Recepti Slobodana Markovica - Markonija

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slobodan Markovic - Libero Markoni, pesnik, novinar, slikar, putopisac, "kapetan duge plovidbe po svetskim morima i cuburskim kafanskim kujnama", boem rodjen je 26. oktobra 1928. u Skoplju a umro 30. januara 1990. u Beogradu.

U svom fantasticnom i neobicnom "kuvaru" "Sto ludih ruckova Libera Markonija" objavljenom 1971. godine napisao je "recepte" za cuburski becarac, rucak mladih kaludjerica, u slavu ovcjeg buta, rucak Alekse, cinovnika apoteke....

Ako neko ima ovu knjigu bilo bi lepo da nam se pridruzi na ovoj temi


Cuburski becarac objavljen je u "Politici" pet godina posle njegove smrti:

Cuburski becarac

Polumasni sir izmuljan sa jajima i sitnom tucanom paprikom ispuni
velike babure, zelene. A zaklopimo ih crvenim polutkama omanjeg
paradajza. Sve to przimo na zejtinu. Okrecemo i pazimo da sa svih
strana babura bude dobro przena.
Kad je babura przena, smesa od jaja, sira i tucane paprike nabubri,
tako da se ima utisak kako ce lepo obojena babura eksplodirati.
Lomi se crna, tanka pogaca, koju su na Englezovcu jeli od vajkada. A
pije se hladna sljivovica.
Tek se posle iznosi CUBURSKI BECARAC kao glavno jelo.
U stvari, komadi posnog svinjskog mesa dobro se izdinstaju, skoro da bi
mogli i takvi da se sluze. Onda se na jedan kilogram mesa natru cetiri
glavice crna luka, pa kad luk vec pocne da zuti, saspu se na rezance
secene babure, duge paprike i feferoni. Pomalo se dodaje i vrela voda,
kap po kap. Na drugoj strani, oljuste se patlidzani - jabucari i iseku
na kriske, pa se u celu ovu smesu mesa, luka i paprika bace i izmesaju.
To sve posle kljuca tiho i postaje gusce.
Posto je ovo jelo mnogo ljuto, jede se iz manjih tanjira, ali prstima.
Umace se.
Obicno se piju jaka vina presecena udarom sode. Samo jedan strc, do
dna.
Cuburci ne mare za slatkise, ali zato posle becarca obavezno seku
hladnu lubenicu. Tako se slobodno moze zakljuciti da je epilog ovog
rucka dobra lubenica.
Inace, kasnije, svako peva za sebe.
A desava se da na muklom basu zice same od sebe poginu.
Udvaranje je obavezno i bez neke narocite etikecije.
Gosti su u svakoj prilici zakiceni.
Ukoliko piju kafu, na licu mesta je melju u rucnom mlinu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako interesantno napisani recepti. Kaci jos ako imas. Ovo izdvajam...

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skembe tava sa Pecke bistrice

MALO starinski, u bašti, gde s kraja dubok bunar hladi džanarikovaču, za sofrom*, oko koje se sedi na ćilimu ornamentisanom ilirskim šarama, pije se baš ta rakija, sa konopca, a meze slani bademi.

ONDA se služi tanka pita od lobode (vrsta spanaća): "kora" - stari kajmak - kora - poparena loboda - kora - stari kajmak i loboda, zajedno, onda kora, pa odozgo stari kajmak, umućen sa jajima od koke graorke. Svakako da smo fil i kore zalivali zejtinom* i da smo tepsiju, bakarnu, ala-turka, podmazali dobro. A kad smo sve to naređali, krajeve pite, u okrug, zavrnemo kao tanki đevrek, pa onda stavljamo pod usijan sač*. Gotova je za pola sata. Seče se na uzdužne trougle, ali se ne vadi, svaki gost, oštrom, drvenom kašikom, svoj trougao tamani. U isto vreme, uzima se istom kašikom hladno ovčije kiselo mleko sa Belopoljskih planina, iz zajedničke činije.

NA KRAJU se iznosi škembe tava i salata od krastavaca sa belim lukom, koji je osoljen i istucan u drvenom avanu. Za ovu salatu je obavezno crno vinsko sirće, a treba je napraviti na tri sata pred ručak, tako da krugovi krastavaca podrhtavaju.

ŠKEMBE se najpre dobro očisti, i kad bude belo kao preostali sneg na Prokletijama, ubacuje se u lonac pun bunarske vode. U isto vreme spušta se u lonac i nov zidarski ekser. Zahvaljujući tom ekseru, škembe se raskuva i postane meko, tako, da se topi. Onda se prenese na hladno mesto. Tako da se, skoro suvo, hladi. Rubovi se izdvoje u palamare*, simetričnog oblika, a preostali deo se seče na tanke rezance. Posebno, u zemljanoj tavi dinsta se velika količina crnog luka - srebrnjaka, sa oljuštenim crvenim patlidžanima* i zelenim feferonima. Kad već počne masa koja se dinsta da menja boju, ubacuju se rezanci, i pola šake turskog pirinča. To se osoli, zabiberi i poprska tucanom paprikom. Može da se spusti i mali list lorbera. Kad se sve dobro izmeša, i, takoreći, ujedini, prekriva se palamarima rubova i nosi u rernu. U tihoj rerni stoji jedan sat i deset minuta. Posle se vadi i služi na malim tanjirima.

Iz balona, koji je takođe visio u bunaru, sipa se u visoke čaše hladna malvazija.

Jede se polako. Skoro prstima. Čak se, pomalo, i mljacka.

Na kraju se pije kafa sa po jednom čašom vode, koja oznoji jadno staklo, a naljuti zube.

Zatim se sofra rastura. Ćilim istrese, pa se prostre u deblji hlad, da bi se gosti na dugim jastucima sa mindera* odmarali. Obično se, tako ležeći, posle škembe-tave, peva:

"Vesela si Veselice, veselo je oko tvoje.
Koga god si pogledala, svakome si ranu dala.
I mene si pogledala, i meni si ranu dala."

Posle buđenja, najmlađa domaćica pravi osvežavajuće piće od crvenih ruža, takozvani šurup*.

Kad mesec izađe, gosti se razilaze zahvaljujući jedni drugima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Jako interesantni sajtovi za Resavsku skolicu"
http://nedovr.tripod.com/recepti.htm

Dopuna: 08 Apr 2006 7:24

Ili ovako
http://www.google.com/

Pa, birajte i uzivajte sa svim chulima .


[edit by Moscowbeast]Sklonio sam predugacke linkove jer se stranica razvukla... A sa ova dva se postize poenta koju si zeleo[/edit]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@tvrdoje

Hvala na linkovima.

@MyLada

Ako si prekucavala sama od nekud onda je ok a ako si copy paste sa nekog od ovih sajtova, red je da napomenes to...

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MoscowBeast ::



@MyLada

Ako si prekucavala sama od nekud onda je ok a ako si copy paste sa nekog od ovih sajtova, red je da napomenes to...

Na ideju da otvorim ovu temu dosla sam prelistavajuci svesku sa receptima u kojoj sam nasla isecak iz "Politike" (verovatno iz `95, datum ne znam) sa clankom "Cubura, pet godina posle smrti pesnika - primenjena poezija Libera Markonija" gde se nalazi i recept za "Cuburski becarac".

Dopala mi se ta "recept-prica-poezija" i originalan nacin na koji je Libero Markoni pisao o pripremanju jela (sto obicno ide:....sastojci..., umutiti..., dodati... i sl.), konzumiranju istog, kao i kompletna amosfera koju je docarao (prava boemska), pa sam pozelela da to podelim sa gradjanima naseg malog grada.

Obzirom da je tema isla pod izdvojeno, naknadno sam dodala uvod i trazeci po netu (knjigu, kao sto se iz uvoda moze videti nemam jer sam pozvala one koji je imaju da se pridruze na temi) naisla sam na par sajtova.

Recept "Skembe tava sa Pecke bistrice" sam copy-paste sa adrese: http://nedovr.tripod.com/recepti.htm.
Izvinjavam se sto to nisam navela u postu.

Pozdrav

Dopuna: 13 Apr 2006 18:34

Rucak sela Letine

To je planinski rucak, gostinski, i bez narocitog ceremonijala.
Prvo se sluzi hladna sljivovica sa kockama secera.
Zatim se iznose mlad i star ovciji sir. Mlad i star ovciji kajmak.
Pera crnog i belog mladog luka i kotarica hladnog ovcijeg mleka.
Uz to ide vruca proja od zutog kukuruza.
Onda se sluzi slan sutlijas, zatrven korom mladog ovcijeg kajmaka,
pa se tek servira rakija medovaca, vruca, u velikim casama.
Posle nje iznosi se, na tesani sto, przena iznutrica, jagnjeca.
Krezle, dzigerica i tanki komadi oko rebara. Svakako tu dolazi i
meso sa glave, jezik i koren jezika (ovo poslednje kuvano).
U isto vreme se servira veliki tanjir kuvanih jaja, secenih na pola
i dobro zabiberenih.
To je trenutak kada se pocinje i sa vinom, ali iz polalitarskih bokala
od opeke.
Kad je i sa tim gotovo dolazi na red letinsko pecenje.
U stvari starije jagnje, njegovi bolji delovi, najpre kuvani do prvog kljuca,
a zatim ocedjeni, pa stavljeni pod vreo sac, u dobro zamascenu tepsiju.
Sve se to pece oko 58 minuta. Onda se raskomada rukama i na
zemljanim tanjirima servira pred gosta.
Patuljasta, zelena salata se isitni, kao sto se sitni persun, pa se veoma
zakiseli i pozejtini i sluzi uz ovo meso.
Vino se menja. Uz iznutrice je islo belo, a sada se u Letini pod Paklenom
iznosi crno i gusto, nehladjeno.
Na kraju je tanka pita od crnog brasna, takozvana guzvara, napravljena
bez mere i bez reda od kajmaka, sira i jaja. Takodje pod sacom.
Kad je rucak zaista gotov, pojavljuje se nova kotarica hladnog
ovcijeg mleka i domacin puca iz karabina ili revolvera, kroz prozor sa
boja (sprata), da javi kako je gozba gotova.
Ta pucnjava deluje blagotvorno, i obavezno je poci niz planinu nekoliko
kilometara da bi se rucak rasterao, slegao, jer rucak u Letini, iako je
tako prost, traje od 11 sati pre podne, pa do zalaska.

Dopuna: 25 Apr 2006 16:34

Stuka sa renom

Štuka, ajkula sa Dunava spada svakako u najvrsnije ribe.
Za ručak na ovaj način, štuka treba da ima nešto više od kilo i po. Kad se udesi spolja i iznutra, kao što je red, osolimo je i stavimo po mogućnosti u dugačak sud i to u položaju kao da plovi.
Spustimo pored nje dva lista lovora. Nekoliko zrna bibera i od svake zeleni pomalo. Zatim je nalijemo hladnom vodom i kuvamo na tihoj vatri.Otprilike, za pedeset minuta, štuka je kuvana.Onda je pažljivo izvadimo i,tako celu, stavimo na dugačak tanjir, pravljen specijalno za ribe.
Unaokolo je ukrasimo kuvanim cvetićima mladog karfiola. Po gde-gde spustimo krišku limuna iz čisto umetničkih razloga, a u sudu za sosove serviramo sos od rena sa majonezom. Taj sos znaju da prave i početnici,zato nećemo ni opisivati trud oko njega.
U ovom slučaju,kad je već gotov, samo mu dodamo majonez, i to ne mnogo.
Od vode u kojoj se kuvala štuka pravimo čorbu, i to na sledeći način:zelen iz šerpe u kojoj se kuvala štuka sameljemo i propasiramo kroz žičanu cediljku, a posebno pravimo tanku zapršku sa vrlo malo rendana crna luka. Zapršku nalivamo sokom od svežeg crvenog paradajza, zatim sve to izmešamo sa vodom iz šerpe, spustimo pasiranu zelen, šaku pirinča i nekoliko kapi zejtina, radi glazure. Kad pirinač bude gotov, čorbu odmaknemo i saspemo u nju sitno seckan peršun. Veću količinu. Poklopimo i ostavimo da se prohladi, a zatim umutimo jedno celo jaje sa svom tom našom majstorijom, pa iznosimo na sto. Postupak je vrlo lak kao što se vidi, a sama gozba nije baš tako skupa. Pre ručka se pije rakija, uz ručak i posle ručka-belo vino, hladno i iz velikih čaša. Sistem ovog ručka nije celishodan bez ćemana, pa se zato izbegava ovakva sofra u kući. Obično se sve to sprema negde, na obali, i bez ikakve odgovornosti.
Melšpajza nema, jer kud cete veći melšpajz od kuvane štuke sa renom. To i razboljeva i leči u isto vreme.

http://kulinarije.greatboard.com

Dopuna: 29 Apr 2006 21:28

Karejski obed

Ovo nije bas kao po propisu koji vlada u manastiru presvete Bogorodice
Nastavnice (Hilandaru), ali uz gresne dodatke ovoga sveta moze da
zadovolji nasa cula do pune mere.
Pre svega, sve se gotovi na ulju.
Prvo se iznose masline zacinjene tankim koturima praziluka, poprskane
vinskim sircetom, uljem i kuvanim kimom.
Onda, tanka pita od praziluka, ili kupusa. Sa svega tri debele kore,
pecene na platni. Obicno, seljacki. Fil joj je uprzeni praziluk pun
bibera. Zaslanjen (osoljen) morskom solju. Prelivena uljem sa svih
strana, ona cvrci u pecnici, i iznosi se gotovo vrela na TRAPEZU, ili,
kako se to kod nas kaze, TRPEZU. Ne sece se, vec, lomi.
Sve dotle se pije komovica iz zemljanih soljica. A posle pite, prva
casa crnog vina, posle koga se fleke ne peru. Da li to danasnji svet
poseduje, ili ne, Libero Markoni, ne pita.
Inace, da bi pita bila kako valja, posle pecenja se poprska mlakom
vodom i prekrije ponjavicom (precistom).
Nakon pite, trpeza se ocisti kao da tek obed pocinje. Iznose se nove
case. Drugo vino i hobotnice sa malo kuvanog zelja, u kome ima belog
luka, Vegete i ulja, koje se dodaje onako sirovo.
Kad se i hobotnice pojedu, kod nas mogu japanske lignje, ili dagnje,
kuvane sa zacinima, iznosi se riba. Po mogucnosti kuvane glave zubatca.
Odnosno, meso sa glave bez kostiju, uvaljano u ulje maslinovo, i,
takodje, poprskano sircetom od crnog vina, sa vrlo malo crnog luka.
secenog na krugove. Glava zubatca se lako kuva. Treba joj najvise
dvadeset minuta da kljuca.
Lepo je uz ovakav rucak imati hleb domaci od crnog brasna.
Ceo obed, koji nije kratak, prate psalmi i ispijanje vina.
Na kraju se trpeza opet ocisti kao da rucak tek pocinje i iznosi razno
voce, kratki nozevi i zemljani tanjir za kospice, koze i peteljke.
U krajevima gde nema mora, niti ribe morske, dobre su i zaledjene.
Uz socivo karejsko ide pastrmka kamenjarka, rasecena preko pola,
kao vekna za sendvic, pa na plotni pecena, i tek onda prelivena
sitnim persunom, belim lukom, tucanom paprikom, uljem, i sa po
kojom kapi sirceta od crnog vina.
Preporucuje se ovakav rucak u tisini. Radio mora biti iskljucen.
A o gramofonima, stereofonima i slicnim sredstvima, ni reci.

http://www.klak.org.rs/