dovoljno toga što bi sabrano odgovaralo čestici iste mase, naučnici bi mogli da ustvrde da su našli dokaz postojanja Higsova bozona.
Mada su raniji rezultati LHC tima, prezentovani u decembru, nagovestili Higsov bozon mase oko 125 milijardi elektrovolti, nije bilo dovoljno materijala nakon sudara da bi se uspostavio statistički validan rezultat. Fizičari bi sa sigurnošću ustvrdili otkriće samo kada bi se našlo mase do nečega nastalog slučajno osim jednom u 3.5 miliona puta (ako sam dobro razumela, only when the piles amass to something produced by chance less than once out of 3.5 million times, prim. prev.)
Glasine o mogućem otkriću toliko su uzele maha da su za kratko preplavile i Tviter. Na ovoj društvenoj mreži nalazimo poruke poput "Visoki Savet Troje sankcioniše Templare u nameri da se sačuva tajna Higsova bozona" ili "Higsov bozon otkriva svoju masu, osim u Severnoj Karolini, gde je to zabranjeno".
izvor: http://www.astronomija.co.rs/nauka/fizika/6264-fiziari-i-higsov-bozon.html
|
