offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10904
|
U jednom trenutku, desi se da čovek zastane i pogleda iza sebe da bi video šta je ostalo iza njega. Kako u materijalnom smislu, tako i u emocionalnom. Zapita se šta drugi ljudi misle o njemu i njegovim postupcima, da li je živeo kako smatra da treba živeti ili je jednostavno preživljavao, ubijao dane do onog neizbežnog trenutka kada će zauvek sklopiti oči. Za Entonija Spensera, junaka romana ,,Raskršća" Vilijem Pol Janga, već je bilo kasno, ali ne isuviše kasno.
Entoni Spenser je uspešni biznismen, bogat čovek koji je krenuo od samog početka, sa dna. Nije bio niko, nije imao ništa osim svog brata nakon tragične nesreće u kojoj su mu stradali roditelji. Sve u životu sam je postigao. Ali, šta je on zapravo postigao? Zaradio je brdo novca, kupio je luksuznu kući, čitavu zgradu, izgradio je sebi tajno skrovište u koje se, kako je vreme prolazilo sve češće zavlačio od spoljašnjeg sveta, ali i od samog sebe.
Imao je rak u mozgu što ga je odvelo u komu, ali i u neočekivano, iznenađujuće i isceljujuće putovanje. Odlazi u onaj deo podsvesti. Našao se između života i smrti. Upravo tu, susreće se sa samim sobom, svojim najvećim neprijateljem. U svom unutrašnjem svetu zatiče Isusa i Staramajku koji će razbiti čvrst oklop koji je nosio oko srca i ponuditi mu putovanje. Meni se lično nije dopalo uvođenje verskih likova u priču ali, ukusi se razlikuju. Takođe, dobio je i mogućnost da izleči jednu osobu. Bilo koju osobu na svetu koja boluje od bilo koje bolesti, izlečive ili neizlečive. Entoni će skrhan shvatanjem ispraznosti života koji je do tada vodio prihvata da ode na takvo putovanje, ali sa namerom da na kraju izleči samog sebe.
Odjednom, našao se u jednom dečaku koje je imao daunov sindrom. Nalazio se u njegovoj glavi, ali nije imao mogućnost da ga kontroliše, već samo da priča s njim i da gleda svet njegovim očima. Bio je tu, sa njim dokle god mu je dečak to dopuštao. Na taj način, Entoni je ušao u novu porodicu. Porodicu jedne majke koja ima teško bolesnu ćerku i sina sa daunovim sindromom i živi sa jako prijatnom i pobožnom medicinskom sestrom u istom stanu, u koju je Entoni prešao kada ju je dečak poljubio u obraz. Na taj način, Entoni unosi nered u život jedne jako pobožne medicinske sestre, ali i njene cimerke, kao i policajca koji se sviđao medicinskoj sestri. U svom tom neredu i zbrci, on uspeva na neki način da se poveže sa svojim pređašnjim životom, da se suoči sa ljudima koji su ga voleli, a on ih je od sebe odgurnuo.
Osim što je živeo u tuđim telima, Entoni se s vremena na vreme vraćao u svoju unutrašnjost gde se borio sa ličnim demonima, onima koje je sam stvorio. Borio se sa sopstvenim odbrambenim mehanizmima.
Kada je konačno uredio svoj unutrašnji i spoljašnji, pređašnji život, kada se konačno pobrinuo za one koje je voleo a nije znao da ih je voleo, kao iza u čijim je telima proveo ovo neverovatno putovanje, trebao je da odluči koga će izlečiti. Ne, to vam neću otkriti, već ćete morati sami da saznate čitajući ovaj roman.
Čitao neko? Utisci?
|
