|
Unapred se izvinjavam zbog duzine teksta.
Ovako stoje stvari, sa tom drugaricom se znam dosta dugo, oko 7 godina. Upoznali smo se prve godine srednje, bili smo u istom razredu i solidno smo se druzlil. Nismo bili nista posebno bliski. I tada mi se svidjala, ali nikada joj nisam priznao osecanja jer sam znao da od toga nece biti nista. Jedan drug ,isto iz razreda, pokusao je da je smuva pre mene ali ona nije htela posto nas gleda kao drugare.U medjuvremenu sam upoznao drugu devojku sa kojom sam bio kratko vreme i to je proslo.
Srednja se zavrsila 2010, tada sam upisao fakultet u drugom gradu, a ona je otisla da radi kod keve u inostranstvu (njeni su razvedeni) i mi smo izgubili kontakt. U poslednje 3 godine culi smo se mozda 3 puta na face-u i videli smo se jednom 2011. godine, posto ona pola godine zivi tamo, pola u Srbiji.
Za ta par puta, koliko smo pricali na face-u, uvek je ona zapocinjala razgovor, mada je retko i posecivala face. Poslednji put kada smo pricali u septembru prosle godine pricali smo o nesto licnijim stvarima, tipa nekim mojim emotivnim problemima, posto sam bio prilicno zatvoren lik i dosta sam bio povucen u sebe, ona me je savetovala u vezi toga.
E sad dolazimo u sadasnjost. 
Na proslavi 1. maja koju organizuje nase manje-vise celo drustvo iz srednje svake godine u rodnom gradu sam saznao da se vratila iz inostranstva i tada smo se sreli, malo smo popricali, obecali da cemo da se vidimo i ispricamo. Ubrzo posle toga sam ja morao nazad zbog fax-a i nismo stigli da se vidimo. Par nedelja posle toga culi smo se na face-u i tada mi se potpno otvorila u vezi nekih svojih prodicnih i finansijskih problema i bas smo dugo pricali. Mogao sam da je razumem, zato sto i ja imam slicne probleme. Rekla je da se poslednjih godina povukla u sebe, retko skim uspe da se zblizi, ali da u mene ima poverenja zato sto zna da je razumem, da o tim stvarima nije pricala ni sa najboljom drugaricom, jer ni ona ne moze da je razume. Sa tom drugaricom znam da je nerazdvojna, u srednjoj su bile kao sestre i dan danas se druze.
Istu tu bliskost sam osetio i ja, i bilo mi je neobicno, zato sto ni sa kim nikad nisam bio toliko blizak.
I ja sam njoj pricao neke stvari koje nikom drugom nisam rekao.
Nikad nisam imao neku dugu ozbiljnu vezu, ali sam uvek zamisljao da ce to biti sa devojkom u koju cu imati potpuno poverenje i kojoj cu moci da kazem bilo sta i da budem svoj, bez ikakvih maski, koje svi mi, ili bar vecina, svakodnevno koristimo.
Onda je ona ponovo usla u moj zivot i donela upravo to za cime tragam i naravno ponovo pocinjem da gajim osecanja prema njoj. Krajem juna se vracam kuci na par meseci, kad mi se zavrse ispiti i trebali bi da se vidimo.
Pretpostavljam da je moje pitanje, da li vi mislite da je ovo cisto prijateljstvo ili tu moze da se nadje nesto vise ?
|
