|
Priča sa srećnim krajem o porodici Petković, izbegloj sa Kosmeta
Život kao u raju
Ćerki Jugoslava Petkovića, rođenoj bez očiju, pomoglo društvo „Božur“, skupivši novac za kuću, a ocu Institut „Goša“ - omogućio da se prekvalifikuje
SMEDEREVSKA PALANKA - Tragična sudbina Nikoline Petković dirnula je članove društva „Božur“ u Čikagu i poslovodstvo Instituta „Goša“ i nagnala ih da priskoče u pomoć.
Nikolinin otac, Jugoslav Petković (41), prognanik sa Kosova od 1999. godine nastoji da bude jači od sudbine. Bori se. Živeo je u izbegličkim kampovima po Srbiji. Sada se, veruje za stalno, skrasio u Smederevskoj Palanci. Ovih dana treba da mu stigne i porodica, supruga, sin i dve ćerkice.
Bližilo se vreme iseljenja porodice Petković iz izbegličkog kampa u Boru kada je društvo „Božur“ saznalo za Nikolinu, koja se rodila bez očiju, i skupilo novac kojim je Jugoslav kupio kuću od 80 kvadrata u Smederevskoj Palanci, dok je Institut omogućio prognaniku da se prekvalifikuje i od metalca postane atestirani varilac, što je veoma traženo zanimanje.
Jugoslav se odlučio za Smederevsku Palanku zato što u njoj već živi nekoliko njegovih prijatelja, takođe prognanika s Kosova. Institut „Goša“ je ponudio ono što je mogao, da Jugoslava besplatno obuči za posao zavarivača.
Rukovodilac centra za razvoj tehnologija zavarivanja u Gošinom institutu Zlatan Milutinović nedavno je uručio Jugoslavu diplomu zavarivača i dvojezični atest koji važi u čitavom svetu.
Institut „Goša“ će pokušati da svom učeniku, koji je savladao zanat po međunarodnom standardu, nađe i posao. U svakom slučaju, Institut će Petkoviću, koji je preobuku savladao s odličnim uspehom, dati najbolje preporuke.
- Kada bih uspeo da prodam imovinu na Kosovu, bilo bi lakše. U Đakovici mi je ostala kuća od 360 kvadrata, lepo imanje, ali sada to tamo propada - negoduje Petković. Danima Jugoslav nastoji da kuću pripremi za dolazak supruge Snežane, sina Mladena (11), kćerke Brane (8-) i Nikoline (2,5) za koju je zapravo i kupljena kuća u Smederevskoj Palanci. Dvorište od šest ari pod voćem je, kaže Jugoslav, i preveliko za njegovu porodicu, ali, naravno, neće škoditi. Jugoslav još uvek otkriva šta sve ima u dvorištu, pa je tako otkrio da ima i vrlo ukusnu i krupnu smokvu.
- Osećam se, posle svih muka po izbegličkim kampovima, kao u rajskom vrtu - kaže Jugoslav. Srećan je i zahvalan „Božuru“ i Institutu „Goša“ što su sve učinili da ga zbrinu, osposobe za zanat koji se traži i što su omogućili maloj Nikolini da ima svoj dom.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/vesti/glas-javn.....kao-u-raju
|
